Politiko: Pitanje vremena kada će Kremlj ponovno narediti mobilizaciju

Načelnik odbrane Kraljevine Norveške general Eirik Kristofersen rekao je ove nedelje da je do sada u ratu u Ukrajini poginulo i ranjeno oko 180.000 ruskih vojnika. Načelnik Zajedničkog štaba američke vojske, general Mark Mili, sugerisao je prošlog novembra da je u ratu do sada poginulo 100.000 ruskih vojnika.

Iako se ne zna tačan broj žrtava, malo je vojnih analitičara koji će spremno reći da su Rusi pretrpeli male gubitke u Ukrajini. Većina se slaže da su gubici katastrofalni.

Olga Romanova, ruska borkinja za zaštitu ljudskih prava i šef dobrotvorne organizacije „Rusija iza rešetaka“, izjavila je ove nedelje da je 40 hiljada zatvorenika, koji su se u Ukrajini borili pod zastavom Vagnerove plaćeničke vojske, umrlo, nestalo ili pobeglo sa bojnog polja.

Ova informacija ne čudi jer i Rusi i Ukrajinci kažu da vođa Vagnera Jevgenij Prigožin uopšte ne vodi računa o blagostanju svojih vojnika. Jedan anonimni američki dobrovoljac rekao je Politiku da je iznenađen što Vagnerovi komandanti „samo bacaju” svoje vojnike na ukrajinske položaje bez mnogo razmišljanja i taktike, prenosi Jutanji list.

Topovsko meso

Andrej Medvedev, bivši član Vagnera koji je prebegao u Norvešku, rekao je novinarima da su Rusi koristili zatvorenike kao „topovsko meso” tokom bitke za Bahmut. „Od 30 vojnika mog voda samo su trojica preživela. Posle su nam dali zarobljenike. Mnogi od njih su i umrli“, rekao je Medvedev.

Iako se bezobzirnost ruske vojske ne može porediti sa onom koju svakodnevno pokazuje Vagner, ni ona nije naročito dobra u čuvanju svojih vojnika. Rusija je priznala da je 89 njenih vojnika poginulo u ukrajinskom napadu na Makijevku. To je najveći gubitak koji je Rusija pretrpela u jednom napadu. Ukrajina tvrdi da je u tom napadu poginulo oko 400 Rusa.

Ruski vojni blogeri, koji mesecima kritikuju rukovodstvo ruske vojske, traže da se ponovo izvrši delimična mobilizacija, ali ovog puta da se regrutuje 500.000 rezervista. Podsetimo, 300.000 regruta ušlo je u rusku vojsku u septembru prošle godine po Putinovom naređenju. I predsednik Rusije Vladimir Putin i portparol Kremlja Dmitrij Peskov tvrde da nova mobilizacija nije neophodna. Barem ne još. I spoljni i unutrašnji akteri neprestano bespotrebno ističu ovu temu“, rekao je Peskov.

Uprkos tome, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je prošlog meseca pozvao da se ruska vojska pojača sa 400.000 novih vojnika. Osim toga, jedinice stacionirane u blizini Moskve, Sankt Peterburga i blizu granice sa Finskom dobile su nove komandante.

Politiko navodi da je sve više posrednih dokaza da će nova regrutacija biti organizovana uskoro, ali se ne zna da li će to biti sprovedeno javno ili tajno.

Egzistencijalna pretnja

Upravo zbog toga Kremlj i ruski političko-vojni establišment rade prekovremeno da bi rat u Ukrajini postavili kao egzistencijalnu pretnju, a ne nečiji izbor.

General Valerij Gerasimov, komandant ruskih snaga u Ukrajini, rekao je nedavno da se Rusija bori sa Zapadom u Ukrajini i da će to morati da se uzme u obzir prilikom organizovanja nove mobilizacije. Osim toga, govorio je i o pretnjama koje će nastati kada Finska i Švedska uđu u Severnoatlantski savez. Slično su nedavno govorili i patrijarh Kiril i zamenik predsednika Saveta bezbednosti RF Dmitrij Medvedev. Kiril je rekao da je „želja za porazom Rusije poprimila veoma opasne oblike”, a Medvedev je rekao da će Rusija možda morati da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, jer rat ne ide onako kako Moskva želi.

Pokušavajući da prodaju rat u Ukrajini kao egzistencijalnu krizu, ruski lideri pokušavaju da podignu moral Rusa pozivanjem na Veliki otadžbinski rat, odnosno dešavanja na Istočnom frontu tokom Drugog svetskog rata. U Muzeju odbrane i opsade Lenjingrada uskoro će biti otvorena izložba „Još nenaučene lekcije fašizma”, a među eksponatima biće i ukrajinski tenkovi i oklopna vozila.

Propagandisti Kremlja insistiraju na tome da žele da „denacifikuju” Ukrajinu i ponavljaju slogan „Možemo to ponovo”.

Istovremeno, vojni centri za regrutaciju raštrkani širom Rusije, očigledno se pripremaju za novu mobilizaciju.

Glasine o mobilizaciji stigle su do stanovnika Rusije sa dvojnim državljanstvom i oni su već pokušali da napuste zemlju. Jedan državljanin Kirgizije rekao je da mu graničari nisu dozvolili da pređe iz Rusije u Kazahstan. Rekli su mi da sam na spisku za mobilizaciju i da ne mogu da odem“, rekao je Kirgiz.

Politiko prenosi da će Moskva uložiti dodatne napore da spreči muškarce koji mogu da služe vojsku da napuste zemlju.

Sve u svemu, svaka nova ruska ofanziva zavisiće od ljudstva. Zapadni vojni analitičari smatraju da su Rusija i Ukrajina poslale otprilike istu količinu vojnika na bojno polje.

Pošto uobičajena vojna doktrina kaže da je potrebno imati tri puta više napadača nego branilaca, general Gerasimov će morati da regrutuje još dosta vojnika da bi svaka buduća ruska ofanziva imala ikakve šanse.