„Makronovi saveznici ne žele lice francuskog predsednika na svojim posterima“: Politico o vanrednim izborima u Francuskoj

Nećete videti Makronovo lice na mojim predizbornim posterima, to vam sigurno mogu reći, rekao je član parlamenta koji pripada koaliciji francuskog predsednika.

Jelisejska palata nije baš razumela „antipredsedničko“ raspoloženje u Francuskoj, dodao je zvaničnik iz Makronove poslaničke grupe u nacionalnom parlamentu, kome je, kao i drugima u ovoj priči, garantovana anonimnost.

Ankete pokazuju da Francuzi predsednika vide kao autoritarnog vođu koji štiti elitu od naroda, što se videlo u jeku brojnih kriza, poput pobune Žutih prsluka i pandemije Kovida. Makronovo odbijanje da promeni mišljenje suočen sa rasprostranjenim protestima zbog penzione reforme prošle godine ojačalo je stav da je „van stvarnosti“, arogantan i elitistički.

U nedelju se sve to pokazalo kada su brojani glasovi na evropskim izborima, jer je Makronova partija doživela debakl u duelu sa desničarskim Nacionalnim okupljanjem. Istraživanje sprovedeno na dan glasanja pokazalo je da je skoro polovina birača imala samo jedan cilj: „da iskažu nezadovoljstvo Makronom i njegovom vladom“.

Kao odgovor na poraz, Makron je šokirao Evropu raspuštanjem parlamenta i raspisivanjem vanrednih izbora, čiji ishod preti ne samo da sruši francusku vladu, već i da raznese evropsku politiku u kritičnom trenutku ukrajinskog rata.

Dok Makron vidi vanredne izbore kao jedini način da suzbije desničarsku plimu i okupi sve mejnstrim glasače oko sebe, u njegovom taboru postoji strah da bi se moglo dogoditi suprotno.

Ako se predsednik direktno angažuje u kampanji, to je ogroman rizik, jer je sigurno da će samo dodatno mobilisati ljude protiv sebe, rekao je istraživački analitičar u Ipsosu Matje Galar.

Ovonedeljno ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da bi Makronova stranka mogla još jednom da „dobije batine“ na izborima zakazanim za 30. jun i 7. jul, a čak se nazire perspektiva da bi Makronova koalicija mogla da padne na treće mesto, iza krajnje desnice i potencijalno levice.

Fransoa Bajru, ključni saveznik i jedan od Makronovih najvećih pristalica, bio je u ponedeljak uveče u Jelisejskoj palati kako bi rekao Makronu da „ne sme previše da se meša u kampanju“, a spominjao je čak i da je neophodna „demakronizacija“.

„Što više govori, sve više padamo u anketama“, rekao je jedan poslanik iz Makronove Renesansne partije.

Ono što je sigurno je da se Makron sve više doživljava kao „predsednik bogatih“, a ne kao čovek koji treba da predvodi narod.

Uprkos mišljenju svojih saradnika, Makron je odlučio da bude veoma aktivan u kampanji i, prema francuskim medijima, planira tri pojavljivanja nedeljno.

„Idem u bitku da pobedim“, poručio je Makron, zaboravivši da je u velikoj meri bio uključen i u kampanju za evropske izbore, koji su za njegovu stranku završeni katastrofom.

Makron je često preuzimao rizik tokom političke karijere i njegov uspon na vlast od skromnog savetnika do ministra ekonomije, a potom i predsednika, priča je o pravovremenim kockanjima, ali očigledno zaboravlja da je doživeo dva izborna poraza zaredom – na parlamentarnim izborima 2022. i ponovo u nedelju, a smeši mu se i treći.

„Bačeni smo pod autobus zbog grešaka koje je on napravio“, rekao je jedan od njegovih savetnika Politiku.