Poljaci imaju posla i novca više nego ikad u istoriji

Iako je rezultat parlamentarnih izbora bio poznat unapred, a kampanja dosadna, ishod je iznenadio i poziciju, i opoziciju, prenosi Al Jazeera.

Glasalo je 18 miliona glasača, izlaznost je vila 61,74 odsto što je najveća izlaznost u demokratskoj istoriji Poljske. Pravo i pravda dobiće 235 mandata što znači da dobijaju većinu u poljskoj Skupštini u kojoj zaseda 460 poslanika. Ipak, čelnik vladajuće stranke Jaroslav Kačinjski nije bio do kraja zadovoljan uspehom, uprkos pobedi i mogućnosti upravljanja zemljom drugi put zaredom. S druge strane, Pravo i pravda nemaju većinu u gornjem domu parlamenta, Senatu, što onemogućuje glasanje promena na tako brz način kao što je to bilo do sada.

Kačinjski je rekao medijima: „Dobili smo mnogo, ali zaslužujemo više“, te pozvao svoje kolege da rade više i napornije, kako bi stranka pridobila poverenje u očima građana. Pozvao je PiS da više pažnje posveti grupama koje nisu želele da daju glas za njegovu stranku. Takođe je najavio da vlada mora da nastavi da radi naporno na promenama, koje su po njima neophodne za Poljsku.

Poljaci vole PiS

Iako su prethodne četiri godine u Poljskoj bile vrlo turbulentne – zemlja je za vreme vlasti stranke Jaroslava Kačinjskog izgubila jako puno na međunarodnoj sceni, a pogotovo u Evropskom parlamentu u kojem je PiS imao pristalice jedino kod britanskih torijevaca, koji će uskoro izaći iz Evropske unije – većina sa glasačkim pravima u Poljskoj je zadovoljna kako PiS vodi zemlju.

I ne radi se ovde samo o socijalnoj pomoći, koju su Pravo i pravda odredili za svako dete do njegove 18. godine u visini od oko 500 zlota mesečno (125 evra), za mnoge je ovo značilo da ovoj stranci treba verovati, jer kad nešto obeća ona to i uradi, za razliku od prethodne, Građanske inicijative, koja večito obećava, a ne ispunjava previše. Poljaci su zadovoljni bilansom promena i to su pokazali ovi izbori, u kojima je izlaznost glasača bila najviša od 1989. godine, dakle od prvih delimično slobodnih izbora u historiji ove zemlje.

Očigledno, Poljacima se dopada što je stranka Pravo i pravda promenila politiku skidanja PDV-a i na taj način spektakularno napunila državni budžet. Dopada im se što se PiS nemilosrdno bori protiv korupcije u krugovima prethodne većinske parlamentarne kombinacije, čime se stranka konstantno hvali kroz kanale nacionalne televizije, koja je u međuvremenu postala propagandno glasilo jedne frakcije. No, narodu u znatnoj većini ovo ne smeta, jer je ekonomska situacija stabilna, privreda i dalje raste, ima se posla i novca više nego ikad u istoriji.

Poljaci su zadovoljni bilansom promena i to su pokazali ovi izbori, na kojima je izlaznost bila najveća od 1989. godine, dakle od prvih delimično slobodnih izbora u istoriji ove zemlje.

Polako stiže i levica

Vreme će pokazati kako će se upamtiti delovanje Prava i pravde u političkoj istoriji Poljske. Prve četiri godine zasigurno su s jedne strane obeležili spektakularni uspesi u borbi protiv korupcije i isto takvi porazi kad su u pitanju međunarodni odnosi, vođenje javnih debata, odnos prema medijima i menjanje njihovih struktura, korišćenje jezika mržnje prema oponentima te migraciona politika, prepuna neretko rasističke retorike prema strancima, ali i nedostatak odgovora na zahteve za zaštitu prirode i životne sredine. Možda i odatle više prostora za levičarsku SLD, koja godinama unazad nije bila prisutna niti važna na političkoj sceni Poljske, a koja u nedelju dobila čak 12 odsto glasova što je čini trećom najvećom snagom u Skupštini.

Pravo i pravda čeka najveći izazov spolja, jer njihov imidž, skandali sa sudstvom, agresivan politički jezik, napadi na opozicione medije, antimigracioni i antimuslimanski stav u politici, pokušaji ograničavanja ličnih sloboda žena, te masovni protesti povodom istih nisu pridobili simpatije, koje je Poljska ranije uživala na međunarodnoj sceni kao čudesno dete Evropske unije. Štaviše, politika upravljanja Kačinjskog prema kojoj zauzvrat za glasove Katolička crkva ostaje specijalno ovlašćena u ovoj zemlji, te deljenje naroda zbog ideologija, polako će predstavljati sve veći i veći unutrašnji problem za zemlju i verovatno je upravo tu opasnost uvidela Olga Tokarčuk moleći Poljake da glasaju mudro za budućnost svoje zemlje.

Uz četiri političke snage: Pravo i pravda, Građanska koalicija, Levica, seljačka Poljska narodna stranka, u Skupštinu ulazi i krajnje nacionalistička, antievropska, snažno antimigrantska Konfederacija. Verovatno, prvi ispit u sagledavanju svojih grešaka za vladajuću stranku Pravo i pravda mogao bi biti praznik Nezavisnosti, tokom kog su prošle godine, 11. novembra u Varšavi, poljski čelnici marširali zajedno sa ultradesničarskim organizacijama iz Poljske i Evrope kako bi proslavili nezavisnost te zemlje. Odlučno distanciranje od fašističkih organizacija mogao bi biti prvi važan signal da Pravo i pravda zaista žele dobru promenu za Poljsku i Poljake.