Politiko: Evropski političari „u pohodu“ po SAD kako bi pružili pomoć Ukrajini

„Moramo pronaći načine da dopremo do javnosti sa obe strane Atlantika, da ne zaboravimo da postoje stvarni birači koji vide svoje probleme na određeni način“, rekao je litvanski ministar inostranih poslova Gabrielius Landsbergis za Politiko.

Imamo plan da putujemo u odvojene države, dodao je on, da se sastajemo – na primer – sa čelnicima kompanija koje prodaju opremu koja zapravo otvara radna mesta u SAD.

„Većina novca koji je potrošen na Ukrajinu zapravo je potrošen u SAD“, ukazao je Landsbergis.

Iako Landsbergis nije precizirao koje bi druge zemlje mogle biti na spsiku za takvo putovanje, estonska premijerka Kaja Kalas rekla je za Politiko da njena zemlja već nastoji da dopre do običnih Amerikanaca.

„Moj ministar spoljnih poslova je bio u Arkanzasu, razgovarao je sa ljudima i iznosio svoje stavove, tako da je to nešto što radimo sve vreme“, rekla je ona.

U Vašingtonu raste uzbuna da bi pomoć Ukrajini mogla da izazove duboke političke podele u SAD.

Kao odgovor na to, američki predsednik Džozef Bajden promenio je svoje poruke o ratu, tvrdeći da veliki deo potrošnje na Ukrajinu zapravo ostaje kod kuće – otvaranje radnih mesta i podrška kompanijama.

„Znate, baš kao i u Drugom svetskom ratu, danas patriotski američki radnici grade arsenal demokratije i služe cilju slobode“, rekao je on.

S obzirom na to da iduće godine predstoje predsednički i izbori za Kongres, Bajden traži od Kongresa da potpiše jednokratni paket nacionalne bezbednosti vredan 106 milijardi dolara koji uključuje finansiranje Ukrajine i Izraela.

Republikanci razmišljaju o svom odgovoru, a u Senatu se vodi debata o tome da li pomoć Ukrajini i Izraelu treba da bude povezana.

Još veći otpor ima u Predstavničkom domu sa republikanskom većinom.

U svom prvom obraćanju kao predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Majk Džonson je izneo svoje prioritete, uključujući očuvanje granice SAD sa Meksikom i podršku Izraelu u njegovom ratu protiv Hamasa, ali je lista naglašeno isključila pomoć Ukrajini.

Ranije ovog meseca, Kongres je smanjio troškove Ukrajine iz hitnog zakona koji je za dlaku izbegao gašenje savezne vlade.

Senatori u Vašingtonu su rekli da bi pristup evropskih lidera mogao pomoći da se ojača podrška Kijevu među biračima umornim od rata.

Senator Lindzi Grejem, istaknuti republikanski pristalica pomoći Ukrajini, takođe je rekao za Politico da bi to moglo biti „od pomoći drugima“.

Uprkos političkim potresima u njegovoj stranci oko pomoći Ukrajini, Grejem je bio uveren da podrška Kijevu ostaje čvrsta: „Javno mnjenje je važno, ali nema načina da nam povlačenje iz Ukrajine pomogne dugoročno“.

Skot Kulinan, direktor u Razomu, nevladinoj organizaciji koja se zalaže za Ukrajinu koja je nedavno bila domaćin samita sa poslanicima u Kongresu, rekao je: „Među nekim republikanskim članovima posebno postoji osećaj da SAD nose teret same — i to je vrlo mnogo nije slučaj.

Prema različitim pokazateljima, evropski saveznici rade isto, ili čak i više, u nekom smislu, nego mi u pogledu obezbeđivanja vojne opreme i u smislu snošenja troškova uvođenja sankcija.

Dovođenje Evropljana na američke puteve moglo bi pomoći u toj poruci.

„To se ne dešava uvek ovde u SAD i članovi ne razumeju uvek u potpunosti razmere onoga što se radi u EU i Britaniji tako da deljenje tih podataka sa Kongresom pomaže u jačanju i povećanju podrške za pomoć Ukrajini“, rekao je on.

Dok se neki političari ustručavaju da pomognu Ukrajini, javnost i dalje snažno podržava Kijev.

Anketa rađena širom zemlje ranije ovog meseca, pokazala je da je 84 odsto Amerikanaca smatra da je ruski predsednik Vladimir Putin opasnost za interese SAD, a skoro dve trećine veruje da bi povlačenje vojne podrške bilo viđeno kao znak slabosti američkih saveznika.

Ali svaka pomoć od evropskih političara mogla bi biti korisna za Belu kuću.

„Bajdenova administracija se s pravom fokusira na to zašto je to u interesu Amerikanaca, u smislu novca koji ostaje ovde kod kuće“, rekla je Karen Donfrid, bivša pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, sada viša saradnica u Kenedi školi na Harvardu.

„Za Evropljane je važno da pokažu da dele ovaj teret sa SAD i mislim da su baltičke države odličan primer u pogledu onoga što rade na nacionalnom i na nivou EU“.