Foto: EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKOKada su ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog upitali prošlog meseca u intervjuu za CNN je li zabrinut zbog ruskih pokušaja da ga ubiju, odgovorio je da to sebi ne može da priušti.
„Kad bih stalno razmišljao o tome, samo bih se zatvorio, vrlo slično Putinu koji sada ne napušta svoj bunker. Naravno, moji telohranitelji treba da razmišljaju kako to da spreče i to im je zadatak. Ne razmišljam o tome“, kazao je.
Iako je to pitanje o kojem Zelenski, razumljivo, ne želi da razmišlja, to je takođe pitanje koje njegove pristalice u zemlji i inostranstvu ne mogu da ignorišu, piše Politiko.
Otkako je odbio ponudu za evakuaciju govoreći svojim potencijalnim američkim spasiocima „Treba mi municija, a ne prevoz“, ukrajinski predsednik je igrao ključnu ulogu u prikupljanju međunarodne podrške za borbu protiv Rusije, piše Politiko.
Status Zelenskog kao simbola onoga što Zapad vidi kao pravednu borbu, njegova sposobnost da preklinje i grdi svoje saveznike dok ne postigne svoje, njegova spremnost da drsko krene u fotografske operacije na prvoj liniji fronta i nastupe u parlamentu — sve to ga je učinilo metom.
Nekoliko nedelja nakon pune invazije Vladimira Putina u februaru 2022, savetnik Zelenskog, Mihail Podoljak, otkrio je da je bilo najmanje desetak ozbiljnih pokušaja atentata na njegovog šefa od strane ruskih sabotažnih i obaveštajnih timova, uključujući Čečene i Vagnerove plaćenike koji su pokušavali da provaliti strogo čuvanu vladinu četvrt Kijeva.
Sam Zelenski je navodno otvorio Zoom sastanak sa američkim senatorima ubrzo nakon invazije rekavši da bi to mogao biti poslednji put da ga vide živog.
Očigledno je da su rizici sada manji nego što su bili u prvim haotičnim nedeljama rata kada je malo ko mislio da će napadnuta država preživeti. Ali niko u ukrajinskoj vladi ili parlamentu ne sumnja da opasnost ostaje velika.
Zbog straha da bi mogao biti ubijen posete Zelenskog u inostranstvo planiraju se uz najveću tajnost.
Ukrajinski zvaničnici su besneli prošlog februara kada je tri dana pre njegovog očekivanog dolaska procurila planirana poseta Briselu, što je ugrozilo njegovo putovanje.
Slično tome, bugarska vlada zabrinuta je da bi putovanje moglo biti otkazano prošlog meseca nakon što su se detalji pojavili u štampi.
Kremlj, naravno, ima iskustvo u operacijama atentata.
Pomislite na Aleksandra Litvinjenka, ruskog obaveštajca koji je prebegao u Britaniju i bio otrovan radijacijom 2006. ili neuspešnog trovanja Sergeja Skripalja, britanskog dvostrukog agenta u Solsberiju u Engleskoj 2018.
Američki državni sekretar Antoni Blinken je rekao isto tako: „Ukrajinci imaju planove — o kojima neću da pričam niti ulazim u detalje — da osiguraju da postoji ono što bismo nazvali ‘kontinuitet vlade’, na ovaj ili onaj način“, rekao je za CBS vesti prošle godine.
Formalno, po ustavu, linija sukcesije je jasna.
„Kada predsednik nije u stanju da ispunjava svoje dužnosti, njegove odgovornosti preuzima predsednik Vrhovne rade Ukrajine“, rekao je Nikola Knjažicki, opozicioni poslanik iz zapadnog grada Lavova.
„Dakle, ne bi postojao vakuum“.
Predsednik Vrhovne rade — Ruslan Stefančuk, član stranke „Sluga naroda“ Zelenskog — nema posebno visok rejting poverenja u istraživanjima javnog mnjenja -oko 40 odsto, manje od polovine Zelenskog.
I nije popularan među opozicionim poslanicima.
„Mislim da to nije važno“, rekao je Adrijan Karatnicki, nerezidentni viši saradnik Centra za Evroaziju Atlantskog saveta.
„Postoji jak liderski tim i mislim da ćemo videti kolektivnu vladu“, dodao je on.
Upravni savet bi najverovatnije činili Stefančuk kao nosilac, zajedno sa Andrijem Jermakom, bivšim filmskim producentom i advokatom koji je šef kabineta predsednika, ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom i ministrom odbrane Aleksijem Reznikovom.
Valerij Zalužni bi ostao najviši general zemlje.
Karatnicki je rekao da se nada da će videti ulogu TV ličnosti Serhija Pritule, koji sada vodi velike dobrotvorne inicijative i ima neverovatan stepen poverenja javnosti.
„Zemlja je dostigla tačku veoma značajne solidarnosti i nacionalnog jedinstva, tako da ako se nešto strašno dogodi Zelenskom, to ne bi bilo toliko odlučujuće kao što mislite“, rekao je Karatnicki, autor knjige „Ukraijinski front: Od nezavisnosti do ruskog rata“.
Ističe da je Ukrajina stvorila „dobro izbrušenu“ administrativnu, vojnu i diplomatsku mašinu.
„Ne želim da kažem da Zelenski teško da je nebitan za ovo“, dodao je on.
„Ali mislim da je jedinstvo zemlje neophodna stvar“.
Kremljskim spletkarima bi bilo dobro da pročitaju rad na osnovu podataka koji su napisali akademici Benjamin Jones i Benjamin Olken za američki Nacionalni biro za ekonomska istraživanja (NBER) o uticaju na institucije i rat 59 atentata na nacionalne lidere koji su se desili između 1875. i 2004.
„Ubistva autokrata proizvode suštinske promene u institucijama zemlje, dok ubistva demokrata ne proizvode“, zaključili su oni.
Iako bi smrt Zelenskog bila psihološki šok, Karatnicki je rekao da treba da procenite verovatan uticaj koji treba da razmotrite kako se Ukrajina transformisala otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju u punom obimu.
Putinov napad je nenamerno pomogao u stvaranju novog snažnog osećaja ukrajinske nacionalnosti i oblikovanju „sigurnih institucija“, rekao je on.
Javnost je jedinstvena „u pogledu svojih ciljeva“, dodao je.
„Važno je zapamtiti da su ključni faktori u borbi Ukrajine protiv ruske agresije otpornost oružanih snaga, veština komandovanja i pobede na frontu, rekao je Knjažicki, opozicioni poslanik.
„To je ono što je najvažnije u smislu političke stabilnosti Ukrajine“.
Jaroslav Ažnjuk, ukrajinski preduzetnik, odbacio je mogućnost ruskog atentata kao u „sferi alternativne istorije“.
Ali rekao je da ako se to ipak dogodi, Ukrajina neće posustati.
„Zelenski dobro obavlja svoju lidersku ulogu u ovim izazovnim vremenima“, rekao je on.
„Međutim, osećanje apsolutne većine Ukrajinaca je da nikada nećemo odustati, nikada se nećemo pokoriti Rusiji“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
