Politiko: Bugarska „udarila“ Rusiju novim porezom na izvoz gasa u EU, Srbi i Mađari zabrinuti

Prošlog meseca, Sofija je ‘udarila’ Rusiju novim porezom na izvoz gasa u EU što se ocenjuje kao pokušaj nove, reformističke administracije zemlje da udari u ratne grudi Kremlja.

Ali taj potez je razbesneo susede Bugarske i sopstvenog proruskog predsednika zemlje, koji je zatražio od najvišeg suda da preispita legalnost odluke.

Eksperti takođe kažu da vlada ne može da tvrdi da zemlja zaista postaje strožija prema Rusiji. Podsećaju da je ranije ove godine, Bugarska sklopila sporazum o gasu sa Turskom koji bi mogao pomoći Moskvi da povrati svoju prevlast nad isporukama energije EU.

Kontradikcija naglašava tanku liniju kojom je Bugarska dugo hodala unutar Evrope.

S jedne strane, Bugarska želi da se otrese svoje istorijske reputacije kao moskovskog hajduka unutar EU nakon ruske invazije na Ukrajinu. Pa ipak, čak i prozapadne stranke u Bugarskoj još uvek se bore da iskorene duboko utemeljeni uticaj Moskve u zemlji, od njenog energetskog sektora do bezbednosnih službi.

Sporazum o gasu sa Turskom, za koji stručnjaci kažu da će pomoći u jačanju uloge Rusije kao dominantnog snabdevača energijom u jugoistočnoj Evropi, verovatno će izazvati negodovanje u Evropi zbog odanosti Sofije.

EU pokušava u potpunosti da ukine svoje oslanjanje na fosilna goriva Moskve do 2027. nešto što bi pakt Bugarske sa Turskom mogao otežati.

„Bugarska vlada pokušava da pošalje jasan signal svojim saveznicima u SAD i u Evropi da se drži evroatlantske agende podrivanja ruskog uticaja“, rekao je Martin Vladimirov, viši analitičar istraživačkog centra Centra za proučavanje demokratije.

„Ali u isto vreme, ona pokušava da sačuva ključne ekonomske interese povezane sa ovim ruskim uticajem ne samo u Bugarskoj, već iu regionu jugoistočne Evrope“.

Bugarska vlada se ne slaže sa ovom konstatacijom. „Ne pokušavamo da skupljamo političke poene“, rekao je bugarski ministar finansija Asen Vasilev za Politico, dodajući da kada je njegova stranka bila na vlasti od invazije Moskve na Ukrajinu, „politika koja je bila na snazi jeste smanjenje bugarske zavisnost od Rusije u domenu fosilnih goriva“.

Porez bi, tvrdi on, smanjio rusku dobit od gasa „drastično“.

‘Jasan signal’

Kada je Bugarska prošlog meseca uvela porez od 10 evra po megavat-satu na ruski gas koji tranzitira kroz zemlju iz Turske, ona je tvrdila da bi na taj način moglo da se prikupi 1,2 milijarde evra preko potrebnog novca, a istovremeno će uticati na vojne prihode Moskve.

Vasilev je insistirao na tome da Bugarska može da naplaćuje bilo koju naknadu, a Gasprom, ruski energetski gigant, „slobodan je da koristi alternativne rute za isporuku ako ne želi da plaća bugarske nacionalne poreze“.

On je insistirao da susedne zemlje nemaju razloga za brigu jer se tokovi ne zaustavljaju i „ne vidim zašto bi uopšte imali problem sa porezom“.

Međutim, ta mera je odmah izazvala bes kod ruskih uvoznika gasa u susedstvu.

Zemlje poput Srbije i Mađarske, koje su se oduprle pozivima da se oslobode ruskog gasa, takođe su zabrinute da će taj potez značiti povećanje računa za njihove potrošače. Osudili su taj potez u zajedničkoj izjavi, tvrdeći da bi porez mogao ugroziti njihove isporuke energije.

U međuvremenu, grčka Helenska federacija preduzeća, koja predstavlja polovinu poslovnih aktivnosti u zemlji, saopštila je prošle nedelje da će ovo izneti u Brisel, tvrdeći da porez „krši zakon EU“ i da će nametnuti „dodatna opterećenja svim sektorima, preduzećima i potrošačima“.

Andras Giurk, član EP iz mađarske vladajuće partije Fides, rekao je da „bugarska odluka podriva sigurnost snabdevanja država članica EU“, upozoravajući da bi to moglo ugroziti 55 odsto uvoza gasa koji tranzitira kroz i uzrokovati skok cena uoči zime.

To je „neprijateljski potez“ i „neprihvatljiv“, rekao je on za Politico nakon što je podneo žalbu Evropskoj komisiji.

Za sada, izvršna vlast EU je podržala Bugarsku. Porez je „nacionalna mera i stoga je na Bugarskoj da odluči gde će raspodeliti prihode“, rekao je prošlog meseca portparol Komisije Tim Mekfi.

Na kraju, ovaj potez se odnosi na osporavanje energetske zavisnosti bloka od Rusije, smatra analitičar Vladimirov.

Porez nema „mehanizam za sprovođenje“ i nisku naknadu za nepoštovanje do 50.000 evra, istakao je Vladimirov, dodajući da vlada zna da ruska državna gasna kompanija Gasprom može „pokrenuti arbitražni slučaj protiv Bugarske“ i da bi mogla dobiti presudu u svoju korist.

Ruski stisak

Bez obzira da li je Bugarska ozbiljna ili ne po pitanju oporezivanja Rusije, stručnjaci upozoravaju da ona takođe tiho otvara vrata Moskvi da pojača svoju ulogu dominantnog snabdevača gasom jugoistočnoj Evropi – dajući Rusiji značajnu polugu uticaja u regionu.

Kao deo šireg sporazuma potpisanog između bugarske državne gasne kompanije Bulgargaz i turskog Botaša u januaru, postignuta je saglasnost da turskoj kompaniji odobri pristup bugarskim gasovodima za prodaju gasa za domaću potrošnju i preko granične tačke Strandža-Malkoclar što se tiče susednih zemalja.

Problem je u tome što gas skoro sigurno dolazi iz Rusije, koja snabdeva Tursku preko podmorskih gasovoda Turski tok, kaže Aura Sabaduš, viša analitičarka u firmi za tržišno obaveštavanje ICIS.

Iako bi uvoz mogao da dolazi iz Irana, Azerbejdžana ili tečnog prirodnog gasa koji stiže u njegove luke, „nema drugog proizvođača“ osim Moskve koji bi mogao da prodaje po niskim cenama koje se trenutno vide na bugarskoj berzi gasa, koje su oštro snižene u poređenju sa evropskim referentnim cenama, rekla je.

Sa tursko-bugarskim gasovodom koji je sposoban da preradi do 10 milijardi kubnih metara gasa uz neka tehnička prilagođavanja, to znači da bi Moskva mogla da zadovolji svu dodatnu potražnju u jugoistočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu koja im već nije ugovorena, kaže Sabaduš.

Rezultat je da „Rusija ponovo preuzima kontrolu nad regionom“, rekla je ona, ali sa novootkrivenom „energetskom polugom, a takođe i političkom polugom“ izvan delokruga EU, koja nema nadzor nad Turskom.

Vitalij Septefrat, tehnički direktor moldavske kompanije East Energy Gas Trading, rekao je da „nema političkih rizika“ u „čisto poslovno orijentisanom dogovoru“ koji ima za cilj da pomogne Moldaviji da „prestane da se oslanja na ruski gas“.

Državni ministar energetike Viktor Parlicov negirao je bilo kakav neposredan rizik za snabdevanje pošto ta moldavska energetska kompanija trenutno ne snabdeva nikakve tokove. „Sve što nam je ova kompanija do sada dala su vesti – ne gas“, rekao je on.

Rumunsko ministarstvo energetike je saopštilo da je OMV Petrom „formalno uverio“ vladu da „gas iz Botaša nije ruskog porekla“, dodajući da ta zemlja „u suštini može da pokrije 100 odsto svojih potreba iz unutrašnje proizvodnje i skladištenja“.

Bugarski gasni gambit znači „zaobići politiku diverzifikacije, ponovo postati zavisan od Rusije — a sada i od Turske — dajući im novac i opet polugu na EU“, rekao je diplomata jedne od zemalja bloka.