„Leto spaljene zemlje“: Politiko analizira šta je zajedničko Bajdenu, Makronu i Sunaku

Bajden je prošlog vikenda sa bine govorio o mogućnosti da bivši predsednik Donald Tramp izvrši dodatna imenovanja u Vrhovnom sudu kao „jednom od najstrašnijih delova” potencijalnog republikanskog povratka na funkciju.

Prva dama Džil Bajden otišla je dalje, upozorivši da Tramp želi „apsolutnu moć“ i da ima za cilj da „uništi demokratske mere zaštite koje mu stoje na putu“, podseća Politico u analizi.

I komentari odražavaju sve zlokobniji ton najnovijih Bajdenovih reklama za kampanju, koji pozivaju na nerede 6. januara, upozoravaju „Tramp je spreman da sve spali“ i označavaju ga kao „osuđenog zločinca“.

Bajdenov tim je u napadu. I nisu sami.

Lideri sa obe strane Atlantika pribegavaju oštrim napadima na svoje protivnike, govoreći glasačima distopijskim rečima o tome koliko bi stvari mogle biti loše ako njihovi protivnici pobede.

U Francuskoj je predsednik Emanuel Makron upozorio da bi kandidati krajnje desnice i krajnje levice doneli „osiromašenje zemlje“. Na drugoj strani kanala u Britaniji, premijer Riši Sunak pokrenuo je gotovo negativnu kampanju protiv nadiruće Laburističke partije.

Tri lidera predstavljaju različite ideologije, kulture i generacije. Ali imaju jedno zajedničko: sva tri su nepopularna.

Njihove zajedljive kampanje odgovaraju političkoj atmosferi koju definišu frustracija i strah.

„Kada su birači mrzovoljni i ljuti, ne žele da čuju za duge i sunce“, rekao je Ben Tulčin, demokratski anketar koji je radio na predsedničkim kampanjama Bernija Sandersa.

„Kada birači postanu neposlušni, ne žele da čuju pozitivnu priču, morate da promenite brzinu, spalite zemlju“.

U nadi se da će biračima razjasniti ulog na izborima, ovi lideri takođe telegrafišu sve veći očaj. Oni su se borili da ubede glasače afirmativnim argumentom za sopstvene ideje; sada se trude da se probiju pre nego što bude prekasno.

U Sjedinjenim Državama i Francuskoj, birači su dovoljno zgroženi političkim statusom kvo da su spremniji da podrže stranke i političare za koje se nekada smatralo da su daleko izvan mejnstrima.

U obe zemlje, kandidati tvrde desnice vode kampanju na skoro apokaliptičnoj retorici o imigraciji, bezbednosti i nacionalnom suverenitetu, u mnogim slučajevima sa drakonskom politikom koja se podudara.

Otkako je Makron raspisao vanredne parlamentarne izbore za 30. jun nakon dominantnog nastupa krajnje desnice na izborima za EU, njegovi saveznici zvone na uzbunu zbog stranke Nacionalni skup Marine Le Pen.

Makron i drugi centristi uglavnom napadaju tvrdolinijaške alternativne stranke, a ne vode kampanju za sopstveni nepopularni program.

Premijer Gabrijel Atal ranije ove nedelje predvideo je „ekonomsku katastrofu“ u slučaju pobede krajnje desnice ili levice.

A ministar finansija Bruno Le Mer — stub Makronove liberalne stranke — bio je još oštriji, žaleći da „zemlja ide dođavola“ i optužujući Le Pen da je smislila „čisto i jednostavno marksistički“ program koji bi uništio ekonomiju.

Le Pen, kao i Tramp, redovno zastupa antimuslimanske i antiimigrantske stavove, hvali ruskog predsednika Vladimira Putina i dovodi u pitanje umešanost Francuske u NATO i njene dugogodišnje saveze sa drugim demokratskim nacijama, posebno sa Sjedinjenim Državama.

Pobeda na vanrednim izborima bila bi grčeviti događaj u francuskoj politici.

Met Benet, lider centrističkog američkog think tanka Third Way, rekao je u intervjuu da su Bajden i Makron bili u pravu kada su se oštro obraćali biračima o implikacijama potencijalnog izbora ekstremne desnice.

„Ovo nije Mit Romni. Ovo nije desni centar koji smo videli u Evropi“, rekao je Benet. „Oni žele suštinski da promene šta znači živeti u demokratskoj državi i to podiže krv ljudi“.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, gde ankete pokazuju da torijevci idu ka porazu na vanrednim izborima 4. jula, Sunak pokušava da uplaši javnost da ne vrati Laburističku stranku levog centra na vlast.

Konzervativci su izneli divlje optužbe, uključujući lažnu sugestiju da laburisti žele da uklone britansku kraljevsku porodicu.

Za razliku od Makrona i Bajdena, međutim, Sunak nema ideološki ekstremnu foliju protiv koje bi vodio kampanju: lider laburista, Ker Starmer, može biti najkontroverzniji zbog svog čišćenja ultralevičarskih snaga sa fronta stranke.

To je možda razlog zašto se Sunak čini najočajnijim od sva tri lidera koji se bore – i zašto svaki politički pokazatelj u Britaniji ukazuje na veliki poraz.

Kada je Sunak prošlog meseca objavio šokantnu najavu prevremenih izbora, obećao je da će biračima ponuditi smelu viziju budućnosti zasnovanu na 14-godišnjem nasleđu njegove stranke u vladi. Za nekoliko sati počeli su napadi na njegove protivnike.

U početku je Starmera predstavljao kao „japanca“ koji je bio spreman da kaže bilo šta da bi obezbedio vlast.

Uvodna salva konzervativaca uključivala je uglađen video oglas koji Starmera prikazuje kao nekoliko verzija Kenove lutke, šaleći se da „dolazi u bilo kojoj boji“.

Sledeće je usledio niz uveliko izmišljenih upozorenja o navodnim planovima laburista da povećaju porez za 2.000 funti po domaćinstvu. Konačno, Torijevci su tvrdili da će glas za njihovog rivala Reform UK – desničarsku stranku koju predvodi Najdžel Faraž – preneti laburistima za jednu generaciju.

Torijevci čak optužuju Starmera da planira da namešta buduće izbore kada dođe na vlast dajući glas „imigrantima i svima ostalima“.

Do polovine kampanje, analiza Politico pokazala je da je skoro 95 odsto od 500.000 funti konzervativaca (otprilike 635.000 dolara) na Meta platformi – koja uključuje Fejsbuk i Instagram – utrošeno u reklame za napad.

U SAD, Bajden i njegovi saveznici izgledaju manje sigurno osuđeni na propast od Sunaka, velikim delom zato što su njihovi protivnici toliko politički podeljeni.

A u Francuskoj bi izlaznost mogla biti veća na predstojećim nacionalnim izborima nego što je bila na izborima za EU ​​9. juna.

Partija Le Penove je trijumfovala na tom glasanju nakon što je to predstavila kao način da birači pošalju poruku Makronu.

Makron i njegovi saveznici se nadaju da će birači dvaput razmisliti o glasanju za Le Penovu koaliciju kada posledice budu bliže kući.

Međutim, ankete pokazuju da to izgleda kao preterani optimizam; postoji realna opasnost da bi francuski liberalni centristi mogli biti zbrisani sledećeg meseca.

Delimično, to je zato što je pokret Le Penove poslednjih godina stekao ugled. Alarmizam njegovih protivnika „više ne funkcioniše tako dobro“, kaže Matje Galar, direktor istraživanja u kompaniji za ispitivanje javnog mnjenja Ipsos. „Postepeno se istrošio“.

Slično za Bajdena, njegova kampanja, koja se sporo razvijala nakon prošlogodišnjeg aprilskog pokretanja, posvetila je svoje početne oglase promovisanju predsednikovog programa, dostignuća i vrednosti.

Prošle jeseni, usred sve veće zabrinutosti jer su ankete pokazale da Bajden zaostaje za Trampom u državama na bojnom polju, neki pomoćnici su počeli da raspravljaju o tome da li ima smisla promeniti pristup kampanje.

Uprkos tome što je do sada potrošio najmanje 100 miliona dolara na reklame za kampanju, Bajdenova kampanja jedva da je poboljšala njegov politički položaj.

Većina anketa i dalje pokazuje da on zaostaje za Trampom u ključnim državama na bojnom polju.

Sada, sa samo pet meseci do dana izbora, Bajdenovi pomoćnici su željni direktnijeg kontakta sa Trampom.

„Slušamo ovo u fokus grupama od 2021: ljudi nisu uzbuđeni zbog drugog mandata za Bajdena“, rekao je jedan demokratski anketar koji je dobio anonimnost da iskreno govori o strategiji kampanje.

„Nećemo promeniti način na koji se ti ljudi povezuju sa Bajdenom, ali možemo promeniti način na koji se emotivno povezuju sa Trampom“.

Bajden je na dogažaju u Virdžiniji u utorak uveče pokrenuo niz napada na Trampa, opisujući ga kao „osuđenog zločinca” i upozoravajući da „želi, i to su njegove reči, da ukine Ustav” i da se osveti.

„Narode, svaki dan je jasno: pretnja koju Tramp predstavlja biće veća u drugom mandatu nego u prvom mandatu“, rekao je Bajden.