Poljska žuri sa izborima, predsedniku Dudi slabi podrška

Kada bi izbori bili održani sada, za kandidata vladajućih konzervativaca predsednika Dudu glasalo bi 39 odsto birača, dok je u istoj anketi agencije Kantar pre mesec dana za sadašnjeg predsednika nameravalo da glasa 59 odsto anketiranih, javlja poljska privatna televizija TVN24.

U drugi krug bi sa Dudom ušao novi kandidat opozicione liberalne Građanske platforme, popularni gradonačelnik Varave Rafal Tšaskovski na osnovu 18 odsto osvojenih glasova u prvom krugu, dok je na trećem mestu nezavisni kandidat, publicista i voditelj programa na raznim televizijama, Šimon Holovnja koji bi osvojio 15 odsto glasova, što je za osam odsto više nego pre mesec dana.

Prema toj anketi raspoloženja birača u drugom krugu predsednik Duda pobedio bi sa neznatnom prednošću svakog od preostalih osam protivkandidata a izlaznost bi bila daleko veća nego da su izbori održani glasanjem poštom 10. maja, kako je pokušavala po svaku cenu da izdejstvuje poljska vladajuća stranka i tokom leta na izbore bi izašlo 78 odsto anketiranih.

„Želimo da izvršimo naše ustavne obaveze i danas planiramo da izbori budu 28. juna. Kasniji termin ne bi bio u redu zato što 6. avgusta ističe mandat predsedniku a zbog rokova moglo bi da se desi da bi Vrhovni sud potvrdio izbore posle tog termina“, kazao je u četvrtak poljski premijer Mateuš Moravjecki.

Vladajući poljski konzervativci Jaroslava Kačinjskog nastojali su po svaku cenu da organizuju izbore 10. maja, kako je određeno pre izbijanja pandemije virusa korona, uprkos upozorenjima opozicije, ali i ministra zdravlja Lukaša Šumovskog apelo Poljske katoličke crkve da je otvaranje birališta u jeku pandemije suviše veliki rizik po zdravlje i živote birača.

Ankete su kandidatu konzervativaca, predsedniku Dudi, predviđale pobedu već u prvom krugu, ako izbori budu održani 10. maja, pre nego što Poljake počnu da pogađaju ekonomske posledice pandemije COVID19 i epidemioloških restrikcija i dok je glavna opoziciona stranka, Građanska platforma, imala slabog kandidata – bivšu predsednicu Sejma poljskog parlamenta Malgožatu Kidava-Blonsku.

Majske izbore onemogućila je pobuna manjeg partnera u vladajućoj koaliciji, stranke Sporazum i njenog lidera bivšeg vicepremijera Jaroslava Govina i Kačinjski je bio prinuđen da odustane od izbora 10. maja a kao kompromis usvojena je u Sejmu 12. maja nova izmena Izbornog zakona, po kojoj će Poljaci glasati normalno na biralištima ili poštom ako tako žele.

Državna izborna komisija našla je solomonsko rešenje i usvojila odluku da izbori 10. maja jesu održani iako nisu a pošto zbog zatvorenih birališta nije moglo da se glasa za kandidate u roku od 14 dana moraju da se raspišu novi.

„Nadam se da nas je priča oko prethodnih izmena Izbornog zakona naučila da treba da sednemo o postignemo konsenzus. Sve vreme računam na to da će se politička klasa otrezniti i tako odrediti izborni kalendar da izbori mogu da se održe u svoj svojoj lepoti“, kazao je juče o haosu oko poljskih izbora agenciji PAP šef Državne izborne komisije Silvester Marćinjak.

Šef poljske izborne komisije upozorio je povodom termina 28. juna da bi bio moguć ukoliko bi izmene zakona već prošle kroz Senat poljskog parlamenta ali odbori izmene razmatraju tek ove sedmice i nejasno je kada će ih Senat usvojiti, najverovatnije sa svojim amandmanima, tako da će izmenjeni zakon morati ponovo na glasanje u Sejm.

„Izborni kalendar mora da mogući kandidatima realne uslove da koriste svoja prava. Realni rok da se prikupi 100.000 potpisa podrške sigurno nije jedan dan, ni tri dana. Državna izborna komisija mora da dobije dovoljno vremena da proveri potpise a provera potpisa jednog kandidata u proseku komisiji traje tri dana“, kazao je Marćinjak poljskoj novinskoj agenciji.