Foto: EPA-EFEPredsednik Francuske Emanuel Makron u inostranstvu predstavlja uglađenog, samouverenog evropskog državnika, ali Francuzi na njega sada gledaju kao na prepreku, a posle odluke da raspiše vanredne izbore, njegovi saveznici strahuju da bi ih mogao odvesti u katastrofu, piše Politiko.
Nećete videti Makronovo lice na mojim predizbornim posterima, to vam sigurno mogu reći, rekao je član parlamenta koji pripada koaliciji francuskog predsednika.
Jelisejska palata nije baš razumela „antipredsedničko“ raspoloženje u Francuskoj, dodao je zvaničnik iz Makronove poslaničke grupe u nacionalnom parlamentu, kome je, kao i drugima u ovoj priči, garantovana anonimnost.
Ankete pokazuju da Francuzi predsednika vide kao autoritarnog vođu koji štiti elitu od naroda, što se videlo u jeku brojnih kriza, poput pobune Žutih prsluka i pandemije Kovida. Makronovo odbijanje da promeni mišljenje suočen sa rasprostranjenim protestima zbog penzione reforme prošle godine ojačalo je stav da je „van stvarnosti“, arogantan i elitistički.
U nedelju se sve to pokazalo kada su brojani glasovi na evropskim izborima, jer je Makronova partija doživela debakl u duelu sa desničarskim Nacionalnim okupljanjem. Istraživanje sprovedeno na dan glasanja pokazalo je da je skoro polovina birača imala samo jedan cilj: „da iskažu nezadovoljstvo Makronom i njegovom vladom“.
Kao odgovor na poraz, Makron je šokirao Evropu raspuštanjem parlamenta i raspisivanjem vanrednih izbora, čiji ishod preti ne samo da sruši francusku vladu, već i da raznese evropsku politiku u kritičnom trenutku ukrajinskog rata.
Dok Makron vidi vanredne izbore kao jedini način da suzbije desničarsku plimu i okupi sve mejnstrim glasače oko sebe, u njegovom taboru postoji strah da bi se moglo dogoditi suprotno.
Ako se predsednik direktno angažuje u kampanji, to je ogroman rizik, jer je sigurno da će samo dodatno mobilisati ljude protiv sebe, rekao je istraživački analitičar u Ipsosu Matje Galar.
Ovonedeljno ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da bi Makronova stranka mogla još jednom da „dobije batine“ na izborima zakazanim za 30. jun i 7. jul, a čak se nazire perspektiva da bi Makronova koalicija mogla da padne na treće mesto, iza krajnje desnice i potencijalno levice.
Fransoa Bajru, ključni saveznik i jedan od Makronovih najvećih pristalica, bio je u ponedeljak uveče u Jelisejskoj palati kako bi rekao Makronu da „ne sme previše da se meša u kampanju“, a spominjao je čak i da je neophodna „demakronizacija“.
„Što više govori, sve više padamo u anketama“, rekao je jedan poslanik iz Makronove Renesansne partije.
Ono što je sigurno je da se Makron sve više doživljava kao „predsednik bogatih“, a ne kao čovek koji treba da predvodi narod.
Uprkos mišljenju svojih saradnika, Makron je odlučio da bude veoma aktivan u kampanji i, prema francuskim medijima, planira tri pojavljivanja nedeljno.
„Idem u bitku da pobedim“, poručio je Makron, zaboravivši da je u velikoj meri bio uključen i u kampanju za evropske izbore, koji su za njegovu stranku završeni katastrofom.
Makron je često preuzimao rizik tokom političke karijere i njegov uspon na vlast od skromnog savetnika do ministra ekonomije, a potom i predsednika, priča je o pravovremenim kockanjima, ali očigledno zaboravlja da je doživeo dva izborna poraza zaredom – na parlamentarnim izborima 2022. i ponovo u nedelju, a smeši mu se i treći.
„Bačeni smo pod autobus zbog grešaka koje je on napravio“, rekao je jedan od njegovih savetnika Politiku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
