Politiko: Ruski špijuni se vraćaju u Evropu 1Foto: EPA-EFE/MIKHAEL KLIMENTYEV/SPUTNIK/KREMLIN POOL

Rusija pokušava da se oporavi od prošlogodišnjeg koordinisanog masovnog proterivanja ruskih obaveštajnih službenika koji su delovali pod diplomatskom maskom u Evropi, ističe Džejmi Detmer, urednik u evropskom Politiku.

A sada je sve više dokaza da ruska spoljna obaveštajna služba (SVR) i njena vojna obaveštajna agencija (GRU) agresivno pokušavaju da ponovo izgrade svoje mreže za špijunažu – posebno sa pogledom na vojnu pomoć koja ide Ukrajini.

U onome što je Ken Mekalum, šef britanske bezbednosne službe MI5, nazvao „najznačajnijim strateškim udarom“ Moskvi u novijoj istoriji obaveštajnih službi, više od 400 takozvanih neprijavljenih obaveštajnih službenika proterano je iz Evrope od invazije na Ukrajinu, uključujući iz Francuske, Belgije i Nemačke, dramatično smanjujući domet i sposobnost Kremlja da špijunira u Evropi.

U četvrtak je Finska bezbednosno-obaveštajna služba (SUPO) saopštila da su proterivanja ruskih obaveštajnih službenika i odbijanje vize za njihove zamene značajno oslabili obaveštajne operacije Moskve u nordijskom regionu.

“Ruska obaveštajna stanica (u Finskoj) se prošle godine smanjila na otprilike polovinu svoje nekadašnje veličine“, rekao je direktor SUPO-a Anti Peltari.

“Dok Rusija još uvek nastoji da postavi obaveštajne službenike pod diplomatskim zaštitom, moraće da pronađe načine da nadoknadi nedostatak ljudskih obaveštajnih podataka, kao što je sve više usvajanje drugih oblika tajnih operacija u inostranstvu”, dodao je on.

A evropske obaveštajne agencije ne miruju.

One razumeju da šefovi ruskih špijuna pokušavaju da pronađu načine da nadoknade ogroman gubitak i to čine u sedištima ambasada.

U intervjuu za POLITICO, Darius Jauniškis, direktor litvanskog Odeljenja državne bezbednosti, rekao je da „ruske obaveštajne službe nastoje da obnove ili stvore nove mogućnosti za svoje obaveštajne aktivnosti u Evropi“, i da istražuju „druge metode prikupljanja obaveštajnih podataka: sajber, ne-tradicionalno pokrivanje, onlajn operacije.”

Prema Jauniškisu, kritična infrastruktura Evrope je ključna meta za prikupljanje ruskih obaveštajnih podataka – prioritet je nadgledanje „proizvodnje i snabdevanja zapadnog oružja Ukrajini“.

“Litvanskim državljanima se prilazi i regrutuje dok putuju u Rusiju ili Belorusiju“, rekao je on.

Njegove primedbe su usledile samo nekoliko nedelja nakon što je Poljska objavila da su kontraobaveštajci razbili špijunski lanac koji je radio za ruske obaveštajne službe i koji je skrivao kamere na važnim železničkim rutama kako bi nadgledao zapadne isporuke oružja i municije namenjene Ukrajini.

I što je još više zabrinjavajuće, poljski ministar unutrašnjih poslova Mariuš Kaminjski rekao je na konferenciji za novinare da su se osumnjičeni, koji su bili stacionirani u blizini vojnog aerodroma Žešov-Jasionka, pripremali za “sabotažne akcije koje imaju za cilj paralizu isporuke opreme, oružja i pomoći Ukrajini”.

Zaista, evropske obaveštajne službe sumnjaju da ruska ruka stoji iza serije čudnih slučajeva sabotaže prošle godine – uključujući presečene uzemljene kablove u severnoj Nemačkoj, koje koriste železnički provodnici za komunikaciju, i presečene podmorske kablove koji snabdevaju električnom energijom jedno dansko ostrvo.

I Norveška i Litvanija su prijavile da su neovlašćeni dronovi leteli u blizini aerodroma i energetske infrastrukture.

A neki šefovi evropskih obaveštajnih službi i dalje su veoma zabrinuti zbog toga što Rusija aktivira takozvane „uspavane agente“ ili „ilegale“, špijune skrivene u ciljanim zemljama, obučene da se stapaju sa prikrivenim pričama i lažnim identitetima, koji žive naizgled bezazlenim „normalnim“ životima.

Od invazije Ukrajine, Bugarska, Slovačka, Albanija, Holandija, Nemačka, Švedska i Norveška su uhapsile ruske agente i krtice koji rade za GRU ili SVR.

Sve u svemu, ova serija hapšenja širom Evrope svakako je svedočanstvo o rešenosti Rusije da prikupi što više informacija o odbrambenim objektima i vojnim planovima NATO-a, kao i da pronađe i kultiviše potencijalne regrute, uključujući i one koji sami ne rukuju osetljivim materijalom, ali imaju pristup pojedincima i organizacijama koje to rade.

Ali dok ruski špijuni pokušavaju da se oporave u Evropi, to je takođe svedočanstvo o budnosti zapadnih bezbednosnih službi.

Samo sada ne smeju da spuste gard.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari