Poljska legalizovala vraćanje migranata s granica

Amandmani uključuju proceduru koja podrazumeva da osobi koju nadležni uhvate da prelazi granicu može da bude naređeno da napusti poljsku teritoriju na osnovu odluke šefa lokalne pogranične straže, piše Skaj njuz.

Iako ona ima pravo na žalbu komandantu pogranične straže, to ne sprečava nadležne na granici da prvo realizuju naredbu.

Zakon takođe omogućava šefu Kancelarije za strance da zanemari zahtev za međunarodnu zaštitu koju je podnela osoba koja je odmah uhvaćena nakon prelaska granice i ulaska u zemlju.

Prema međunarodnom zakonu, migranti imaju pravo da traže azil i nelegalno je da se vraćaju u zemlju gde mogu da budu životno ugroženi.

Poljska, kao i Litvanija i Letonija beleži skok broja migranata iz više zemalja, uključujući Avganistan i Irak, koji prelaze njihovu granicu preko Belorusije. Varšava i Brisel tvrde da je to osveta beloruskog autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka zbog pooštrenih sankcija koje je EU uvela njegovoj zemlji nakon prinudnog prizemljenja aviona Rajanera u Minsku u cilju hapšenja beloruskog opozicionog aktiviste Romana Protaševiča.

Grupe koje se bore za zaštitu ljudskih prava kritikovale su poljsku nacionalističku vladu zbog načina na koji se odnosi prema migrantima na granici. Poljske vlasti su u četvrtak saopštile da je ovog meseca do sada sprečen nelegalan ulazak u zemlju 6.700 migranata, a od avgusta 10.000.

Kako se navodi, još 1.500 ljudi je uhapšeno na teritoriji Poljske i stavljeno u pritvor. Od kada je povećan priliv migranata u blizini granice je pronađeno šestoro mrtvih.

Iako migranti koji dođu u Poljsku mogu da podnesu zahtev da dobiju međunarodnu zaštitu u zemlji ili da traže azil kojim bi bila pokrivena cela teritorija EU, u većini slučajeva su ti zahtevi odbijeni, a ljudi se vraćaju tamo odakle su ušli u zemlju.

Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson je rekla da zemlje članice EU treba da štite spoljne granice evropskog bloka, ali i da poštuju vladavinu prava i osnovna ljudska prava.

Kritičari, uključujući poljskog ombudsmana za ljudska prava i Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), rekli su da novi zakon ne garantuje efikasan instrument za one koji traže međunarodnu zaštitu.

„Ako ima ljudi s legitimnim zahtevom za azil, treba da postoji način da se omogući da do toga dođe“, rekao je direktor ODIHR Mateo Mekaći. „Shvatam da postoje zabrinutosti zbog bezbednosti, ali te zabrinutosti ne mogu u potpunosti da nadmaše potrebu za međunarodnom zaštitom.“