Politiko: Rumunija u Moskvu poslala 91 tonu zlatnih rezervi, više od veka nisu vraćene

U tekstu koji je sponzorisala Nacionalna banka Rumunije navodi se da zlatne rezerve, koje je Rumunija na bezbedno čuvanje poslala tadašanjem savezniku, nikada nisu vraćene toj državi.

Politko piše kako je Rumunija ušla u Prvi svetski rat 1916. godine, ali je nakon početnih pobeda, situacija postajala sve izazovnija, jer je Rumunija vodila rat na dva fronta protiv centralnih sila: sa Nemačkom i Austrougarskom na severozapadu i sa Nemačkom, Bugarskom i Otomanskim carstvom na jugu, duž Dunav.

Tako je u decembru 1916. rumunska vojska bila prinuđena da se povuče u Moldaviju i da ustupi dve trećine teritorije zemlje, uključujući Bukurešt, njen glavni grad.

Sve centralne institucije — kraljevska kuća Rumunije, parlament, Narodna banka Rumunije — preseljene su u Jaši, na istok Rumunije.

Rizik da cela zemlja bude okupirana od strane armija centralnih sila navela je vladu Rumunije da pošalje blago Narodne banke Rumunije u Moskvu.

Rusija je tada bila jedini saveznik sa kojim je Rumunija delila zajedničku granicu i rumunska kraljevska porodica imala je jake porodične veze sa ruskom carskom porodicom: kraljica Marija od Rumunije bila je prva rođaka cara Nikolaja II (Marija Aleksandrovna, kraljičina majka i Aleksandar III, carev otac, bili su brat i sestra).

Zlatne rezerve Narodne banke Rumunije, teške 91,5 tona čistog zlata (u novčićima i ingotima), nakit kraljice Marije i predmeti od važne istorijske i kulturne vrednosti otpremljene su u Rusiju u dve etape, decembra 1916. i avgusta 1917. godine, navodi se u tekstu koji je sponziorisala Nacionalna banka Ruminije, a prenosi Politiko.

U tekstu se dodaje da su rumunske i ruske vlade potpisale protokole u kojima se jasno navodi da zlato pripada Narodnoj banci Rumunije, da se otprema u Moskvu na čuvanje i da je pod garancijom carske ruske vlade u pogledu bezbednosti transporta, skladištenja i povratak u Rumuniju.

Nakon što je pošiljka stigla u Moskvu, predstavnici Narodne banke Rumunije i Državne banke Rusije (moskovska filijala) izvršili su kompletan popis zlata, koji su potpisale i overile obe strane.

Кada su boljševici preuzeli vlast u oktobru 1917. godine, diplomatski predstavnik Rumunije je uhapšen, a blago Narodne banke Rumunije i rumunske kulturne i istorijske vrednosti koje su prenete u Moskvu su zaplenjene.

Tom prilikom Vladimir Lenjin je izjavio da je preuzeo „punu odgovornost za očuvanje fonda i da se on vrati rumunskom narodu“, navodi se u tekstu.

U godinama nakon završetka Prvog svetskog rata, bilo je nekoliko pokušaja pregovora da se povrate rumunske vrednosti koje je prisvojila boljševička vlada.

Ovo pitanje je takođe pokrenuto na razmatranje na konferenciji u Đenovi (1922), koja je nastojala da uspostavi, između ostalog, zajednički pristup evropskih naroda novom boljševičkom režimu u Rusiji.

Na konferenciji je odlučeno da ruska vlada vrati sve dragocenosti deponovane u Moskvi rumunskoj vladi, iako to nije dovelo do opipljivih rezultata.

Usred obnavljanja diplomatskih veza između SSSR-a i Кraljevine Rumunije, sovjetske vlasti su 1935. vratile deo kulturnog blaga i arhivske građe evakuisane u Rusiju 1917. godine, ali ništa od zlatne rezerve Narodne banke Rumunije.

Nakon što je u Rumuniji zavladao komunistički režim, Sovjeti su 1956. vratili većinu kulturnog blaga, ali opet nijedan gram zlatne rezerve Narodne banke Rumunije nije vraćen.

Kako prenosi Politiko, zlatne rezerve Narodne banke Rumunije nikada nisu pronađena i ostale su stalna tema rumunsko-sovjetskih i rumunsko-ruskih bilateralnih diskusija.

Svi originalni protokoli zaključeni kada je Narodna banka Rumunije poslala svoje zlatne rezerve u Moskvu, do danas se bezbedno čuvaju u sedištu Narodne banke Rumunije.

Dosije koji sadrži dokumente predavan je od guvernera do guvernera više od 100 godina, kao dokaz tvrdnje koju Narodna banka Rumunije ima prema Državnoj banci Rusije.

Autentičnost ovih dokumenata priznali su i ruski stručnjaci u okviru Rumunsko-ruske komisije za proučavanje pitanja koja proističu iz istorije bilateralnih odnosa (uključujući i pitanje blaga Narodne banke Rumunije deponovanog u Moskvu tokom Prvog svetskog rata), uspostavljene na osnovu Zajedničke deklaracije ministara spoljnih poslova Rumunije i Rusije 2003. godine.

Svesni činjenice da pitanje njene zlatne rezerve koju su zaplenili Rusi nije poznato u svetu, Odbor Narodne banke Rumunije odlučio je da to iznese u prvi plan u Evropskom parlamentu.

U tu svrhu, dela autora Кristijana Pauneskua, „Blago rumunske Narodne banke odneto u Moskvu i nikad vraćeno“, i Ilie Šipor, „Trezor Rumunije i njena sudbina – Argumenti iz ruskog arhiva“ prevedeni su na engleski i podeljeni svim poslanicima Evropskog parlamenta.

Štaviše, 5. marta 2024. godine u Evropskom parlamentu je otvorena izložba „Zlatno blago Narodne banke Rumunije poslato u Moskvu i nikad vraćeno — potraživanje starije od jednog veka“.

„Prikazani dokumenti neosporno potvrđuju da Blago NBR otpremljeno u Moskvu, deponovano u savezničkoj zemlji, zajedno sa svim relevantnim dokumentima, prema međunarodnom sporazumu, priznatom i potvrđenom istorijom, ostaje jedinstven slučaj u kome se poveravaju rezerve monetarnog zlata sa svim zvaničnim dokumentima i depozitarnim garancijama da će biti vraćeno u bilo koje vreme na zahtev vlasnika, samo da depozitar tada ne ispuni ove obaveze, preuzete u skladu sa svim međunarodnim normama i običajima“, citira Politiko izjavu Mugura Isareskua, guvernera Narodne banke Rumunije.