Poljski ambasador Perl: Za izbeglice iz Ukrajine otvorili smo srca i domove

Važno je istaći da istovremeno sa sistemskim delovanjem poljske države i vlade postoje i solidarnost i želja za pružanjem pomoći našeg društva koje je angažovano u nebrojenim, odozdo-nagore organizovanim akcijama pomoći, dodaje ambasador Perl.

*Poljska se do sada dobro organizovala, izbeglice dočekuje raširenih ruku, ali koliko će moći da izdrži takav tempo priliva, s obzirom na to da je broj već premašio milion?

-U razgovorima sa porodicom i prijateljima, na nalozima na društvenim mrežama poljskih političara, poznatih ličnosti i običnih ljudi vidim da gotovo nikome nije svejedno, da svako želi da pruži konkretnu pomoć. Poljaci masovno ustupaju izbeglicama iz Ukrajine svoje kuće i stanove, organizuju prevoz sa granice, skupljaju donacije i humanitarnu pomoć, traže za dospele ljude posao ili psihološku pomoć za decu koja se bore sa traumama bombardovanja i izgnanstva. Strane zvaničnike, diplomate i novinare koji u Poljskoj žele da posete izbegličke kampove iznenađuje informacija da ih u Poljskoj jednostavno… nema. Izbeglice iz Ukrajine u ogromnoj većini žive sa Poljacima i među Poljacima koji su za njih otvorili svoja srca i domove. Koliko dugo ćemo izdržati? Skala društvene energije koja je oslobođena uz ogromno angažovanje vlade i lokalnih vlasti na svim nivoima, kao i masovni talas dobre volje u celoj Poljskoj je za mene izvor optimizma.

*Da li očekujete pomoć i podršku ostatka Evropske unije?

-Evropska unija kao institucija, zemlje-članice na bilateralnoj osnovi, kao i druge zemlje kao što je Norveška, već su izrazile spremnost za podršku našem delovanju, savršeno svesne da je rezultat ruske agresije na Ukrajinu najbrže rastuća izbeglička kriza po završteku II svetskog rata. Važan korak bila je odluka Evropske unije od 4. marta ove godine o pokretanju mehanizma privremene zaštite osoba koje beže iz Ukrajine. Računamo na evropsku pomoć i solidarnost, ali najvažnije je to da je već danas u naše lično i ime cele EU pokazujemo izbeglicama iz Ukrajine na našoj granici i u našoj zemlji.

*Da li veći broj izbeglica iz Ukrajine ostaje u Poljskoj ili ide dalje?

-Veliki broj Ukrajinaca (prema procenama od 1 do čak 1,4 miliona) koji su radili i živeli u našoj zemlji pre izbijanja konflikta, geografska, kulturna, pa čak i jezička blizina čine da je za mnoge izbeglice iz Ukrajine Poljska zemlja prvog izbora. Deo njih odlazi i odlaziće u druge evropske zemlje (npr. Nemačku), ali veliki procenat se izjašnjava za ostanak u našoj zemlji, između ostalog i zbog mogućnosti za eventualni brzi povratak u porodične domove.

*Kakav je status onih koji ostaju u Poljskoj, da li će moći da dobiju boravišnu dozvolu, zaposlenje, eventualno neki vid pomoći?

-Svrha kompleksnih i specijalnih pravnih rešenja koje je poljska vlada donela 7. marta ove godine je obezbeđivanje izbeglicama iz Ukrajine uslova za dostojanstven život i stvaranje optimalnih uslova za zapošljavanje, nastavak školovanja ili neophodno lečenje tokom boravka u našoj zemlji. Svaki državljanin Ukrajine koji je u Poljsku ušao neposredno sa teritorije te zemlje nakon 22. februara ove godine ima pravo na legalan boravak kod nas u narednih 18 meseci, uz slobodan pristup tržištu rada, javne zdravstvene zaštite (takođe i pristup refundiranim lekovima), obrazovanju na svima nivoima (uključujući i visoko obrazovanje), kao i socijalnim davanjima na istim osnovama kao i poljski državljani. Dodatna budžetska sredstva će biti opredeljena za direktnu finansijsku podršku za izbeglice, samouprave i poljske porodice koje su primile pridošlice iz Ukrajine.

*Zbog čega je Poljska promenila stav i sada prima ukrajinske, a odbijala je da primi izbeglice sa Bliskog istoka?

-Poljska dugi niz godina, kroz mehanizme EU i UN i projekte bilateralne pomoći, vodi aktivnu politiku podrške izbeglicama na Bliskom istoku, vodeći se načelom optimalnog i dugotrajnog efekta koji se dobija ne kroz migracije, već kroz pomoć na njihovim mestima boravka. Kada to posmatramo kroz migrantsku presiju koja traje poslednjih meseci, a sa kojom se i dalje suočavamo na granici Poljske i Belorusije (i u manjem obimu na granici Belorusije i baltičkih zemalja) i pokušaje navodnih izbeglica (uglavnom ekonomskih migranata koji su namamljeni lažnim obećanjima o lakom prelasku u zapadnu Evropu) da pređu našu granicu (a samim tim i spoljnu granicu EU) – bez ijedne sumnje možemo tvrditi da su tu presiju aktivno podržavale beloruske specjalne snage. U toj situaciji smo se suočili sa tzv. hibridnim ratom koji je – kako danas vidimo – bio uvertira i test naše otpornosti u obliku priprema za agresiju na Ukrajinu.

*Kako Varšava vidi mogućnost zaustavljanja rata i rešavanje krize u Ukrajini?

-Ruska invazija na Ukrajinu menja raspored sila u Evropi i stavlja znak pitanja nad dosadašnji bezbednosni sistem koji se zasnivao na neophodnosti poštovanja obaveza i osnovnih normi međunarodnog prava. Prema našoj oceni, samo odlučna, koordinisana i nedvosmilena reakcija svetske zajednice može da zaustavi dalje agresivno delovanje Rusije. Zajedno sa saveznicima spremni smo da preduzmemo sve korake predviđene međunarodnim pravom (u tome i da uvedemo dodatni paket konkretnih sankcija Moskvi) koji mogu da pomognu Ukrajini. Ne isključujemo ni diplomatska rešenja koja ni u kom slučaju ne smeju narušiti teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.