Politico analizira: Tramp se vratio, šta to znači za Evropu i šta je trampagedon?

Ali budimo iskreni, oni zapravo ne znaju kako će se sve ovo odvijati.

Trampova pobeda će neizbežno uticati na sve oblasti politike EU, od cena lekova preko zelenih tehnologija do standarda veštačke inteligencije.

Energija

Tramp je svoju energetsku politiku sveo na tri reči: „buši, dušo, buši“.

Njegovo obećanje da će povećati eksploataciju nafte i gasa i isporučiti više fosilnih goriva u inostranstvo, podiglo je obrve među ekolozima, ali industrija očekuje veliki profit.

Uprkos tome što je američki izvoz prirodnog gasa dostigao rekordan nivo prošle godine, Tramp želi da spreči da Bajdenova administracija zamrzne dozvole za nove projekte tečnog prirodnog gasa (LNG), što je ograničenje koje stvara neizvesnost za evropsko tržište.

Njegov krstaški rat protiv zelene tranzicije mogao bi biti manje prijatan publici. Neki u Trampovom taboru žele da ukinu Zakon o smanjenju inflacije (IRA), koji izdvaja više od pola triliona dolara za projekte poput čiste tehnologije, vodonika i obnovljive energije.

Taj program je, međutim, stvorio radna mesta u ključnim državama i odvukao posao iz Evrope, dajući SAD prednost u odnosu na EU u industrijama kao što su vetar, solarna energija, alternativna goriva i električna vozila.

Njegovo ukidanje moglo bi da bude blagodat za Brisel jer se usmerava na konkurenciju Vašingtonu.

Klima

Pobeda Donalda Trampa znači ekološku katastrofu. Da bi sprečio katastrofalne nivoe globalnog zagrevanja, svet ima vrlo malo vremena da dramatično smanji emisije.

Ipak, pod Trampom koji planira da ponovo povuče SAD iz Pariskog sporazuma i udvostruči fosilna goriva predviđa se da će se tempo zelene tranzicije usporiti, a ne ubrzati.

S obzirom na to da su SAD odgovorne za više od desetine zagađenja koje zagreva planetu, svaka promena u američkoj klimatskoj politici ima globalne posledice.

Toplija planeta znači više katastrofa, uključujući i unutar EU, koja se u skladu s tim mora pripremiti za gore klimatske uticaje.

Finansiranje klimatskih akcija u siromašnijim zemljama je vruća tema na ovogodišnjem globalnom samitu o klimi koji počinje 11. novembra.

Ipak, bez podrške SAD-a za preko potrebne reforme globalne finansijske arhitekture kako bi se izborile sa klimatskim izazovom, zemlje u razvoju koje imaju probleme sa dugovima će se boriti da prikupe neophodna sredstva za prelazak sa fosilnih goriva.

Trgovina

„Amerika na prvom mestu“ ponovo će sumirati Trampov pristup trgovinskoj politici.

On je obećao da će vratiti poslove u SAD i kazniti prijatelje i neprijatelje tarifama od 10 do 20 odsto (i do 60 odsto na robu koja dolazi iz Kine), uprkos upozorenjima ekonomista o štetnom uticaju na američku ekonomiju rast i veće troškove za potrošače.

Trampova trgovinska politika je više fokusirana na smanjenje značajnog trgovinskog deficita SAD nego na otvaranje novih tržišnih prilika.

Trgovinska politika će se uglavnom posmatrati kroz nacionalnu bezbednost i geopolitičko sočivo.

EU nije uspela da iskoristi detant sa Bajdenovom administracijom da reši dugotrajne trgovinske sporove oko tarifa za čelik i aluminijum, zelene subvencije za električne automobile i oživljavanje najvišeg suda Svetske trgovinske organizacije.

Očekuje se da će se ovi razdori pogoršati pod Trampom.

Najneposredniji testovi stresa za Brisel i Vašington biće pronalaženje rešenja za pauzirane uzvratne tarife EU prema Vašingtonu (primirje ističe u martu 2025.), kao i njegov spor oko aviona oko subvencija za Erbas i Boing do 2026. godine.

Centralno bankarstvo

Nazovite to Trampagedon.

Ako novoizabrani predsednik nastavi sa čak polovinom ideja koje je izneo u predizbornoj kampanji, očekujte ozbiljan bol za evropsku ekonomiju.

Analitičari Goldman Saksa kažu da bi evro mogao da padne čak 10 odsto u odnosu na dolar ako nova administracija usvoji svoj sveobuhvatni tarifni plan, dok bi zarade među grupom najvećih evropskih kompanija mogle pasti za više od pet odsto sledeće godine.

Tramp je eksplicitno pozvao na više mešanja Bele kuće u rad Federalnih rezervi SAD – američke centralne banke – koja je svoju nezavisnost od političara pretvorila u vizit kartu.

To bi moglo imati ogromne implikacije na stabilnost globalnog finansijskog sistema, kao i na kontinuiranu dominaciju dolara kao svetske rezervne valute.

Manje direktni, ali ne manje uticajni, su planovi da se migranti bez dokumenata deportuju u milionima.

Još nije jasno ko će biti na nišanu programa masovne deportacije, ali imajući u vidu značaj migrantske radne snage, čak i one nedokumentovane, za ključne delove američke ekonomije, postojaće neizbežni pritisak na povećanje cena.

Održivi razvoj

Za Brisel neće biti iznenađenje da novoizabrani predsednik nije ljubitelj zelene politike.

Iako Trampova administracija verovatno neće uticati na postavljanje pravila u Briselu o zelenim pitanjima, Trampov animozitet prema politici zaštite životne sredine povećaće jaz između dva bloka na međunarodnoj sceni i naneti štetu ambicijama EU da promoviše multilateralnu saradnju.

Za vreme Bajdena, napori da se američkim kompanijama naloži da izveštavaju o svom uticaju na životnu sredinu već su bili u zastoju, osujećujući nade Brisela da će stvoriti globalne standarde kako se kompanije koje posluju u Evropi ne bi osećale nepravedno opterećene.

Ušavši po drugi put u Ovalnu kancelariju, Tramp bi takođe mogao da počne da povlači međunarodne obaveze koje su preuzele SAD.

Republikanska partija je oštro protiv predloga koji podržavaju SAD da se ograniči proizvodnja plastike kao deo tekućih pregovora o globalnom sporazumu o plastici.

Ovo bi moglo slomiti nade EU u američku podršku u poslednjoj rundi pregovora kasnije ovog meseca.

Finansijske usluge

Trampova pobeda će dovesti na ivicu svetske finansijske regulatore.

Mnoga globalna pravila koja imaju za cilj da spreče još jednu globalnu finansijsku krizu sastavljena su u međunarodnim telima kao što su Odbor za finansijsku stabilnost, IOSCO i Bazelski komitet za bankarsku superviziju – od kojih bi svi mogli da budu pod pretnjom nekooperativne SAD.

Kratkoročno gledano, pobeda Trampa izgleda kao loša vest za globalno uvođenje pravila o kapitalu banaka poznatih kao Bazel III, koja su sastavljena nakon krize 2007-2008 kako bi se osiguralo da zajmodavci imaju dovoljno rezervi da se nose sa ekonomskim šokovima.

SAD su već promenile svoje planove i odložile uvođenje globalnih pravila nakon masovnog lobiranja bankarske industrije, a sada bi mogle u potpunosti da ukinu pravila, izazivajući strah od finansijske nestabilnosti.

Ali Volstrit će verovatno biti zadovoljan Trampovom ekonomskom politikom „Amerika na prvom mestu“ koja podstiče proizvodnju i ublažava propise, posebno o konkurenciji.

Zdravlje

Tokom svog prethodnog mandata kao predsednika, Tramp je pokušao da obuzda cene lekova sa malim uticajem.

Od tada, Bajdenova administracija koristi IRA da progura dalekosežna ograničenja cena lekova za ljude na Medicare-u, zdravstvenom osiguranju za starije Amerikance.

Malo je verovatno da će Tramp ovo povući, što znači da će Big Pharma u SAD-u i Evropi razmatrati svoje investicione opcije dok oba regiona pokušavaju da ograniče farmaceutski profit.

Globalni zagovornici zdravlja bi takođe mogli da strahuju da će se Tramp ponovo povući iz Svetske zdravstvene organizacije (Bajden je poništio Trampovo prethodno povlačenje prvog dana na funkciji).

SAD su najveći finansijer tela UN, tako da bi njegovo povlačenje imalo ogroman uticaj na globalne zdravstvene projekte.

Abortus je bio jedna od najvećih zabrinutosti birača u ovoj predizbornoj kampanji.

Tramp je rekao da će staviti veto na saveznu zabranu, ostavljajući državama da odluče u kojoj meri je abortus dozvoljen ili nije dozvoljen.

Mobilnost

Pobeda Donalda Trampa će verovatno naštetiti evropskim proizvođačima automobila.

„Želim da nemačke automobilske kompanije postanu američke automobilske kompanije“, rekao je Tramp nedavno svojim pristalicama, obećavajući „najniže poreze, najniže troškove energije i najniže regulatorno opterećenje“ za proizvođače automobila koji odluče da premeste proizvodnju u SAD i „veoma značajne tarife“ na ostalima.

Trampov ponovni izbor bi takođe mogao predstavljati lošu vest za Erbas i ostatak evropskog avio sektora sa mogućim talasom vazdušnog protekcionizma koji ima za cilj spasavanje Boinga iz nemirnih voda.

Takođe ostaje da se vidi da li će Tramp zadržati svoj skepticizam prema politici zelene tehnologije ili će nastaviti da subvencioniše održiva goriva za vazduhoplovstvo, koja su imala velike koristi od smanjenja poreza od strane Bajdenove administracije u okviru IRA.

Što se tiče transporta, koji je najizloženiji negativnim efektima carina, sektor će pažljivo pratiti bilo koju vrstu trgovinskog rata koji bi druga Trampova administracija mogla da pokrene.

Odbrana

Pobeda Trampa znači da Evropa više ne može ili bar mnogo manje  da se oslanja na SAD za svoju odbranu i bezbednost.

Donald Tramp je tokom svog prvog mandata pretio da će napustiti NATO i više puta je tokom kampanje govorio da Vašington neće priskočiti u pomoć saveznicima koji ne ulažu dovoljno u svoju vojsku u slučaju ruske agresije.

Na neki način, ovo može biti prikriveni blagoslov za EU, prisiljavajući evropske vlade da bliže sarađuju i donose hrabre odluke  kao što je pristanak na zajedničko zaduživanje kako bi se podstakla odbrambena industrija bloka.

Francuska bi mogla da oživi razgovore o evropskom aspektu svoje nuklearne doktrine, dok bi Brisel i London mogli da ubrzaju razgovore o odbrambenom i bezbednosnom sporazumu.

Većina zemalja bi verovatno povećala troškove za odbranu što je više moguće.

S druge strane, možemo videti kako evropske prestonice bilateralno pokušavaju da izdvoje naklonost Trampove administracije kako bi osigurale da Vašington ostane zainteresovan za njihovu bezbednost, naime povećanjem kupovine oružja proizvedenog u SAD kada Evropska komisija pokušava da podstakne zemlje EU da kupiti lokalno.

Trampova pobeda mogla bi da znači kraj američke vojne pomoći Ukrajini i pritisak na Kijev da pregovara o mirovnom sporazumu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, čak i ako su uslovi povoljniji za Moskvu.

Tehnologija

Pod Bajdenom, EU je razgovarala sa SAD o tehnologiji. Trampova pobeda bi to mogla da promeni tako što bi označila kraj Saveta za trgovinu i tehnologiju SAD-EU, transatlantskog političkog skupa koji se održava svake dve godine, osnovanog 2021. kao mesto za SAD i EU da razgovaraju o tehnološkoj politici i koordiniraju o temama kao što su poluprovodnici i veštački obaveštajne standarde.

Do kolapsa takvog diplomatskog kanala moglo bi doći kada je međunarodno usklađivanje po pitanju upravljanja veštačkom inteligencijom najpotrebnije.

Druga odgovornost je Trampova blizina Elonu Masku, vlasniku mreže X, koji je postao veliki Trampov pristalica.

Ako EU kazni X zbog kršenja pravilnika bloka o moderiranju sadržaja, odnos između Trampa i Evropske komisije mogao bi se vrlo brzo pokvariti i ponovo oživiti dobro poznatu priču da EU samo pokušava da „sruši američke velike tehnološke kompanije“.

Konkurencija

Trampova pobeda otvara neizvesnu eru, pošto on nije izrazio jasne linije o industrijskoj politici ili antimonopolskoj regulativi, osim pristupa „Amerika na prvom mestu“.

Iako nije obožavatelj Big Tech-a, on je izrazio frustraciju zbog evropskih napora da obuzda američke kompanije.

On je za podkast u oktobru rekao da ga je glavni izvršni direktor Epla Tim Kuk pozvao da se požali na novčanu kaznu EU protiv monopola i gubitak sudske presude koja je od njega zahtevala da preda milijarde evra zaostalih poreza.

Čini se da se protivi antimonopolskim naporima SAD i EU da odvoje delove Google poslovanja, rekavši da se „Kina plaši Gugla“.

Trampa je podržao tajkun Elon Mask koji je upao u nekoliko bitaka za digitalnu regulativu sa Evropskom komisijom.

Na kraju, Trampova pobeda može da ubrza evropske napore da se manje oslanjaju na SAD kao partnera, nastavljajući sa strategijom ekonomske bezbednosti koja naglašava evropsku proizvodnju i širok spektar međunarodnih dobavljača i tržišta.

To bi moglo dovesti do većeg pritiska u Evropi za reviziju spajanja u EU kako bi se omogućilo većim evropskim kompanijama i za veću pomoć vlade kako bi se podstakli evropski šampioni.

Sajber bezbednost

Najveći uticaj Trampove pobede na sajber bezbednost je to što bi njegova administracija mogla da ukloni izraelske firme za špijunski softver sa liste američkih entiteta za koje se smatra da predstavljaju zabrinutost po nacionalnu bezbednost.

Neki od njih, poput NSO Grupe, već su lobirali kod republikanaca. SAD bi takođe mogle da odustanu od međunarodnih napora koje predvode Amerikanci da suzbiju širenje i zloupotrebu komercijalnog špijunskog softvera, što bi imalo rikošet efekat na globalne napore da se obuzda alatka za nadzor.

Svako udaljavanje SAD od NATO-a pod Trampom bi takođe moglo da utiče na sajber sposobnosti zapadne alijanse.