Politico analizira: Zašto u EU smatraju da je Trampov kandidat za potpredsednika katastrofa za Evropu?

Odluka Donalda Trampa da izabere Džej Di Vensa za svog potpredsednika još više je zabrinula saveznike da će SAD prekinuti pomoć Ukrajini i napustiti druge transatlantske prioritete.

Senator iz Ohaja jedan je od najizolacionistijih članova Republikanske partije.

On se oštro protivi korišćenju više sredstava za pomoć Ukrajini i kritikovao je ono što vidi kao preveliku zavisnost Evrope od Sjedinjenih Država kada su u pitanju vojne investicije.

Jedan visoki zvaničnik EU, koji je dobio anonimnost da iskreno govori o tom pitanju, rekao je u intervjuu za Politico u ponedeljak da je imenovanje Vensa „katastrofa“ za Ukrajinu i samim tim za Evropsku uniju, koja podržava Ukrajinu dok se brani protiv ruske agresije.

Vens je igrao centralnu ulogu u nastojanju da se poništi zakon o pomoći Ukrajini ranije ove godine u Senatu, i iako je taj napor propao, Vens je tada rekao novinarima: „Uspeli smo prilično jasno da stavimo do znanja Evropi i ostatku sveta da Amerika ne može beskonačno pisati blanko čekove“.

Umove Evrope takođe opterećuju Vensovi protekcionistički impulsi koji bi mogli da ometaju trgovinske odnose Evrope sa Sjedinjenim Državama.

Senator iz Ohaja je vatreni branilac američke proizvodnje i zalaže se za carine na uvoz.

U podužem intervjuu za Politico na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru, Vens, nekadašnji Trampov kritičar koji je postao evanđelista, izneo je svoj stav o tome zašto Amerika ne bi trebalo da pomaže Ukrajini.

„Mi jednostavno nemamo proizvodne kapacitete da podržavamo kopneni rat u Istočnoj Evropi na neodređeno vreme. I mislim da je dužnost lidera da to artikulišu za svoju populaciju“, rekao je Vens.

„Koliko se očekuje da će ovo trajati? Koliko se očekuje da košta? I što je još važnije, kako zapravo treba da proizvedemo oružje neophodno za podršku Ukrajincima?“, pitao je.

U sali hotela Baierischer Hof u Minhenu, takav razgovor je bio svetogrđe — godišnja Minhenska bezbednosna konferencija je dugo bila šampion transatlantske odbrambene i bezbednosne saradnje.

Ali u svom prvom pojavljivanju na međunarodnoj konferenciji na visokom nivou u februaru, Vens je preskočio sastanak između predsednika Volodimira Zelenskog i ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe i dvopartijske grupe senatora na margini skupa. „Nisam mislio da ću naučiti nešto novo“, pojasnio je.

Vansova spoljna politika u Trampovom stilu, Amerika na prvom mestu, proteže se i na opštije kritike Evrope i NATO-a.

U govoru u Senatu u aprilu, osudio je Evropu što ne troši dovoljno na odbranu.

„Evropljani su nam tri godine govorili da Vladimir Putin predstavlja egzistencijalnu pretnju Evropi. I tri godine nisu uspeli da odgovore kao da je to zaista istina“, rekao je on, posebno pozivajući Nemačku što nije potrošila dva odsto svog BDP-a na odbranu — iznos na koji su članice NATO-a pristale kao zajednički cilj.

Vens, čija je „Hillbilli Elegi“ hronika njegovog odrastanja u američkim državama od Njujorka preko Srednjeg zapada kojim je nekada dominirala proizvodnja, dugo se zalagao za američki radnik i važnost američkog proizvodnog sektora.

Očekujte da će se zalagati za okretanje ka unutrašnjoj ekonomiji i gurati se protiv Kine ako bude izabran za potpredsednika na listi republikanaca u novembru – još jedna glavobolja za EU koja nastoji da popravi narušene trgovinske odnose između Brisela i Vašingtona.

Isti evropski zvaničnik je primetio da će nova administracija verovatno naterati Evropu da se približi američkoj poziciji u odnosu na Kinu, ako izbor Tramp-Vens pobedi u novembru.

Do danas je EU bila manje agresivna prema Pekingu od Sjedinjenih Država kada je u pitanju trgovina, nametajući manje opterećujuće carine na uvoz kineskih električnih vozila od SAD, na primer.

„Videćete mnogo agresivniji pristup zaštiti domaćih proizvođača“ ako Tramp osvoji drugi mandat, rekao je Vens za Politico proletos.

„Svakako mislim da bi trebalo da budemo mnogo agresivniji u primeni tarifa na čitav niz industrija“.

Tokom svog predsedništva, Tramp je uveo carine na evropski uvoz čelika i aluminijuma, a obećao je da će ponovo zaštititi američku industriju ako bude reizabran u novembru.

Bivši predsednik istakao je Vensov uspeh u zaštiti američkih radnika kada je u ponedeljak objavio svoj izbor.

„J.D. imao je veoma uspešnu poslovnu karijeru u tehnologiji i finansijama“, napisao je na mreži Truth Social, „i sada, tokom kampanje, biće snažno fokusiran na ljude za koje se tako briljantno borio, američke radnike i farmere u Pensilvaniji , Mičigen, Viskonsin, Ohajo, Minesota i daleko šire.”