Poljska zbog poplava proglašava stanje elementarne nepogode

„Tražićemo i pomoć od Evropske unije. Niko neće ostati prepušten sam sebi“, rekao je premijer Tusk koji od petka sa nekim od ministara obilazi najugroženije oblasti.

U ovim poplavama, za razliku od prethodnih razornih 1997. i 2010. godine problem ne predstavljaju najveće reke već planinski potoci, rečice i manje reke kojima običan Poljak često ni ne zna ime koje su se pretvorile u bujice, kako kažu poljski meteorolozi maltene u trenu u monstrume, ruše mostove, probijaju brane i nasipe, odnose kuće i plave jedan za drugim gradove u dolinama u jugozapadnoj i južnoj Poljskoj.

„Najteža situacija je u Vojvodstvu Donja Šlezija i Opolskom vojvodstvu. Najveća pomoć potrebna je u Klodskoj kotlini. Angažovane su sve snage vatrogasne straže, policije i vojske. Prebacili smo helikoptere koji evakuišu ljude u Klodskoj kotlini. Drugačija evakuacija nije moguća“, kazao je poljski ministar odbrane Vladislav Košnjak-Kamiš.

Poljska Armija izdvojila je 4.000 vojnika za pomoć desetinama hiljada vatrogasaca i pripadnicima teritorijalne odbrane u poplavama prema zahtevima i uputstvima regionalnih vlasti.

Poplave u Poljskoj i susednoj Češkoj ne jenjavaju iako se ciklon Boris postepeno vraća sa istoka gde je na planinama iz oblaka ispustio najobilnije padavine a vlasti upozoravaju Poljake u pet vojvodstva, i već poplavljene gradove kao što je Klodsko, da noćas očekuju novi poplavni talas, u Klodsku za metar više od prethodnog.

Odsečen od sveta je i grad Nisa, pošto je voda probila dve brane a do vrha nasipa su puni i manji polderi u tim oblastima, dok se Vroclav gde su poplave 1997. godine bile najtragičnije uzda u novi savremeni polder izgradjen 2022. godine Raćibož Dolni, kapaciteta 185 miliona kubnih metara.

U Nisi je voda prodrla i u bolnicu gde su evakuisani na više spratove pacijenti sa intenzivne nege i na aparatima.

Zbog porušenih mostova i poplavljenih puteva i pruga saobraćaj je u kolapsu, ne saobraćaju medjunarodni vozovi iz Poljske u koridoru ka Bohuminu u Češkoj a oteženo je i dostavljanje pomoći i potrepština ugroženima.

Poljake je ganula Ukrajina koja je ponudila odmah da pošalje 100 vatrogasaca sa neophodnom opremom u pogodjene oblasti Poljske, saopštio je premijer Donald Tusk.

Ukrajina je ponudila pomoć i Češkoj, Rumuniji, Moldaviji, Mađarskoj i Slovačkoj.

U Češkoj gde su pre svega Moravsko-šlezijski region na granici sa Poljskom i Olomoucki pogodile bujične poplave na manjim rekama ali ništa manje razorne od katastrofalnih 1997. i 2013. godine, evakuisano je do sada 10.500 ljudi.

U mestu Troubki, tragičnom simbolu poplava 1997. godine kada je bujica zbrisala selo i srušila 150 kuća, odlučeno je da se ljudi radije svi evakuišu i ne čekaju da do njih noćas stigne poplavni talas na rekama Bečva i Morava.

Autobusi za evakuaciju ostali su, medjutim, prazni jer je većina odlučila da ipak ostane u selu i sačeka na gornjim spratovima kuća da poplava prodje.

Poljski i češki premijer apelovali su danas na Poljake i Čehe da ne odbijaju evakuaciju jer se situacija tako brzo menja da za nekoliko sati može da bude kasno, što se i desilo recimo u mestu Jesenjik gde su odbili da se evakuišu a kada je grad za pet sati ostao odsečen od sveta molili da po njih dodju helikopteri.

Meteorolozi ne daju mnogo nade za brzo popravljanje situacije u kojoj su manje ili veće lokalne poplave pogodile već 11 regiona u zemlji, gotovo sve izuzev severozapada zemlje, iako je stanje opasnosti proglašeno samo u dva istočna regiona Češke.

U ponedeljak bi polako trebalo da prestane kiša, smiriće se i jak olujni vetar ali kulminacija poplavnih talasa tek stiže na neke reke.

„Najviše padavina izlilo se na planine Jesenjiki na istoku Češke na granici sa Poljskom, od početka poplava čak 500 litara na kvadratni metar“, kazao je direktor Češkog hidrometeorološkog zavoda Mark Rider.