Politika nulte kovida trebalo da dokaže kinesku nadmoć, a izazvala nepoverenje u Si Đipinga

Umesto toga, Kina je imala svoju najtežu godinu pod Sijevom vladavinom jer se oporavljala od politike nulta kovida – ekonomija je maltene slomljena, a došlo je do istorijskog nezadovoljstva javnosti. Zdravstveni sistem ne može da se nosi sa eksplozijom broja zaraženih.

Trenutni haos suprotan je od onoga što se dešavalo početkom godine – kada je Peking uspešno suzbijao kovid.

Tokom jedne godine, Sijeva „karakteristična pandemijska politika“ pretvorila se iz izvora legitimiteta vladajuće Komunističke partije u spiralnu krizu koja preti da je potkopa, piše CNN.

Dok neviđeni talas infekcija – i smrtnih slučajeva – zapljuskuje zemlju, mnogi se pitaju zašto je, nakon što se toliko žrtvovala pod nultom kovidom, vlada na kraju pustila da virus prodre kroz populaciju skoro nikakvog prethodnog upozorenja ili pripreme.

Kako se bliži kraj 2022.godina, CNN se osvrće na pet ključnih događaja za kinesku politiku nulte kovida.

Zimske olimpijske igre u Pekingu

Igre su se pokazale kao veliki uspeh za kinesku strategiju ove politike.

U svom čvrsto zatvorenom olimpijskom balonu, isplatile su se maske za lice, beskrajno prskanje dezinfekcionih sredsatva i rigorozno svakodnevno testiranje.

Svi zaraženi posetioci koji su stigli u zemlju su brzo identifikovani i njihovi slučajevi su obuzdani, što je omogućilo da Zimske olimpijske igre prođu uglavnom bez ovog virusa, čak i dok je varijanta omikrona besnela širom sveta.

Zaključavanje u Šangaju

Ali nije trebalo dugo da omikron prodre kroz pukotine nultog kovida. Do sredine marta, Kina se borila sa najgorem epidemijom kovida od početnog talasa pandemije, prijavljujući hiljade novih slučajeva dnevno, od severne provincije Jilin do Guangdonga na jugu.

Finansijski centar Šangaja ubrzo je postao epicentar. Lokalni zvaničnici su prvobitno poricali da je zatvaranje u celom gradu bilo neophodno, ali su ga potom uveli nakon što je grad prijavio 3.500 infekcija dnevno.

Dvomesečno zatvaranje postalo je očigledan simbol ekonomskih i društvenih troškova nultog kovida. Stanovnici Šangaja bili su izloženi širokoj nestašici hrane, nedostatku hitne medicinske pomoći.

Zaključavanje je takođe izazvalo haos u ekonomiji. Kineski BDP se smanjio za 2,6 odsto u tri meseca zaključno sa junom, dok je nezaposlenost mladih dostigla rekordnih 20 odsto.

Ali skupo zaključavanje nije navelo Kinu da odstupi od svog pristupa nulte tolerancije. Umesto toga, zvaničnici su to pozdravili kao pobedu u ratu protiv kovida.

Partijski kongres

Kako se približavao najvažniji nacionalni kongres stranke, pritisak je samo rastao.

Si je bio zaglavljen u zamci koju je sam napravio. Potencijalni nalet infekcija i smrti predstavljao je preveliki rizik za njegov autoritet pre nego što je obezbedio svoj treći mandat.

I tako, umesto da vakcinišu starije osobe i pojačaju kapacitete intenzivne nege, vlasti su protraćile sledeće ključne mesece na izgradnju većih karantinskih objekata, uvođenje češćih masovnih testiranja i nametanje širih karantina koje su u jednom trenutku pogodile više od 300 miliona ljudi.

Na otvaranju kongresa, Si je dao široku podršku svojoj kovid politici, rekavši da je ona „dala prioritet ljudima i njihovim životima iznad svega ostalog“. Ostvario je veliku političku pobedu, obezbedio je treći mandat i svrstao vrh stranke sa čvrstim saveznicima – uključujući one koji su lojalno sprovodili njegovu politiku kovida.

Protesti širom zemlje

Radnici su masovno napustili zatvorenu fabriku Fokkon (Fokconn), hodajući kilometrima da bi izbegli epidemiju na najvećem kineskom mestu za sklapanje iPhone-a. Trogodišnji dečak preminuo je od trovanja gasom u izolaciji nakon što mu je onemogućeno da bude odmah prebačen u bolnicu. Četvoromesečna devojčica umrla je u hotelskom karantinu posle 12-časovnog odlaganja medicinske nege.

Zatim, krajem novembra, smrtonosni požar u stanu u zapadnom gradu Urumćiju konačno je zapalio gnev javnosti koji je tinjao mesecima. Mnogi su verovali da su mere zaključavanja omele napore spasavanja, uprkos zvaničnim demantijima.

Širom zemlje izbili su protesti nezabeleženi decenijama. Na univerzitetskim kampusima i na ulicama velikih gradova, okupila se gomila ljudi pozivajući na prekid neprekidnih testova na kovid i zatvaranja, dok su drugi osuđivali cenzuru i zahtevali veće političke slobode.

U Šangaju, demonstranti su čak zahtevali da Si podnese ostavku – što je nezamisliv čin političkog prkosa prema najmoćnijem i najautoritarnijem lideru zemlje u poslednjih nekoliko decenija.

Demonstracije širom zemlje predstavljale su izazov bez presedana za Sija. Do tada je omikron naizgled izmakao kontroli, a zemlja je beležila dnevni rekord od više od 40.000 infekcija.

Nasumično ponovno otvaranje

U očiglednom nastojanju da umire demonstrante, neki gradovi su počeli da popuštaju ograničenja.

Zatim, 7. decembra, centralna vlada je najavila drastičnu reviziju pristupa, ukidanje zaključavanja, testiranje i omogućavanje stanovnicima da se izoluju kod kuće – efektivno napuštajući politiku nultog kovida.

Dok je ublažavanje ograničenja za mnoge dugo očekivano olakšanje, javnost je ipak ostala nespremna i ostavljena da se brine sama o sebi.

Lekovi za prehladu i groznicu bez recepta – za koje je zabranjena kupovina pod nultim kovidom – odmah su rasprodati u apotekama i na sajtovima. Ogromni redovi su se formirali ispred klinika, bolničke sobe prepune su pacijenata, među kojima je mnogo starijih osoba. Krematorijumi se bore da održe korak sa prilivom tela.

Usred haosa, vlada je prestala da izveštava o najvećem broju zaraženih kovidom u zemlji. Skoro tri godine, mali broj pozitivnih i smrtnih slučajeva u Kini u poređenju sa zemljama poput Sjedinjenih Država smatrani su merilom zasluga i legitimiteta Komunističke partije.

Sada, prave razmere epidemije i smrti mogle bi da zadaju ozbiljan udarac kredibilitetu vlade koja je opravdavala godine bolnih ograničenja.

Neke studije procenjuju da bi naglo i nedovoljno pripremljeno ponovno otvaranje Kine moglo da dovede do skoro milion smrtnih slučajeva – blizu broja smrtnih slučajeva od kovida u SAD.

Dok Kina ulazi u treću – i najmračniju – pandemijsku zimu, politika nultog kovida je konačno mrtva, ali posledice njegovog propadanja proganjaće zemlju u narednoj godini.