Politiko: Srpska krajnja desnica koristi Putinov rat da pogura ponovno zauzimanje Kosova

Političari na desnom krilu predsednika Srbije Aleksandra Vučića nanjušili su priliku da povežu rat Rusije protiv Ukrajine sa svojom željom da proguta Kosovo, čak i dok Vučić ulazi u pregovore uz posredovanje EU o delimičnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom, čiju nezavisnost ni Beograd ni Moskva priznaju.

Pobeda ruskog predsednika Vladimira Putina u Ukrajini je odskočna daska ka Srbiji da povrati Kosovo, smatra Miša Vacić, lider izrazito nacionalističke, prokremaljske političke stranke Srpska desnica.

„Moramo biti strpljivi i sačekati da završimo u Ukrajini, a nakon toga ćemo imati dovoljno vremena“, rekao je on za Politico.

Više od 200.000 Rusa stiglo je u Srbiju od početka invazije. Kao jedna od samo nekoliko evropskih zemalja koje nude bezvizni ulazak vlasnicima ruskih pasoša, ona pruža sigurnu luku za one koji traže izlaz iz razloga koji se kreću od ekonomskih do ideoloških.

Vacić, koji je u septembru otputovao u Donjeck koji je okupirao Rusiju kako bi posmatrao takozvani referendum za pridruživanje Rusiji, koji su zapadne vlade nadaleko proglasile lažnim, tvrdi da ruski liberalni aktivisti u Srbiji predstavljaju pretnju ostvarenju njegovog idealnog društva, ako se pridruže snage sa svojim lokalnim kolegama.

„To je prava revolucija liberala“, rekao je Vacić i dodao da bi Srbija i dalje bila preplavljena sa najmanje 20.000 njegovih političkih neprijatelja, čak i kada bi samo 10 odsto novopridošlih Rusa bili opredeljeni liberalni aktivisti. „Oni misle da moraju da oslobode Srbiju od Srba, od tradicionalnih srpskih vrednosti.

Nasilne pretnje

Među Rusima koji su stigli u Beograd otkako je Putin pokrenuo svoju punu invaziju prošle godine je Ilja Zernov. Ovaj 19-godišnji politički aktivista iz Toljatija na jugozapadu Rusije potražio je utočište u Beogradu prošlog marta — njegovi antiratni protesti doveli su do policijske pretrage njegovog studentskog doma u Kazanju.

„Shvatio sam da neću moći da nastavim studije i da neću moći da budem dugo u Rusiji“, rekao je Zernov za Politico, dodajući da mu je policija koja je pretresla studentski dom pretila nasiljem i zatvorom.

Zernov je aktivan učesnik Ruskog demokratskog društva (RDS), antiratne organizacije osnovane prošle godine u Beogradu sa navedenim ciljem da podrži ukrajinsku pobedu. Od tada se pojavila kao jedna od najvidljivijih proukrajinskih zagovaračkih grupa u Srbiji, koja redovno organizuje proteste na ulicama.

Ali u zemlji u kojoj Putin uživa značajnu podršku usred sve snažnijeg ultranacionalističkog pokreta, antiratni aktivisti su meta.

Zernov je prošlog meseca prijavio policiji da ga je Vacić napao. Napad, za koji je Zernov rekao da se dogodio nakon što je pokušao da prefarba antiukrajinske grafite na jednoj strani stambenog bloka u Beogradu, ostavio mu je perforiranu bubnu opnu. Vacić negira da je napao Zernova.

Pretnje nasiljem takođe su zasenile planove za održavanje dva antiratna mitinga na prvu godišnjicu ruske invazije.

„Policija nas je upozorila da ima informacije da ovi ekstremno desničarski ljudi planiraju neku vrstu nasilnih provokacija“, rekao je suosnivač RDS Peter Nikitin, čija je grupa organizovala jedan od protesta.

Nikitin je odbacio i Vacićeve tvrdnje da njegova grupa, i njoj slični, nastoje da vode kampanju o društvenim temama u Srbiji.

„Naša jedina svrha je da pokažemo svetu i srpskoj javnosti šta se dešava i da mobilišemo javno mnjenje za Ukrajinu“, rekao je on i dodao da je Vacić taj koji želi da Srbiju potčini stranim interesima. „Vacić veoma direktno gura ruske interese i Putinove interese u Srbiji i on je taj koji pokušava da Srbiju pretvori u Rusiju.

Okupljanje oko ‘Z’

Kako se prošlog meseca približavala godišnjica ruske invazije na Ukrajinu, tenzije su tinjale u Beogradu.

Miting krajnje desnice sredinom februara završen je pokušajem provale u kabinet predsednika Vučića. Damjan Knežević, lider krajnje desničarske mreže Narodna patrola, održao je vatreni govor pred masom od oko 1.000 ljudi, pozivajući na svrgavanje Vučića, usred burne nacionalne debate o predlogu za rešavanje spora Srbije i Kosova.

Mnogi prisutni su mahali ruskim zastavama ili nosili proratne simbole, uključujući slovo „Z“ koje ruska vojska koristi za obeležavanje svojih vozila u Ukrajini, i logo Vagner grupe, privatne plaćeničke snage koja podržava Moskovska vojska u ratu.

Policija je sutradan uhapsila Kneževića i još dvojicu saradnika pod optužbom za podsticanje na nasilje. Na dan mitinga, u Novom Sadu, drugom gradu u Srbiji po veličini, takođe je uhapšen još jedan pripadnik Narodne patrole pod optužbom za oružje nakon pošto je kod njega otkrivena puška, optički nišan i municija.

Hapšenja su izazvala još veći gnev među sledbenicima Narodne patrole, koji su udvostručili planove za održavanje proratnog skupa 24. februara, pored antiratnog protesta RDS-a. Dok su vlasti odbile da izdaju dozvolu za skup Narodne patrole, zvaničnici su strahovali da će doći do nereda.

Kada je stigla prva godišnjica invazije, RDS je, prema savetu policije, održao smanjenu verziju svojih planiranih događaja. Prošlo je bez incidenata.

Natalija Taranuščenko, organizatorka ukrajinskog udruženja „Čini Dobro“ iz Beograda, koja je poreklom iz ukrajinske regije Vinica, rekla je za Politico da, iako je Srbija generalno dobrodošla, „I dalje postoje simboli ruske agresije, slovo Z na ulicama Beograda, a mi i dalje čujem da su Ukrajinci ‘nacisti’ i mnogo druge ruske propagande.

Ipak, postoji neka nada za Ukrajince i antiratne Ruse koji traže sigurnost u Srbiji: Putinova zaustavljena ofanziva je takođe ugasila ultranacionaliste ovde.

„Srbi su bili veoma strastveni jer su očekivali da će Putin srušiti Ukrajinu za tri dana, a posle toga su mislili da će reći da treba da vratimo Kosovo Srbiji“, rekao je Čedomir Stojković, beogradski advokat koji istražuje tajne ruske uticaje u svojoj zemlji.

„Ali tokom vremena, kako se rat nije desio onako kako su ljudi očekivali, ta očekivanja su počela da se menjaju, a sada, pošto postoji kognitivna disonanca, nema strasti“, rekao je on.