Poljski junaci ratnog doba

U te dokumente upisana su imena poljskih Jevreja, navodnih državljana Paragvaja, a onda su isprave propisno overene, zahvaljujući čemu su neki Jevreji koji su živeli u delu Poljske pod sovjetskom okupacijom uspeli da pobegnu u Japan. Tamo im je pak poljsko diplomatsko predstavništvo izdalo prave pasoše s kojima su odlazili u druge zemlje.

To je bio početak intenzivne akcije pomoći Jevrejima ne samo u Poljskoj već i u drugim zemljama pod nemačkom okupacijom. Da bi se sprečilo njihovo odvoženje u logore smrti, korišćeni su lažni pasoši zemalja Latinske Amerike, uglavnom Paragvaja. Vlasnici tih pasoša slati su u specijalne nemačke logore kao taoci koje je nacistički režim nameravao da razmeni za Nemce nastanjene u raznim zemljama Latinske Amerike. Operacijom koju je pokrenula poljska ambasada rukovodila su dvojica jevrejskih aktivista iz Švajcarske – Abraham Zilberšajn, šef ogranka Svetskog jevrejskog kongresa zaduženog za operacije spasavanja, i Haim Ajs iz ortodoksnog pokreta „Agudat Izrael“. Isak i Reha Šternbuh iz njujorškog komiteta poznatog kao „Vad Hacala“ takođe su bili uključeni u tu operaciju, a važnu ulogu u izdavanju lažnih pasoša imao je i jevrejski službenik poljske ambasade Julijuš Kil.

Pretvaranje poljskih državljana u Paragvajce odvijalo se u tajnosti i mimo znanja paragvajske vlade. Osim toga, operacija je sprovedena bez prethodne saglasnosti poljske vlade u egzilu u Londonu, premda je ona kasnije dala pristanak kada je obaveštena o ovoj veoma neobičnoj Ladoševoj diplomatskoj inicijativi koja je mogla da zakomplikuje odnose Poljske s latinoameričkim zemljama.

Saznavši da Nemci sumnjaju u verodostojnost latinoameričkih pasoša koje poseduju mahom poljski Jevreji privremeno smešteni u nemački logor Vitel u okupiranoj Francuskoj, Ladoš je 19. decembra 1943. godine poslao hitnu depešu Tadeušu Romeru, poljskom ministru spoljnih poslova u Londonu, u kojoj je zahtevao od njega da odmah interveniše da latinoameričke ambasade u Berlinu potvrde autentičnost dokumenata. Svoj zahtev je obrazložio činjenicom da su „izdati isključivo u humanitarne svrhe kako bi se ljudi spasili od sigurne smrti… „. U narednim mesecima Ladoš je poslao više molbi, između ostalih, i predsedniku Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Ženevi.

Poljska ambasada u Bernu pomagala je Jevrejima i tako što je pomoću specijalne radio-stanice prenosila tajne vesti o položaju Jevreja u zemljama pod nemačkom okupacijom. Taj čin je podrazumevao kršenje švajcarske politike neutralnosti za vreme rata. Isak Levin iz jevrejske organizacije „Agudat Izrael“, koji je primao poruke poslate preko poljskog konzulata u Njujorku, izjavio je posle rata da Ladoš zaslužuje da njegovo ime bude napisano „zlatnim slovima u knjizi koja će budućim generacijama služiti kao svedočanstvo o pokušajima da se pomogne nesrećnim žrtvama nacizma“. H.A. Gudman, predsednik „Agudat Izraela“ u Londonu, pisao je 1944. K. Krackjeviču iz poljskog Ministarstva spoljnih poslova o „nesvakidašnjoj dobronamernosti našeg ambasadora u Bernu dr Ladoša; da se on nije lično zauzeo, većina naših poduhvata bi propala“. U posleratnim memoarima Julijuš Kil je hvalio Ladoša kao „istinskog pravednika među narodima“.

Oktobra 1943. švajcarski ministar spoljnih poslova Marsel Pile-Gola pozvao je Aleksandra Ladoša da objasni operaciju sa lažnim pasošima. Kako je naveo, „ukazao sam mu na to da smo primetili da članovi ambasade i konzularno osoblje obavljaju aktivnosti mimo svojih ovlašćenja i odgovornosti… “ Ladoš je ljutito odgovorio da njegova vlada neće prihvatiti švajcarski protest jer je cela operacija sprovedena isključivo iz humanitarnih pobuda.

Ne postoje tačni podaci o broju Jevreja koji su bili obuhvaćeni operacijom poljske ambasade u Bernu, ali po svoj prilici reč je o hiljadama ljudi. Tokom opsežnog istraživanja na ovu temu bivši poljski ambasador u Švajcarskoj Jakub Kumoh do sada je identifikovao imena 3.262 osobe, od kojih je približno 796 preživelo. Međutim, ako se uzme u obzir da se u mnogim pasošima nalaze i članovi porodice, ukupan broj ljudi koji je učestvovao u operaciji može dostići i 8.000, među kojima je dve do tri hiljade preživelih. Rad na detaljnom prebrojavanju još traje.

Poljske diplomate Ladoš, Rinjevič i Rokicki rizikovali su proterivanje iz Švajcarske i zatvaranje poljske ambasade. Iz izvornih dokumenata znamo da je švajcarska vlast ozbiljno razmatrala sankcije, ali ipak se uzdržala od njih zbog toga što se vojna situacija promenila u korist saveznika, pa je samim tim porastao i ugled poljske vlade u egzilu.

To je verovatno jedini dokumentovani slučaj u istoriji Holokausta kada su poljske diplomate (pre svega u Švajcarskoj, ali i u drugim zemljama) uspostavile blisku saradnju s jevrejskim aktivistima, zahvaljujući čemu je sproveden pokušaj spasavanja više hiljada Jevreja, od kojih je faktički spaseno najmanje nekoliko stotina. Junaci ove priče sa Aleksandrom Ladošem na čelu zaslužuju da budu priznati i poznati u celom svetu. Institut „Jad Vašem“ je dosad priznao titulu „Pravednika među narodima“ samo Konstantiju Rokickom. Ostaje nam da se nadamo da će i Stefan Rinjevič i Aleksander Ladoš (najzaslužniji čovek za ovu grandioznu operaciju spasavanja) dobiti tu počast.

Autor je dugogodišnji direktor Odseka za dodeljivanje titule „Pravednika među narodima“ Instituta „Jad Vašem“ u Jerusalimu. U periodu dok je on njime rukovodio (1984-2007) petnaestak hiljada ljudi iz celog sveta dobilo je ovu časnu titulu. Autor je nekoliko knjiga o Holokaustu i predavač na univerzitetima u SAD

Ovaj tekst je objavljen u poljskom mesečniku „Ono najvažnije“ i u drugim svetskim medijima u okviru projekta „Upoznajemo svet s Poljskom“, koji se realizuje u saradnji sa Institutom za nacionalno sećanje i Narodnom bankom Poljske.