Raste broj Poljaka koji smatraju da treba da se pošalju vojnici u Ukrajinu

„Prošle godine i sada postavili smo isto pitanje: kakvu pomoć treba da pružimo Ukrajini. U prethodnoj anketi prihvatanja slanja poljskih vojnika nije bilo uopšte a za to da se Poljacima omogući da kao dobrovoljci ratuju na strani Ukrajine izjašnjavalo se svega 3,4 odsto“, podseća na sajtu poljski radio RMF FM za koji je zajedno sa listom Djenjik Gazeta pravna urađena nova anketa.

Sada se za to da država dozvoli Poljacima da služe u ukrajinskoj vojsci izjašnjava 27,1 odsto građana.

Najveću podršku i dalje ima slanje humanitarne pomoći, što podržava 75 odsto anketiranih, dok 67,6 odsto smatra da Poljska treba da isporučuje Ukrajini oružje i to ne samo municiju već i tenkove ili avione da pomogne da se odbrani od ruske agresije.

Posle najave francuskog predsednika Emanuela Makrona krajem februara na samitu podrške Ukrajini u Parizu da nije isključeno da neke evropske zemlje pomognu Ukrajini slanjem svojih vojnika, poljski premijer Donald Tusk, šef diplomatije Radoslav Šikorski i ministar odbrane Vladislav Košnjak-Kamiš kategorično su odbili da bi Poljska mogla da pošalje svoje vojnike a poljska vlada ne planira ni obnavljanje služenja vojnog roka.

„Češka neće slati svoje vojnike u Ukrajinu, ne planira da uvodi obavezni vojni rok“, kazao je tada i češki premijer Petr Fijala.

Predsednik Češke Petr Pavel podsetio je, medjutim, ovog meseca da su vojnici 15 zemalja NATO, konkretno instruktori, u Ukrajini još od 2014. godine kada je Rusija zaposela i anektirala Krim.

Za Pavela, generala u penziji i nekadašnjeg šefa Vojnog komiteta NATO, u Češkoj ne dolazi u obzir vraćanje obaveznog vojnog roka zato što Česi još uvek imaju negativne uspomene na dve godine u vojsci a kako je kazao prošle sedmice mentalitet Čeha je takav da ako bi ih ponovo terali u vojsku izvrdavali bi sve nametnuto kao nacionalni literarni junak – dobri vojnik Švejk.