Poljska vlada u „ratu“ sa sudijama

Sudije u glas opisuju meru kao kršenje zakona – Gersdorfova je to nazvala čistkom i apsurdom – i ne pristaju na prisilno penzionisanje.

„Pod izgovorom reformi o penzionisanju vlast sprovodi čistku u Vrhovnom sudu“, kazala je Gersdorf. I ona i njene kolege imaju čvrste i jasne argumente: ustav Poljske nalaže da se sudije Vrhovnog suda biraju na šest godina i da mogu da rade do sedamdesete godine. Takođe, ne mogu biti opozvane niti smenjene sa te dužnosti. Ali zbog nove odluke poljske vlade, sudije koje bi htele da nastave da rade trebalo je do početka maja da predsedniku zemlje Andžeju Dudi napišu molbu koju je ovaj trebalo da odobri ili odbije bez obaveze da daje obrazloženje.

Zbog najnovijeg spornog propisa Poljska je još jednom došla u sukob sa Evropskom unijom. U nastojanju da zakon spreči, Brisel je u ponedeljak protiv vlade u Varšavi pokrenuo postupak zbog kršenja ugovora EU. Uprkos pravnom postupku Unije, poljske vlasti ne žele da povuku spornu odluku objašnjavajući da su promene neophodne kako bi se izborili sa korupcijom i reformisali pravosudni sistem. Evropska komisija navodi pak da ove izmene samo podrivaju nezavisnost sudstva i pri tom Poljska krši svoje obaveze prema zakonu EU.

Prema saopštenju Amnesti internešnela, sudije u Poljskoj se „suočavaju sa jakim političkim pritiskom“ te su nametnuti propisi pretnja principu podele vlasti. U nekoliko poljskih gradova bilo je okupljanja protivnika odluke vlade uključujući i veliki antivladin skup ispred zgrade Vrhovnog suda u Varšavi gde je nekoliko hiljada građana, noseći zastave Poljske i EU, uzvikivalo „Sudije nisu smenjive“, „Ustav“ i „Mi smo sa vama“ izražavajući podršku Gersdorfovoj i njenim kolegama. NJima se pridružio i nekadašnji predsednik Leh Valesa. Dopisnici iz Varšave javljaju da se očekuje još novih protesta koji će verovatno biti sve masovniji.

Gersdorfova, inače prva žena na ovoj funkciji, kaže da će prkositi zakonu koji joj uskraćuje njen ustavom garantovani šestogodišnji mandat koji ističe 2020. Međutim, Pavel Muha, pomoćnik predsednika, kaže da ona i njene kolege idu u penziju u skladu sa novim zakonom insistirajući da Vrhovni sud sada predvodi sudija Jozef Ivulski, koga je izabrao predsednik.

Poljska ima rok od mesec dana da odgovori na formalno saopštenje Komisije, a spor bi mogao da završi u Evropskom sudu pravde. U decembru je Evropska komisija pokrenula, prvi put u istoriji, član 7. svog Ugovora protiv Poljske zbog „sistematskih pretnji“ vladavini prava. Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans još pre nekoliko dana zapretio je da će EU „odmah“ uskratiti Poljskoj pravo glasa u evropskom bloku, ukoliko Varšava sprovede kontoroverzne reforme Vrhovnog suda.

Gersdorf je trn u oku vladajućoj garnituri jer otvoreno kritikuje reformu pravosuđa. NJeno mišljenje je cenjeno kod kolega koji je podržavaju u sporu s vladom. „Malgoržata Gersdorf ostaje, u smislu poljskog Ustava, prva predsednica Vrhovnog suda do 30. aprila 2020“, oglasila se Skupština sudija tog suda prošle sedmice u posebnom saopštenju. To saopštenje je inače jednoglasno prihvaćeno. Ako ona želi da nastavi svoj posao uprkos zabrani, imaće podršku.

Upućeni izražavaju bojazan da bi nakon smena u sudu, vladajuća većina u Poljskoj slobodna mesta mogla da popuni sudijama odanim vladi. Osim toga, Vrhovni sud po prvi put dobija i porotnike koje bira Senat. Do sada takvih honorarnih saradnika u Vrhovnom sudu nije bilo. Oni bi, prema rečima ministra pravosuđa, trebalo da se pobrinu za „učešće društva“ u procesu odlučivanja.

Vladi je važno da što je pre moguće dovede Vrhovni sud pod kontrolu jer se na jesen u Poljskoj održavaju lokalni, a iduće godine i parlamentarni izbori.

Reforma pravosuđa bila je jedno od najvažnijih obećanja konzervativne stranke Pravo i pravda. Ona je usmerena protiv stare „kaste sudija“, koja, prema rečima ministra pravosuđa Zbignjeva Zlobroa, vodi računa samo o sopstvenim interesima i u kojoj navodno još funkcionišu stare komunističke veze.