Foto: EPA-EFE/PETER FOLEYMišljenje javnosti o današnjem svetu je čudno podeljeno.
Velike industrijske ekonomije, uključujući Kinu, zahvaćene su generalnim raspoloženjem u kojem preovlađuju strah i sumnja, iako mnogi pojednici ispravno smatraju da njima samima ide dobro (a „svima drugima“ ide loše).
Tržišta dostižu nove visine dok politička i osećanja investitora idu u suprotnim smerovima.
Politika je prožeta pesimizmom, dok je ekonomija prepuna energije.
Tokom proteklih 30 godina, čuvena mantra američkog političkog konsultanta Džejmsa Karvila „Radi se o ekonomiji, glupane“ je oblikovala naše razumevanje ekonomije, naročito u izbornim godinama.
Ali ova mrvica mudrosti je odavno prevaziđena i zastarela.
Politika je odavno prestala da bude u skladu sa onim što se događa u stvarnom svetu, uključujući tu i ekonomiju.
Počnimo sa Sjedinjenim Državama, kojima je izgleda suđeno da ponovo prežive nadmetanje iz 2020. između Džozefa Bajdena i Donalda Trampa.
Dvojica staraca, četiri godine stariji nego prilikom prošlog puta kada su se suočili, će ponovo ići na izbore u novembru.
Isto tako, Francuska se priprema za još jednu trku za predsedničko mesto u kojoj će učestvovati ekstremno desničarska populistkinja Marin le Pen.
U Nemačkoj, gde ankete pokazuju oštar pad podrške vladajućoj koaliciji (predvođenoj socijaldemokratama, u partnerstvu sa Zelenima i Slobodnim demokratama) krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) je postala druga najjača stranka u zemlji, što ukazuje da će ostati stalan deo političkog pejzaža.
Populističke stranke su nedavno ostvarile velike pobede u Holandiji i Slovačkoj.
U Ujedinjenom Kraljevstvu sada svi očekuju da će laburistička stranka (pod umerenijim rukovodstvom) pobediti na narednim izborima; ali ipak je očigledno da će nova vlada naslediti slebu ekonomiju i podeljenu politiku.
Glavni uticajni faktor očaja je Tramp.
On i njegovi evropski obožavaoci i sledbenici ispredaju očaravajući priču o bedi i strahu.
Prema Trampovim rečima, Amerika je „zemlja u opadanju, problematična zemlja i iskreno, zemlja promašaja“.
Takve izjave, sa njihovim namerno pojednostavljenim i iskvarenim jezikom, stvaraju iluziju autentičnosti.
Isto važi i za Trampove kritike usmerene ka Niki Hejli, sa bizarnim velikim prvim slovima i solipsističkom gramatikom: „Njene Lažne Izjave, Pogrdni Komentari i Ponižavajući Istupi u Javnosti su Uvredljivi za Prave Američke Patriote“.
Razmotrimo sada širu ekonomsku sliku, koja stoji u oštroj suprotnosti prema ovim sumornim političkim procenama.
Tehnološke inovacije pokreću brži i očigledniji napredak nego ikad u proteklih 50 godina.
Već dugo su ekonomisti zbunjeni paradoksom, koji je istraživao Robert Gordon sa Nortvestern univerziteta u Ilinoisu, da informaciono-komunikaciona tehnologija (ICT), iako je delovala impresvino, nije uspela da obezbedi povećanje produktivnosti u istoj razmeri kao ranije tehnologije, poput elektriciteta.
Posledica toga je da je digitalna tehnologija ponudila samo zabavu za gubljenje vremena – da milioni kancelarijskih radnika kradu sate igrajući „Solitaire“ i „Minesweeper“ (dve igre koje su bile unapred instalirane na većini personalnih računara 1990-tih godina).
To više nije tako. ICT danas – iznad svega veštačka inteligencija – je sve više u mogućnosti da rešava osnovne probleme, uključujući one koji su podsticali frustracije srednje klase tokom protekle četiri decenije.
Da li je stanovanje preskupo u gradovima? Zahvaljujući radu na daljinu, više ne morate da živite u metropoli da biste zadržali posao u velikoj kompaniji.
Da li je obrazovanje skupo i teško dostupno? Zahvaljujući onlajn kursevima – poput onih koje nudi Kan akademija – možete da učite mnoge predmete onlajn.
Da li je zdravstvena zaštita preskupa, nedostupna i invazivna (sa nepotrebnim testiranjima)? Veštačka inteligencija će pomoći u svemu tome.
Mnogi od ovih tehnoloških napredaka su zaista šokantni.
Oni će sigurno dovesti do raseljavaja velikog broja radnika koji su izvlačili korist iz ranije oskudnih dobara; ali oni će takođe dovesti do oslobađanja resursa, omogućavajući mnogim ljudima da ostvare svrsishodnije postojanje od ovog koje je trenutno dostupno zahvaljujući onome što je pokojni antropolog Dejvid Dejvid Greber nazvao „usranim poslovima“.
U ranijim trenucima neizvesnosti, poput inflatornih 1970-ih, stope štednje su skakale – pomalo paradoksalno – pošto je inflacija erodirala postojeću štednju.
Ali sada stope štednje, posebno u SAD, brzo padaju sa svojih pandemijskih maksimuma, ispod nivoa iz 2010-ih.
Da li ovaj trend predstavlja glas poverenja u budućnost ili nagoveštava fatalizam?
Sa ovom novom erom tehnoloških postignuća i novih prilika dolazi i potreba za novim smernicama koje će voditi lična očekivanja i ponašanje.
Kao i uvek, istorija nam nudi pouke. Uvek su postojali transformativni pojedinci koji su preoblikovali uverenja javnosti, delujući na načine veoma različite od savremenih uticajnih ljudi poput Trampa.
Buda je uneo pometnju u složenim svešteničkim hijerarhijama uputivši im direktan izazov.
Ličnosti kao što su Franja Asiški, Katarina Sijenska i Bernadet Subiru manifestovale su moćan lični magnetizam, dodatno intenziviran njihovim patnjama.
Oni su se pobunili protiv establišmenta i njegovih ortodoksnih doktrina.
Pomogli su ljudima da uvide mogućnost smislenog individualnog delovanja. Pokazivali su delima umesto da pričaju.
Na kraju, ali tek pošto su uneli revoluciju u živote velikog broja ljudi, reagovale su i institucije u njihovim društvima.
Ovaj sled je suprotan od onoga kod modernih influensera, koji teže samo da izreklamiraju imitacije i iz njih izvedeno ponašanje.
Tramp nije uticajan samo zahvaljujući onome što predstavlja, već i zato što je uspeo da uvede specifičnu privremenu modu. Efemernost karaktera takvog uticaja čini samu njegovu suštinu.
Sveci su bili transformativni zato što su razmišljali i delovali u dugoročnom – zapravo večnom – kontekstu.
Oni su ublažili strah i nepoverenje razbivši opsesiju neposrednim trenutkom.
Savremeni teoretičari igara bi prepoznali efikasnost ovakvog pristupa i njegove upotrebe repeticije u cilju preoblikovanja perspektiva.
Moramo da povratimo sposobnost da gledamo dalje od kratkoročnog ako želimo da izađemo iz današnjeg stanja malodušnosti.
Harold Džejms, profesor istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston, je autor knjige: „Rat reči: Pojmovnik globalizacije“ (Yale University Press, 2021).
Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
