Politiko: Zelenski pre rata nije puno uradio za Ukrajinu, šta će biti kada se rat završi?

Od njega se takođe mesecima tražilo da poveća finansiranje oružanih snaga zemlje, posebno nakon što su SAD upozorile da bi Rusija mogla da izvrši napad.

Hteli su da naprave detaljan ratni plan; uključujući stvaranje i objavljivanje naloga za civilnu zaštitu kako bi ljudi znali šta da rade ako izbije oružani sukob, piše Politiko, prenosi Index.hr.

„Odbija da ima stručnjake koji znaju da postavljaju prava pitanja“

„Ukrajina je u ćorsokaku sa liderom koji ne razmišlja strateški. Mislim da će kasnije biti okrivljen za takav stav. Nije star u tome da neko treba da bude upućen u sve. Poenta je da odbija da ima stručnjake. koji umeju da postave prava pitanja ili da uzmu savetnike koji će mu protivrečiti. Mogli bismo da platimo cenu za to“, rekla je Lesija Vasilenko, poslanica političke partije Holos, pet dana pre invazije.

Greške Zelenskog, kako ih vide Vasilenko i mnogi drugi opozicioni poslanici, ovih dana su oprošteni, ali ne i zaboravljeni. I ovi pogrešni koraci čine osnovu zabrinutosti za posleratnu Ukrajinu. Opozicija je zabrinuta zbog obrasca ponašanja koji može postati još problematičniji kada oružje utihne.

Politico prenosi da rat nije umanjio nestrpljenje Zelenskog prema institucijama koje se ne menjaju tako brzo koliko bi on želeo. Više voli celu sliku, ignoriše detalje i oslanja se na uži krug prijatelja od poverenja. Iako ga sada hvale skoro sve zapadne zemlje, a u Ukrajini ga smatraju svojevrsnim herojem, Zelenski se nije preterano izražavao u ulozi predsednika pre početka rata.

Pad podrške javnosti

Obećao je mnogo, verovatno previše, a malo postigao. „Ukrajina ima dva glavna problema: rat u Donbasu i strah od ulaganja u zemlju“, rekao je Zelenski ubrzo nakon pobede na izborima.

Ali njegovi napori da se bori protiv korupcije došli su u ćorsokak, dok je njegovo obećanje da će rešiti problem Donbasa ostalo neispunjeno. Malo ko je mislio da će biti ponovo izabran 2024. godine, pošto su ankete pokazale da njegova podrška javnosti pada.

Neki su takođe kritikovali njegove početne napore da zaključi mirovni sporazum sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji ga je odbio, jer je Zelenski navodno imao previše poverenja u njegovu harizmu i sposobnost da ubedi.

„Mislio je da će lako postići mir i da samo treba da pogleda Putina u oči i pošteno razgovara sa njim. Postao je predsednik bez ikakvog političkog iskustva i ikakvog iskustva u upravljanju državnim strukturama“, rekao je ukrajinski poslanik Mikola Knjacki.

„Mislio je da je jednostavno voditi državu. Vi donosite odluke i one moraju da se sprovedu. A kada su stvari krenule naopako, njegova reakcija je uvek bila da su za sve krivi njegovi prethodnici koji su trebali da završe u zatvoru“, rekao je on. dodao je.

Šta će biti kada se rat završi?

Ali svi su bili fascinirani njegovom transformacijom nakon ruske invazije Ukrajine. Čak su mu i opozicioni političari, koji su ga ranije kritikovali, skinuli kapu zbog njegove superiorne sposobnosti da komunicira i sa građanima Ukrajine i sa Zapadom. „Postao je ubedljiv lider“, rekao je Adrijan Karatnjicki iz Atlantskog saveta.

„On je dobar u usmeravanju javnog mnjenja. Sada je još efikasniji jer je zemlja jedinstvena u svom identitetu, interesima i ciljevima. On je i dalje isti momak kakav je bio, glumac i izvođač, ali to ga čini idealnim ratom. lider jer je u stanju da otelotvori stav javnosti“, dodao je on.

„Ali kada je u pitanju normalna politika, a javnost nije jedinstvena, Zelenski je nedosledan lider koji menja scenario i priču da bi se prilagodio hirovima javnog mnjenja. Kada je svrha jasna, ima veliku snagu, a vremenom rata, iza sebe ima i apsolutnu vlast države. Kada se fijaker ponovo pretvori u tikvu, moraće da se nosi sa sasvim drugim svetom“, kaže Karatnjicki.

I taj svet zapravo nije nestao, piše Politiko. Kritika raste kod kuće. Poslanici se žale da ih vlast ignoriše ili ih potpuno izbegava. Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pre godinu dana, Zelenski se samo jednom sastao sa najvišim opozicionim liderima.

„Ratno vreme zahteva brzo donošenje odluka i skraćene procedure. To je donekle razumljivo. Ali vidimo da se odluke sve više centralizuju i donose sve manji broj ljudi, a to utiče na balans političkih snaga, šteti sistemu upravljanja i jača naš demokratski institucije u skladu sa kriterijumima koje je postavila EU“, rekla je opoziciona poslanica Ivana Klimpuš Cincadze