Poljska, Rumunija i Slovačka se pripremaju za milione izbeglica ako Rusija napadne Ukrajinu

Prema zameniku poljskog ministra unutrašnjih poslova Macieju Vasiku,  Poljska se posebno priprema za različite sceenarije ako Moskva napadne Ukrajinu. „Moramo da budemo spremni za talas i do milion ljudi“, rekao je Vasiku za poljski radio, preneo je Gardijan.

U Poljskoj već ima oko dva miliona Ukrajinaca, od kojih su mnogi došli od izbijanja sukoba 2014, te su, kako se navodi, iskoristili relativno laku proceduru za dobijanje radnih dozvola. Vlada je saopštila da planira da smesti potencijalne ukrajinske izbeglice u hotele, studentske domove i sportske objekte.

Kržištof Kosinski, gradonačelnik poljskog grada Ćehanov, naveo je prošle subote na Tviteru da su nadležni od njega tražili da navede „listu objekata za smeštaj izbeglica, broj ljudi koji bi u njima mogao da bude smešten, troškove i vreme potrebno za adaptaciju zgrada uz preporuku da to bude do 48 sati“.

Teško je reći koliko bi Ukrajinaca napustilo zemlju zbog potencijalnog konflikta. Mnogi stanovnici iz zone konflikta na istoku Ukrajine su već otišli u druge delove zemlje ili u Rusiju dok su drugi napustili zemlju u potrazi za bolje plaćenim poslom.

„Pošto sada imamo bezvizni režim putovanja u Evropu, ljudi koji su hteli su već otišli“, rekao je ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko u intervjuu u Kijevu. „Ako situacija s Rusijom eskalira i ljudi odluče da odu u Evropu i nađu bezbednije mesto, to će najverovatnije biti manji deo ljudi“, rekao je.

Međutim, ima mnogo različitih scenarija kako se invazija Rusije na Ukrajinu može odvijati. „Veoma pažljivo pratimo situaciju; međutim, situacija je i dalje nepredvidljiva“, rekla je Natalia Prokopčuk, službenica za komunikacije za UNHCR u Evropi. „U međuvremenu, UN i njihovi humanitarni partneri u Ukrajini se nadaju da aktuelne tenzije neće eskalirati i da će biti rešene diplomatskim i političkim sredstvima među svim uključenim stranama.“

Druge zemlje u istočnoj Evropi se pripremaju za potencijalni priliv izbeglica ako Rusija napadne Ukrajinu.

Ministar unutrašnjih poslova Rumunije Lusijan Bode rekao je za TV B1 da njegova vlada razmatra mogućnost „nekontrolisanog priliva stotina hiljada izbeglica“. „Trenutno analiziramo koliko izbegličkih kampova možemo da uspostavimo za relativno kratko vreme, za 10, 12, 24 sata. Analiziramo postojeće smeštajne kapacitete u pograničnim okruzima, ali razgovaramo i o drugoj fazi sa susednim okruzima i o trećoj širom zemlje.“

Slovački ministar unutrašnjih poslova Roman Mikulec je rekao i da je njegova vlada spremna da učestvuje.

Grupe za borbu za ljudska prava su pozdravile spremnost zemalja da pomognu, ali su neke od njih povukle paralele sa tretmanom drugih izbeglica u delu Evrope gde političari često igraju na kartu sentimenta protiv izbeglica.

Nakon što je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko prošle godine organizovao kretanje izbeglica dajući obećanje da će imati bezbedan prolaz u Evropu, pripadnici poljske pogranične straže su uhapsili na hiljade ljudi u šumama u blizini granice koji su nelegalno i nasilno vraćeni u Belorusiju, podseća Gardijan. Varšava je krajem januara saopštila da počinje da gradi zid od 353 miliona evra duž svoje granice s Belorusijom, s ciljem da spreči tražioce azila iz Sirije i Iraka da uđu u zemlju.

Portparol „Ocalenie fondacije“ koja pruža podršku izbeglicama koje žive u Poljskoj pohvalila je posvećenost zemlje, ali je dodala da to pokazuje „dvostruke standarde“. „Pitamo se zašto nisu sproveli slične inicijative za vreme krize na granici. To pokazuje generalni trend da su u Poljskoj neki tražioci azila favorizovani u odnosu na druge“, rekao je portparol.

Vasik je rekao da su Ukrajinci „prave izbeglice“ kojima je potrebna pomoć i dodao da njegova vlada „nikako neće da kaže da odbija da im pomogne u skladu sa ženevskim konvencijama“.

Grupa Granica, poljska mreža nevladinih organizacija koja nadgleda situaciju na granici s Belorusijom, navela je u saopštenju:“Gotovo pola godine ista vlada nasilno potiskuje ljude koji dolaze iz mnogih drugih zemalja, a koji pokušavaju da pređu belorusku granicu. U rasističkom je maniru praviti razliku među ljudima i u njihovom pristupu osnovnim migracionim procedurama na osnovu toga iz koje zemlje potiču. Zašto nemaju pristup istom tretmanu?“