Trinaest – delimično radikalnih – zahteva upućenih industrijskim zemljama sadrži novi izveštaj Rimskog kluba, trusta mozgova, koji je u Berlinu predstavljen i objavljen kao knjiga, prenosi Dojče vele (DW).
Predlozi ne stižu od nepoznatih: još 1972. godine knjiga „Granice rasta“ bila je svetski poznata. Članovi ovog trusta mozgova su preduzetnici, naučnici, industrijalci i druge poznate ličnosti. Iz Nemačke su tu, između ostalih, Liz Mon (Bertelsman), Volfgang Zaks (Grinpis), Eberhard fon Kerber (BMW) i naučnik i političar SPD-a Ernst Ulrih fon Vajczeker. Od 2012. on je predsednik Rimskog kluba čije je glavno sedište u Švajcarskoj, podseća DW.
Obojica autora knjige Rimskog kluba, Jorgen Randers i Grejem Mekston konstatuju: nakon trideset godina globalizacije i rasta, situacija se pogoršala, milioni ljudi izgubili su poslove, jaz između siromašnih i bogatih je sve veći. Sistem se mora promeniti, insistira Mekston, generalni sekretar kluba. Privredni sistem koji zahteva neprekidan rast nije rešenje, već uzrok problema. Greška leži u tome što se ne odstupa od neoliberalizma, koji je, smatra Mekston, mnogima isprao mozak.
Kako bi promena sistema trebalo da izgleda, autori su saželi u katalogu zahteva, čiji naziv glasi: „Jedan procenat rasta je dovoljan“. Nisu svi predlozi novi, poput zahteva za podsticajni paket, viši prag odlaska u penziju, viši potrošački porez ili bezuslovni osnovni dohodak za sve, primećuje DW. Pojedini predlozi su međutim radikalni, poput politike jednog deteta ili zahteva za duži plaćeni godišnji odmor.
Evo liste predloga: Zeleni podsticajni paketi – finansirani kroz veće sume novca ili više poreze; viši porezi na fosilna goriva; za vreme ekološke transformacije: subvencije za zaposlene koji prelaze na „ekološkije“ poslove; reforma poreskog sistema: da se manje oporezuju prihodi od rada, a više potrošnja sirovina – što znači: skuplji avio letovi i grejanje; ogromno povećanje poreza na nasledstvo; više dana za odmor, kako bi se radnicima omogućilo više slobodnog vremena i kako bi posao bio bolje raspodeljen; bezuslovni osnovni dohodak, pre svega za one kojima je najpotrebniji: za stare, bolesne i nezaposlene; povećanja praga za odlazak u penziju na 70 godina; viši porezi za bogate i kompanije; politika jednog deteta, sa ciljem smanjenja rasta svetskog stanovništva; nova definicija „plaćenog rada“, kojom bi trebalo da bude obuhvaćena i nega članova porodice; jačanje sindikata; ograničavanje trgovine tamo gde su ugrožena radna mesta.
Na predstavljanju knjige, uvodni govor je održao nemački ministar za razvoj Gerd Miler (CSU). On je rekao da po njegovom mišljenju „ne bi trebalo da se radi o manjem rastu, već o drugačijem“. Ministar se ipak složio sa ocenom da se svet nalazi na „raskrsnici“. Da li čovečanstvo srlja u propast ili će uspeti da ostvari održiv rast? Ministar Miler je optimista smatrajući da je Nemačka – kao i čitava Evropa – vrstan region. Postoji dovoljno inovacija i tehnologija kako bi se recimo rešio problem gladi u svetu. U svetu ima mesta za deset milijardi ljudi, smatra Miler, ali samo pod uslovom da se privredni rast snažnije odvoji od potrošnje resursa.
Zapadni model potrošnje – „naši automobili, naš životni stil“ – ne može biti model budućnosti za Indiju ili Afriku, jer on troši previše resursa i energije. Ministar nije odgovorio na pitanje iz publike, zašto ljudima u tim delovima sveta želi da uskrati dobar život, navodi DW.
Rimski klub ima i kritičare koji ukazuju na to da privredni sistem nije zakazao na svim stranama: milioni ljudi su oslobođeni iz apsolutnog siromaštva, neki su pronašli put do srednje klase, kao što pokazuju primeri Kine ili Indije. Kritike se posebno odnose na zahtev za politikom jednog deteta, koja bi prema oceni Rimskog kluba trebalo da bude podsticana i u zapadnim zemljama. Na te kritike Jorgen Randers odgovora da jedno dete u industrijskoj zemlji troši resurse trideset puta više od deteta u Indiji. S tim u vezi Zapad bi trebalo da bude primer i manje dece dovodi na svet. Žene sa samo jednim detetom zato bi trebalo da budu nagrađene sa novčanom premijom.
A kako ministar Miler misli da smanji razlike između siromašnih i bogatih zemalja u svetu, pita DW. Razvojna pomoć morala bi globalno da bude udvostručena, smatra Miler, i globalnu trgovinu bi trebalo da zameni pravedni model trgovine, sa fer platama i pristupima tržištu. Zemljama u razvoju je potrebno više inovacija i bolja obrazovna politika.
Miler je pozdravio izveštaj Rimskog kluba, ocenivši da su konkretni predlozi za rešavanje problema uvek potrebni i da o njima treba razgovarati. Jer, samo upozorenja od apokalipse – ne pomažu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
