Poljska još nije izgubljena za Evropsku uniju

Prema njihovom tumačenju, Sud EU prekoračuje svoje nadležnosti kada donosi presude o poljskim zakonima kojima se određuje način imenovanja sudija i ustroja poljskog pravosuđa. Poljska nije dala Sudu EU takva ovlašćenja u evropskom ugovoru koji je na snazi, ocenio je sudija u Varšavi.

Spor oko nadležnosti između nacionalnih ustavnih sudova i Suda EU nije nov. Zapravo, kako je nedavno u jednom intervjuu objasnio bivši predsednik njemačkog Saveznog ustavnog suda Andreas Foskule, unutar EU postoje dva mišljenja. Prvo je da Sud EU i Evropska komisija pretpostavljaju da evropsko pravo ima prednost nad nacionalnim pravom u zemljama, članicama EU i da, u skladu s tim, Sud EU uvek ima poslednju reč. Drugo, koje zastupaju mnogi ustavni sudovi država-članica EU, pretpostavlja da su države-članice evropskim institucijama dale samo određena, jasno definisana ovlašćenja.

Iskreno rečeno, to je nerešiv spor oko toga ko kosi, a ko vodu nosi. Nemački Savezni ustavni sud, koji se smatra izrazito proevropskim, već nekoliko puta je vratio Sud EU u njegove okvire, tamo gde mu je i mesto – poslednji put u maju 2020. u presudi o prodaji obveznica Evropske centralne banke.

Glavni problem je u tome što Evropska unija nije savezna država. Pokušaj donošenja evropskog ustava s tim ciljem propao je 2005. godine, nakon referenduma u Francuskoj i Holandiji, a bez obzira na sav entuzijazam kada je reč o federalnoj Evropi, koja sve više srasta. Demokrate moraju prihvatiti tu odluku iz 2005, baš kao i činjenicu da je sadašnja Evropska unija nedovršena zgrada, podignuta na kompromisu.

Ali, takođe je tačno da je odluka poljskog Ustavnog suda besplatna karta za nacionalno-konzervativnu vladu u Varšavi da nastavi sa rušenjem vladavine prava i nezavisnog pravosuđa. Kao što se može videti, pokušaj da se to zaustavi pravnim putem nije uspeo. To može da se reši samo političkim putem.

Nacionalno-konzervativni tabor koji vlada u Poljskoj, slavi presudu kao „pobedu suvereniteta“. Takva retorika namenjena je tvrdom jezgru u njihovom biračkom telu. Iskustvo nas je naučilo da to može da bude i manevar kako bi se skrenula pažnja, jer teško je zamisliti da Varšava želi da se odrekne milijardi iz Brisela. Kako sada stvari stoje, izgleda da će u najmanju ruku deo kontroverzne pravosudne reforme uskoro biti povučen.

Varšavska presuda pomaže premijeru Mateušu Moravjeckom, koji je među svojima označen kao „slabić“, da na unutrašnjem planu sačuva obraz, a da istovremeno postigne i spoljnopolitičke kompromise sa Briselom. Novac u zamenu za vladavinu prava – tako bi mogao da glasi moto. Sada se traži veština pregovaranja. Poljska još nije izgubljena za Evropu.