Politico analizira: Zašto je Starmer pobedio u Britaniji i zašto Bajden verovatno neće u SAD?

Ali u poređenju sa haosom koji su karakterisali britansku politiku poslednjih godina, dosadna običnost novog premijera je verovatno njegova najveća izborna prednost, piše Politico.

Ubedljiva pobeda Starmerove Laburističke partije levog centra nad konzervativnim torijevcima na parlamentarnim izborima u četvrtak je svedočanstvo činjenice da u politici dosada nije uvek loša.

Poput američkog predsednika Džoa Bajdena 2020. Starmer je iskoristio potrebu birača koji očajnički žele da okončaju ludilo.

„Mnogi ljudi sa kojima razgovaramo u fokus grupama kažu da je Starmer dosadan, ali možda je dosadno ono što nam je trenutno potrebno“, rekao je Luk Tril, izvršni direktor More in Common, političke konsultantske kuće.

„Svakako je slučaj da postoji i iscrpljenost od Torijevaca, ali i opšti osećaj da politika nema kraja“.

Sada je pitanje da li će Starmer moći da nastavi da radi dosadan posao – ili će se, kao Bajden pre njega, vlast vratiti da ga ugrize.

Bar za sada, novi britanski premijer je dovoljno srećan što je izvojevao istorijsku pobedu.

Analitičari (i Starmerovi poraženi konzervativni protivnici) se slažu da su mnogi glasači samo hteli da promene ploču sa istrošenih komičara i ekonomske loše vladavine nakon 14 godina torijevske vlade.

Bregzit je podelio zemlju i oslobodio godine gorčine, uništivši karijere dvojice premijera Torijevaca: Dejvida Kamerona i Tereze Mej.

Pandemija Covida odnela je i trećinu, nakon što je Boris Džonson bio uhvaćen u nizu skandala, uključujući i kaznu od strane policije zbog zabave u Dauning stritu čime je kršio mere izolacije.

Zatim, posle samo 45 katastrofalnih dana, Džonsonova naslednica Liz Trus postala je četvrti premijer Torijevaca kome su pokazana vrata Dauning strita 10.

Nakon što je srušila finansijska tržišta uništila je ne samo svoju političku karijeru, već i već narušenu reputaciju svoje stranke u pogledu kompetentnosti.

Čak ni umirujući menadžerski stil Rišija Sunaka dok je raščišćavao nered Trusove nije mogao da popravi brend Torijevaca.

Sad ulazi Starmer.

Politički govornik koji voli banalne užitke fudbala i dobar kari (i ne voli da radi petkom do kasno), potcenjeni vođa laburista oličava politiku dosade.

Tokom svoje predizborne kampanje odlučio je da obećava malo, nudeći umesto toga tihi slogan od jedne reči: „Promene“.

Međutim, britanskim glasačima koji su umorni od haosa, to što se može zaboraviti pokazalo se privlačnim.

U sukobu sa Sunakom – takođe ne najuzbudljivijim političarem – Starmer je ostvario najveću pobedu svoje stranke od kada je bivši premijer Toni Bler 1997. razbio Torijevce.

Kako napominje Starmerov biograf Tom Boldvin, vođi laburista nije bila potrebna knjiga od 100.000 reči da bi se prodao naciji nakon godina nereda Torijevaca.

Trebale su mu samo tri reči: „Ja nisam oni“.

Bajden 2020: Učinite Belu kuću ponovo dosadnom

Starmerova privlačnost podseća na još jednog govornika levog centra, uglavnom neinspirativnog.

Nakon četiri godine od kada je američki predsednik Donald Tramp – koji je svoj mandat proveo na funkciji rušeći uspostavljene norme, provocirajući saveznike, odbacujući međunarodne sporazume – većina zemlje se okupila iza neizrečene teme kampanje Bajdena 2020: Učinite da Bela Kuća bude ponovo dosadna.

Pomoćnici Bele kuće – i sam predsednik – bili su zadovoljni u poređenju uspešnih rezultata Bajdenovog rada sa Trampovim neuspelim naporima.

„Obećavao je ‘Nedelju infrastrukture’ svake nedelje četiri godine i nikada nije napravio ništa“, rekao je Bajden ovog proleća grupi članova sindikata dok je hvalio pokretanje 50.000 projekata zbog jednog od potpisanih zakona o domaćoj potrošnji koje je potpisao.

„Amerikanci su u velikoj većini izabrali kompetentno vođstvo predsednika Bajdena u odnosu na Trampov haos i slabost“, rekao je Čarls Lutvak, portparol kampanje, govoreći pre nego što je katastrofalna debata predsednika SAD pokrenula još jednu rundu zabrinutosti oko Bajdenovih godina, što je dovelo do poziva da on treba da se povuče kako bi napravio put za drugog kandidata.

Čak i pre nego što je Bajden postao interesantan iz svih pogrešnih razloga, njegove rejting u a anketama već je bio u padu, i predviđale su poraz u novembru od političara čija je sposobnost da dominira ciklusom vesti – dobrim ili lošim – bez premca u modernoj američkoj istoriji.

Čak i tamo gde su njegovi glavni infrastrukturni računi bili uspešni, mnogi glasači koji su videli njihove koristi nisu znali da je on odgovoran za njih, pokazala je anketa POLITICO/Morning Consult.

„Želeli smo da pustimo umorne Amerikance da manje razmišljaju o Beloj kući“, rekao je jedan bivši visoki zvaničnik Bajdenove kampanje koji nije ovlašćen da javno govori o internim razgovorima.

„Ali s vremena na vreme, moguće je zapitati se da li smo previše dobro obavili posao“.

Nedavno su Bela kuća i savetnici kampanje postali frustrirani koliko je teško bilo preneti njihovu poruku — da je Bajden kompetentna odrasla osoba u prostoriji — i probiti se kroz pretrpani, rascepkani medijski pejzaž, navela su trojica zvaničnika.

Bajden, kao i Starmer, nije najdinamičniji komunikator. Njegove godine i niz kriza — uključujući rat u Gazi i tvrdoglavu inflaciju — ometali su njegovu sposobnost da javnosti prodaje svoja dostignuća.

„Ključ za Bajdena jeste da podseti umerene i sopstvenu bazu koliko je suprotnosti stabilnom Trampu“, rekao je Džulijan Zelizer, istoričar sa Univerziteta Prinston. „Nedostatak je što biti stabilan i politički normalan nije uzbudljivo“.

Okrutna ironija za Bajdenov tim je da predsednik trenutno monopolizuje pažnju medija i javnosti – ali ne iz razloga kojima su se nadali.

Drugi pobednik izbora u Britaniji: Najdžel Faraž

U Velikoj Britaniji, Starmer ima više vremena za igru, ali možda ne toliko.

Dok su još neki izbori skoro sigurno za četiri ili pet godina, on će se suočiti sa istim opasnostima nestrpljivih medija i javnosti sa kratkim rasponom pažnje za pametne telefone, prema insajderima vlade i stranaka.

Pomoćnik laburista uporedio je Starmerov izazov sa izazovom sa kojim se suočio Klement Atli, najslavniji istorijski premijer stranke, koji je osvojio vlast posle Drugog svetskog rata sa mandatom za promene i uveo kultnu državnu britansku Nacionalnu zdravstvenu službu koja nudi besplatnu negu za sve.

Izabran 1945. Atli je bio poznat kao kompetentan, ali spolja prilično turoban. I ponovo je izbačen sa funkcije za šest godina.

Boldvin, koji je proveo mnogo sati u Starmerovom društvu zbog svoje biografije, insistira da novi premijer ne pokušava da bude bezobrazan.

„Ne voli dosadnu oznaku. Niko ne želi da ga nazivaju dosadnim, niko ne želi da ga nazivaju dosadnim“, rekao je Boldvin.

„Ono što on jeste, po njegovom mišljenju, ozbiljno to je prepoznati da su problemi sa kojima se ova zemlja suočava komplikovani, da su rešenja komplikovana i da ponuditi slogan od tri reči i reći da će rešiti svačije probleme odjednom nije njegova vrsta politike“.

Prema jednom visokom vladinom zvaničniku, Starmer i njegov tim svoju misiju vide kao projekat obnove Britanije u narednih 10 godina. To će zahtevati od njega da pobedi i na sledećim izborima.

Baš kao što se Tramp vratio da pokvari Bajdenove planove za reizbor, tako i britanska populistička desnica – koja je glasala za Bregzit 2016 – možda neće dugo spavati.

Starmer nije bio jedini pobednik ovonedeljnih izbora. Glasači su takođe Najdželu Faražu, jednom od najuticajnijih pokretača Bregzita, a sada borcu protiv imigracije, dali njegov najbolji rezultat ikada i platformu na kojoj se može nadovezati.

Nakon što je po prvi put osvojio mesto u parlamentu, Faraž je obećao da će „izgraditi masovni nacionalni pokret u narednih nekoliko godina“ kako bi osporio laburiste na sledećim izborima, koji se očekuju 2029.

„Dešava se nešto veoma fundamentalno“, izjavio je Faraž. „Ovo je samo prvi korak nečega što će vas sve zaprepastiti.“

„Koliko god imate tu želju za smirenošću i tišom politikom, postoji i duboko nezadovoljstvo statusom kvo“, rekao je Tril iz More in Common.