Analiza Politika: Može li Evropa da preživi Trampa drugi put?

Kako Bajden ulazi u poslednju godinu svog prvog mandata, Evropljani su primorani da se suoče sa činjenicom da bi uskoro mogao da ostane bez vlasti i da bi Tramp ponovo mogao da bude glavni.

Istraživanje ABC objavljeno tokom vikenda pokazalo je da je Tramp u prednosti u odnosu na Bajdena za 10 procenata.

Iako je ta anketa kritikovana kao neuobičajena, Tramp konstantno daje više rezultata od drugih republikanskih kandidata za predsednika, što sugeriše da će verovatno pokupiti partijsku nominaciju.

Ako nastavi ka pobedi izborima, verzija Trampa koju Evropa dobije verovatno bi bila daleko neuračunljivija i nečuvenija od one koju su poznavali – ne samo nagoveštavajući svom okruženju da bi želeo da SAD napusti NATO, na primer, već zapravo čineći to, ili ispunjavajući svoj nedavni zavet da će sklopiti „mirovni sporazum“ o Ukrajini sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom iza leđa Ukrajine i EU.

Neki evropski političari bi voleli da vide takav vatromet. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je krajem prošlog meseca da je Tramp čovek koji može da „spasi zapadni svet“ okončanjem rata u Ukrajini, a članovi poljske desničarske stranke Pravo i pravda kažu da bi bili srećni da vide povratak bivšeg predsednika SAD, odbacujući njegov stav o Ukrajini kao teatar kampanje.

Ali takvi stavovi su manjina u Starom kontinentu, gde su strah i anksioznost kada je reč o eventualnom Trampovom povratku strah i anksioznost.

„Tramp je noćna mora“, rekao je evropski diplomata koji je pod uslovom anonimnosti pristao da razgovara o politici u drugoj zemlji. „Ovo nije nešto za šta se zaista možete pripremiti“.

Ulrih Špek, spoljnopolitički analitičar iz Berlina, kaže da je to „oblik mesečarenja“.

„Imamo Makronov oblik mesečarenja, koji sanja o autonomiji i suverenitetu. Imamo nemačko mesečarenje, što je poricanje. A onda imamo britansko hodanje u snu, što je odvojenost“.

‘Rizik da najgori kandidat može biti izabran’

Ali ne postoji, kaže, pravi napor da se preuzme odgovornost za ono što bi moglo doći iza ugla.

Još početkom 2016. kada je od novinara Politico zatraženo da obiđe evropske ambasade i think tankove kako bi pitao da li će Tramp biti izabran, nekoliko zvaničnika je nadmeno objasnilo da na to pitanje ne vredi odgovarati jer nije imao šanse.

U 2023. nije tako. Evropljani su potpuno svesni mogućnosti Trampovog povratka, a većina zvaničnika sa kojima je Pilitiko razgovarao za ovaj članak pozvala je blok da se pripremi.

„Evropa mora biti spremna da se suoči sa bilo kojom situacijom u vezi sa rezultatima izbora u SAD“, rekao je bivši francuski predsednik Fransoa Oland.

„U demokratiji uvek postoji rizik da najgori kandidat može biti izabran“, dodao je on.

„Tramp je bio predsednik. On može ponovo da postane predsednik, čak i ako se danas suočava sa velikim pravnim problemima. Ono za šta treba da se pripremimo je distanciranje Sjedinjenih Država od evropskih poslova i mogućeg raspada transatlantskog saveza“, kaže Oland.

Nekoliko evropskih diplomata osetilo je istu notu stoičkog realizma.

„Moramo da planiramo svaki slučaj i izbegnemo situaciju iz 2016. kada smo bili nespremni i za Bregzit i za Trampa“, rekao je drugi evropski diplomata.

Upitan da li bi se drugo Trampovo predsedavanje razlikovalo od prvog, drugi diplomata je rekao da bi Evropa trebalo da se spremi na najgore.

„Ko će se prijaviti da radi sa njim s obzirom na njegovu evidenciju o tome kako se ponaša prema ljudima i kako ih izdaje? Kako može da ima jak tim? Sa svima se prilično razišao“.

Izgledi za Trampov povratak su posebno uznemirujući za Nemačku, koja je česta meta njegovih napada.

Pošto su uhvaćeni potpuno nespremni za njegov izbor 2016. nemački političari ne žele ponove istu grešku – otuda i nedavni put ministarke spoljnih poslova Analene Berbok u Teksas, gde se sastala sa republikanskim guvernerom Gregom Abotom.

Međutim, Norbert Rotgen je pesimističan u pogledu spremnosti svoje vlade.

Visoki član nemačkog parlamenta, koji je veoma uticajan na spoljnu politiku u svojoj zemlji, rekao je da nije očekivao pobedu Trampa 2016.

Kako bi se pripremio za Trampov povratak, Retgen kaže da nemačka savezna vlada treba hitno da sarađuje sa svojim evropskim partnerima na razvoju nezavisne odbrambene politike.

„Nažalost, ne vidim znakove ove inicijative unutar vlade“.

Urlih Špek je ponovio Retgenov pesimizam o stepenu nemačkih priprema.

Debata o tome da li Nemačka treba da poveća troškove za odbranu „čak i ne postoji“, rekao je on.

Druge evropske vlade takođe pokušavaju da uspostave kontakte sa republikanskim kolegama.

Diplomate iz tri zemlje EU rekle su da njihovo osoblje u Vašingtonu pojačava kontakt sa republikanskim zvaničnicima u Predstavničkom domu i Senatu na svim nivoima.

Jacek Sariuz-Volski, evropski poslanik u poljskoj stranci Pravo i pravda, rekao je da bi njegov tabor pozdravio Trampov reizbor.

„Naše iskustvo sa Trampom  je bilo dobro. Pod Trampom smo postigli napredak u fizičkom prisustvu američkih trupa u Poljskoj, kao i bazi koju smo krstili Fort Tramp“.

Upitan da li je Varšava zabrinuta zbog Trampovih obećanja da će okončati rat u Ukrajini „u jednom danu“ putem sporazuma sa Putinom, Sarijuš-Volski je odbacio komentar kao predizborni trik.

„Očigledno da nismo naivni, možda će biti stvari koje će se promeniti“, rekao je on.

„Ali ako dođe do promene rukovodstva SAD, očekujemo da će duboka američka država prevagnuti nad izbornim obećanjima“.

U međuvremenu, nekoliko evropskih zvaničnika je istaklo napore koje su vlade EU već preduzele da ojačaju stratešku nezavisnost kontinenta.

Opasnosti po Ukrajinu

„Evropljani su već uradili mnogo, više nego što je većina ljudi mogla da zamisli“, rekao je Toomas Hendrik Ilves, bivši predsednik Estonije.

„Pogledajte samo količinu evropskog naoružanja na bojnom polju u Ukrajini“.

Ali postoji velika razlika između trošenja neznatno više na odbranu i ozbiljne pripreme za ono što bi Tramp mogao da požnje u Evropi – ne samo ako pokuša da ispuni svoje obećanje da će postići dogovor sa Putinom o okončanju rata u Ukrajini.

Takav potez ne samo da bi izvukao tepih ispod Ukrajinaca, koji bi mogli da osete ogroman pritisak da se odreknu dela svoje teritorije, već bi bio i ponižavajući za evropske sile koje su se ubacile u Kijev.

U takvim okolnostima, bilo bi „teško zamisliti“ Evropljane da ostanu ujedinjeni u vezi sa Ukrajinom, rekao je Fransoa Hajzbur, viši savetnik za Evropu u Međunarodnom institutu za bezbednosne studije.

„Oni bi mogli da pokušaju da pomognu Ukrajini, ali odjednom bi bili protiv Sjedinjenih Država jer je to dogovor o kojem je pregovarao Tramp. To je veoma crn scenario“.

Čak bi i takav dogovor verovatno bio samo početak onoga što bi Tramp mogao da uradi transatlantskim odnosima.

Tramp je 2018. ukazao na mogućnost povlačenja Vašingtona iz NATO-a i puštanja Evropljana da se sami snalaze – od čega je odstupio samo zahvaljujući intervenciji tadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona i generala Džima Matisa.

Ako bude ponovo izabran, izgleda malo verovatno da bi Tramp pozvao slične ličnosti u svoj kabinet, posebno s obzirom na to koliko su ga ljudi poput Boltona sveobuhvatno kritikovali u knjigama nakon što je napustio administraciju.

Rezultat je da bi ponovo izabrani Tramp mogao da uradi bilo šta, uključujući i povlačenje iz NATO-a.

To je zastrašujuća perspektiva za Evropljane koji su se oslanjali na američku garanciju bezbednosti u proteklih 78 godina – toliko da je malo diplomata i zvaničnika spremno da teoretizira o tome šta bi to moglo značiti za evropsku budućnost, piše Politico.

Rasmus Hindren, finski stručnjak za bezbednost, smatra da bi za Evropljane bio potreban „jedinstven događaj“ – nalik na izlazak Vašingtona iz NATO-a – da promene način razmišljanja o odbrani.

Čak i tada, povećanje potrošnje dovoljno da bi Evropa mogla da se brani, bez SAD, od konvencionalnog ruskog napada bio bi „veliki problem“ u kratkom roku.

Zatim se postavlja pitanje liderstva: ko bi bio zadužen za evropsku bezbednosnu alijansu? Pariz? Berlin? Varšava?

Rotirajući izbor evropskih prestonica? A gde bi bilo smešteno evropsko vojno rukovodstvo, s obzirom na ono što je Hindren nazvao „nedostatak strateške kulture“ u izvršnoj vlasti EU?

Rešenje je teško zamisliti, rekao je on, s obzirom na neprijateljstvo između evropskih sila i činjenicu da neke zemlje, poput Poljske, više veruju Vašingtonu nego Briselu.

„Postoji nedostatak poverenja između nekih zemalja i prema Briselu koji bi zakomplikovao stvari“, rekao je Hindren.

„Nadam se da bi Evropljani uradili pravu stvar, da je zaista teška situacija, ali to ne bi bilo lako s obzirom na polarizovanu situaciju“.

U slučaju Trampove kalipse u transatlantskim odnosima, Speck vidi da se u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi pojavljuje efikasan rascep.

Istočnoevropske zemlje koje dele granicu sa Rusijom i druge koje se osećaju odmah zabrinute zbog ambicija Moskve, kao što su Nordijske zemlje plus Turska i Rumunija, imale bi prirodnu sklonost da se udruže u de fakto bezbednosni savez.

„Ovde imate uslove za neku vrstu koalicije koja će blokirati napredovanje Rusije“, rekao je on.

Takva grupa bi dodatno izvršila pritisak na druge u Evropi da formiraju sopstvene blokove, gurajući dalje zemlje kontinenta.

Drugačije rečeno, jedna mogućnost za post-američki bezbednosni poredak u Evropi mogao bi da liči na ono što je postojalo pre Prvog svetskog rata: niz isprepletanih saveza u opasnosti da upadnu u rat.

Ovakvi scenariji za sada ostaju daleke mogućnosti, ali je znak vremena da više nisu nezamislivi.

Za evropske lidere, Trampov potencijalni povratak se ispostavlja kao noćna mora: vide da se približava, ali izgleda da ne mogu ništa da učine povodom toga.