Politiko: Kakva bi trebalo da bude uloga Evrope u ratu Izraela i Hamasa?

Dodaje i da bi blok trebalo da iskoristi i svoje diplomatske kanale da spreči opasnu regionalnu eskalaciju. Ali mora biti jasno da ovo nije blanko ček za rat uništenja u Gazi — što sve dosadašnje iskustvo ukazuje da bi bilo kontraproduktivno u suočavanju sa pretnjom koju predstavlja Hamas — i kolektivno kažnjavanje svih Palestinaca.

Evropski lideri bi trebalo da iskoriste vanredni sastanak Evropskog saveta da se ujedine iza ove poruke, ostavljajući po strani podele koje su karakterisale početni odgovor EU na krizu.

Od užasnog krvoprolića napada Hamasa, u kojem je prošle nedelje ubijeno 1.300 Izraelaca i najmanje 199 uzeto kao taoci, Izrael je pokrenuo intenzivnu vazdušnu kampanju u kojoj je ubijeno više od 2.300 Palestinaca – od kojih su mnogi civili.

Nametnuta je potpuna opsada gusto zbijene primorske enklave, pogoršavajući već postojeću humanitarnu krizu. Izraelski avioni su takođe bombardovali egipatsku granicu i sprečavaju da humanitarne zalihe uđu u Gazu.

Prema rečima izraelskog ministra odbrane Joava Galanta: „Neće biti struje, hrane, goriva, sve je zatvoreno. Borimo se sa ljudskim životinjama i ponašamo se u skladu sa tim“.

Sada se izraelska vojska sprema da pokrene nešto što će verovatno biti veoma destruktivna kopnena invazija, sa ciljem da se iskoreni Hamasovo prisustvo. Zemlja je pozvala više od milion civila da se presele u južnu Gazu – korak koji je neizvodljiv i koji bi, prema UN, imao „razorne humanitarne posledice“.

Za evropske lidere ovo je težak trenutak. Oni su glasno govorili da podržavaju međunarodno pravo kao odgovor na agresiju Rusije na Ukrajinu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen optužila je Rusiju da je počinila „ratne zločine“ zbog napada na ukrajinsku infrastrukturu i isključivanja vode i struje njenom civilnom stanovništvu.

Ali bilo je oklevanja u proklamovanju ovih istih principa prema Izraelu – kao što je bilo očigledno na putovanju Fon der Lajen u tu zemlju prošlog petka, gde je izrazila punu solidarnost i nije pominjala potrebu da se održi međunarodno pravo.

Ove primedbe su izazvale kritike, a evropske države su od tada artikulisale potrebu da Izrael poštuje međunarodno pravo. Visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj je napomenuo da „ovo znači da civilnom stanovništvu u Gazi neće biti blokirana voda, hrana ili struja“.

Međutim, ova poruka je i dalje razvodnjena snažnom evropskom podrškom pravu Izraela da koristi nadmoćnu vojnu silu. A ključne države EU, koje se pridružuju Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu, nisu bile voljne da vrše javni pritisak na vladu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, uprkos jasnim kršenjima koja su se već desila.

Ovo je pogrešan izbor za Evropu i samo će pogoršati situaciju na terenu.

Iz principijelne perspektive posmatrano da primenjuje međunarodno pravo samo na neprijatelje, dodatno će oslabiti položaj Evrope na Bliskom istoku i globalnom jugu, gde je često optužuju za dvostruke standarde.

Rusija i Kina već nastoje da iskoriste situaciju na račun Zapada. I u trenutku kada Evropa proglašava centralnu ulogu poretka zasnovanog na pravilima, mora ostati posvećena ovoj poziciji i kada je u pitanju odgovor Izraela, ili se suočiti sa daljim odlivom zapadnog legitimiteta.

U međuvremenu, razorna izraelska vojna kampanja na Gazu – koja odražava antiterorističke kampanje Zapada širom Bliskog istoka nakon napada 11. septembra – neće pružiti sigurnost ili mir.

Izrael neće otsvraiti vojnu pobedu u Gazi, kao što se već videlo nakon četiri neuspešna rata od Hamasovog preuzimanja vlasti 2007. Izrael će se suočiti sa krvavom borbom protiv odlučnih militanata koji će iskoristiti urbano okruženje u svoju korist.

Neograničena izraelska vojna akcija će nahraniti širok palestinski gnev i očaj — kao što je verovatno nameravao Hamas dok nastoji da povrati svoju poziciju na čelu palestinske stvari.

Takođe će pojačati podršku oružanim grupama na Zapadnoj obali. Suočeni sa kolapsom bilo kakvog političkog horizonta za obezbeđivanje prava, mnogi Palestinci će zaključiti da je oružana borba jedini put koji im je ostao otvoren.

Široko rasprostranjena razaranja širom Gaze takođe će povećati gnev javnosti protiv Izraela na Bliskom istoku, podrivaći napore zemlje da produbi odnose sa zemljama poput Saudijske Arabije, koja je sada pauzirala pregovore o normalizaciji.

Značajno je da bi to takođe moglo da zapali širi regionalni sukob. Dok se čini da naoružana libanska grupa Hezbolah trenutno želi da izbegne rat punog razmera sa Izraelom, ona je nagovestila da je kopnena invazija na Gazu crvena linija.

Izraelu će tada ostati razoreni pojas Gaze, bez očiglednog političkog kraja ili strategije izlaska. Moraće da upravlja samim pojasom, kao što je bio slučaj pre 2005. ili da vrati krhku i diskreditovanu palestinsku nacionalnu vlast – obe opcije koje će podstaći tekuću nestabilnost, negovati uslove za Hamas ili druge nasilne grupe i dodatno narušiti potencijal za bilo kakvo političko rešenje koje bi obezbedilo mir i bezbednost za obe strane.

Šefovi evropskih država moraju svoj snažan iskaz solidarnosti sa Izraelom da uporede sa snažnim pozivom zemlji da odmah ukine opsadu i omogući civilima pristup humanitarnoj pomoći.

Ono što je najvažnije, s obzirom da se nazire kopnena operacija, oni takođe moraju da vrše pritisak na vojni odgovor koji je proporcionalno usmeren protiv Hamasa i izbegava kolektivno kažnjavanje dva miliona stanovnika Gaze, od kojih su polovina deca.

Evropa bi trebalo hitno da intenzivira angažman i sa američkim i sa arapskim partnerima koji imaju uticaj na Hamas — zemljama kao što su Egipat, Katar i Turska — kako bi se obezbedilo oslobađanje izraelskih civilnih talaca i otvorenih vrata koja su očajnički potrebna humanitarnih kanala.

Ali Evropa takođe mora da razmišlja unapred. Ideja da Palestincima može biti nametnuto vojno rešenje, ili da se mir može sklopiti nad njihovim glavama kroz regionalne sporazume, pokazala se opasnom zabludom. Sa svojim potencijalom za opasnu regionalnu eskalaciju, ovaj sukob koji metastazira podvlači hitnost ponovnog diplomatskog angažmana Zapada.

Vlade kontinenta imaju važnu ulogu u ponovnom promišljanju težnje za pravičnim i održivim političkim rešenjem koje može garantovati prava i bezbednost i Izraelcima i Palestincima.

Razumljivo, Izrael je trenutno fokusiran na neposredan imperativ odgovora na ovu bezbednosnu krizu bez presedana. Ali neki već artikulišu potrebu za novom političkom vizijom koja zadovoljava potrebe oba naroda — i Evropa bi trebalo da preuzme vođstvo u pomaganju u oblikovanju ove bolje budućnosti.