„Afera Katargejt“ potresa EU: Politiko otkriva kako je novac korišćen za uticaj u Evropskom parlamentu

Dokumenta koja pokrivaju period od više od četiri godine sugerišu da su ključni osumnjičeni, uključujući bivšeg člana Evropskog parlamenta Pjera Antonija Pancerija i njegovog pomoćnika Frančeska Đorđa, pedantno snimili navodne pokušaje manipulacije parlamentom, najistaknutijim demokratskim telom EU, i šire političke debate.

Njihovi osumnjičeni sponzori u Kataru, Maroku i Mauritaniji potrošili su oko četiri miliona evra za ovaj posao, stoji u dosijeima.

Skandal je prvi put izašao na videlo pre tačno godinu dana kada su Panceri, Đorđi i druge ključne ličnosti uhapšene u seriji dramatičnih racija koje su uključivale vreće gotovine i jezive priče o stranom mešanju u srcu demokratije EU.

Radnje zabeležene u dokumentima uključuju neke sa značajnim uticajem na rad Evropske unije – kao što je planiranje da se poništi šest parlamentarnih rezolucija koje osuđuju stanje ljudskih prava u Kataru i rad na postizanju sporazuma o putovanju bez viza između Dohe i EU.

Među fajlovima koje je Politiko video bila je tabela sa osam odeljaka na Đorđovom laptopu, zaplenjena u njegovom stanu u Briselu, u kojoj su navedene stotine aktivnosti uticaja koje je mreža navodno sprovela između 2018. i 2022.

Tabela beleži više od 300 radova za koje su osumnjičeni primali lepe honorare. Navodno su svoje ciljeve ostvarili koristeći mrežu saradnika koji su radili u Parlamentu, koje su, prema dosijeima, nazivali svojim „vojnicima“.

Do sada su u istrazi uhapšena četiri sadašnja i bivša poslanika Evropskog parlamenta po preliminarnim optužbama za korupciju, pranje novca i članstvo u kriminalnoj organizaciji.

Među osumnjičenima su Panceri, Đorđi i Eva Kaili, Đorđova partnerka, inače potpredsednica EU Parlamenta koja je prošle godine smenjena kada je izbio skandal.

Dok istražitelji sumnjaju da su Panceri i njegova mreža manipulisali parlamentom u ime Katara i drugih država, dokumenti sugerišu da su oni takođe pokušavali da iskoriste nedostatak znanja stranih zvaničnika o demokratiji u EU.

Đorđi je rekao policiji da bi on i njegov šef ponekad govorili svojim sponzorima o operacijama na koje nemaju nikakav praktičan uticaj, jer je Panceri pogrešno predstavio stepen svoje moći da oblikuje rad parlamenta.

Dok se evropski lideri suočavaju sa sramotnom godišnjicom skandala, koji je izbio 9. decembra prošle godine, otkrivanja sadržana u Katargejtskim dosijeima ponovo će podvrgnuti etičke standarde EU na intenzivnu kontrolu.

Navodne operacije su uključivale:

Veliki dogovor

* Radeći za Katar, Đorđi i Panceri su gradili jednu veću nagradu: obezbeđivanje da Doha sklopi sporazum o bezviznim putovanjima sa EU. Sporazum je dobio suštinsko zeleno svetlo u parlamentarnom odboru za građanske slobode u decembru 2022, nekoliko dana pre nego što su Đorđo i Panceri uhapšeni. Konačno glasanje o dogovoru je stavljeno na čekanje otkako je izbio skandal.

Drugi dokumenti sa Đorđovog laptopa otkrivaju da je nameravao da predloži Katarcima dva „akciona plana“ u kojima se detaljno navodi kome da se obrate i gde da izvrše pritisak da bi se obezbedio sporazum o vizama.

Preduslov za obezbeđivanje viznog sporazuma, tvrdili su Đorđi i Panceri, bio je odbijanje pokušaja nekih poslanika EP da osude Katar zbog njegovog tretmana prema radnicima migrantima i novinarima. Prema evidenciji, Đorđo preuzima zasluge za „neutralizaciju“ šest parlamentarnih rezolucija koje osuđuju Katar između juna 2021. i novembra 2022.

Parlament je, međutim, 24. novembra 2022. godine doneo rezoluciju u kojoj se kritikuje stanje ljudskih prava Katara.

Manipulisanje skupštinskim saslušanjima

* Pripreme za Svetsko prvenstvo u fudbalu Katara bile su predmet intenzivnih kritika zbog navodne eksploatacije radnika migranata. Đorđova tabela se hvali da su „promenili narativ u parlamentu“ o tom pitanju, tokom saslušanja u komitetu u aprilu 2021. na kojem je nastupio katarski zvaničnik.

* U februaru 2020, osumnjičeni su pripremili detaljne beleške za pojavljivanje katarskog ministra spoljnih poslova u parlamentarnom odboru za spoljne poslove. Takođe su obezbedili prisustvo određenih poslanika „za ciljana pitanja“.

Politički napadi na rivale Katara

* Jedna operacija 2021, na primer, imala je za cilj imenovanje visokog policijskog zvaničnika Ujedinjenih Arapskih Emirata Nasera ​​Al-Raisija za novog predsednika Interpola.

Odnosi između Katara i UAE, njegovog suseda u Zalivu, bili su krhki, sa diplomatskim vezama prekinutim između 2017. i 2021. Kao i mnogi političari i nevladine organizacije u to vreme, Pancerijev prijatelj, evroposlanica Marija Arena, pozvala je zemlje EU da se odupru Al-Raisijevoj nominaciji.

Panceri i Đorđi su preuzeli zasluge za Arenino pismo, iako je nejasno da li je ona znala da to rade. Advokat Arene rekao je za Politico da ona nije optužena u okviru policijske istrage i odbila je da dalje komentariše.

* Druga operacija bila je usmerena na Saudijsku Arabiju, koja je prekinula diplomatske i ekonomske odnose sa Katarom. Panceri i Đorđi naplatili su Kataru paket akcija uključujući seriju tvitova i filmskih projekcija u vezi sa ubistvom saudijskog kolumniste Džamala Kašogija, istovremeno oštro osuđujući odgovornost Rijada za ubistvo.

Maroko i Mauritanija

* Kada je reč o odbrani Maroka, Panceri i Đorđi su bili ponosni što su doneli parlamentarnu rezoluciju protiv Alžira, za koju su rekli da će koristiti Maroku.

* Tim se takođe hvalio da je napravio „umereniji tekst“ rezolucije koja kritikuje Maroko zbog njegovog rešavanja migrantske krize 2021. Rezolucija je osudila Maroko zbog ublažavanja graničnih kontrola i dozvoljavanja 8.000 migranata, uključujući decu bez pratnje, da pređu na teritoriju Španije tokom spora sa madridskom vladom.

* Prema dokumentima, glavni cilj Mauritanije bio je da poboljša svoj imidž u javnosti. Đorđova tabela sugeriše da je grupa radila na pokušaju da spreči aktivistu protiv ropstva, koji je stekao neprijatelje u mauritanskoj vladi, da osvoji prestižnu nagradu EU Saharov za ljudska prava.

Otkrića uključena u dosije Katargejta verovatno će ponovo pokrenuti debatu u parlamentu o tome da li je zakonodavna vlast učinila dovoljno da osigura da se slične operacije više ne ponove.

Dok je parlament uveo oštrije procedure kao odgovor na skandal, mnogi u Briselu reforme smatraju polovičnima.

„Ovi dokumenti nam pokazuju da je ovo bio trajni, višegodišnji napor da se podlo utiče na parlamentarne procedure“, rekao je Nik Ajosa, vršilac dužnosti direktora Transparensi internešenela za EU.

„Odgovor parlamenta je bio slab, oskudan i svakako ne govori o ozbiljnosti skandala koji se dogodio prošlog decembra“, dodao je Ajosa.

Daniel Frojnd, nemački poslanik Zelenih, izjavio je: „Izgleda da možete kupiti ili barem uticati na određene odluke u Parlamentu, ili u najmanju ruku postoje neki bivši poslanici koji pokušavaju da nateraju sve da poveruju da možete i to prodaju kao proizvod“.

Navodi da je „sada potreban odgovarajući proces unutar parlamenta, da vidimo da li je ovo samo naduvano ili je stvarno?

Portparol parlamenta rekao je da ta institucija ne može da vodi internu istragu o potencijalnim kriminalnim aktivnostima.

„Ali može u potpunosti i brzo da sarađuje sa nadležnim organima, i to je ono što smo uradili“, rekao je portparol.

Predsednica parlamenta Roberta Mecola je „lično omogućila istragu“ tako što je „prisustvovala pretresima kuća dvojice belgijskih poslanika (u decembru 2022. i u julu 2023.) kako je zahtevao belgijski ustav, što je nešto bez presedana u istoriji EP“, dodao je portparol.

Posle prvih optužbi za korupciju, Mecola je predstavila 14 mera za jačanje zaštitnih zidova parlamenta i poboljšanje transparentnosti.

Ministar spoljnih poslova Maroka, koji je ranije negirao umešanost zemlje u skandal, nije odgovorio na više zahteva za komentar od strane POLITICO-a. Katar je odbacio optužbe da se mešao u demokratiju EU. Mauritanija nije odgovorila na nekoliko pitanja o svojoj navodnoj umešanosti u šemu.

Kaili je negirala sva krivična dela. „Istraga pokazuje da gospođa Kaili nikada nije govorila u korist Maroka ili Mauritanije“, rekao je njen advokat Mihalis Dimitrakopulos u mejlu za Politico.

„Prema dokumentima iz istrage, belgijske tajne službe su podvukle da nema dokaza da je Kaili bila umešana u mrežu, niti da je primala novac.

Panceri je priznao krivicu za sporazum o priznanju krivice koji je sklopio sa vlastima. Đorđi je priznao svoju umešanost u šeme, prema dosijeima koje je Politico video. Advokati dvojice muškaraca odbili su komentar za ovaj članak.