Poljski predsednik pokušava da pridobije Makrona u korist proširenja EU

„Ubeđivaćemo francuske partnere da ostavimo otvorena vrata za države koje žele da uđu u EU i NATO. Predsednik Duda želi da razgovara i o uzrocima skeptičnog stava francuskog predsednika i mogućnostima da od njega odustane“, kazao je o predstojećim razgovorima tokom prve bilateralne posete francuskog predsednika Poljskoj nakon sedam godina šef kabineta poljskog predsednika Kšištof Ščerski.

On je podsetio da će se dan kasnije, u utorak predsednik Duda u Varšavi susresti sa predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim i preneti mu ishod razgovora sa predsednikom Makronom.

Emanuela Makrona u dvodnevnoj poseti Poljskoj koja je pokušaj i da se izglade odnosi Pariza i Varšave, posebno nakon Bregzita, prate ministri spoljnih poslova, odbrane, privrede i kulture a predsednici će potpisati program poljsko-francuske strateške saradnje za naredne četiri godine.

„To je poseta teške vage, to su krupne teme. Uloga Pariza, uloga Varšave, uloga Berlina i drugih evropskih prestonica će biti ključna za smeranje politike na našem kontinentu i globalne politike. Utoliko pre što kontinentalna Evropa nosi znatno teže breme, znatno veću odgovornost nakon Bregzita“, kazao je Ščerki, javlja poljska državna televizija TVP.

Makron i Duda razgovaraće danas o pitanjima bezbednosti, NATO, odnosu prema Rusiji, gde Poljska za razliku od Francuske ne želi da odustane od sankcija i pojačanog pritiska na Moskvu dok se, kako je kazao šef poljske diplomatije Jacek Čaputovič, ne vrati poštovanju međunarodnog prava.

Sa francuske strane uoči posete stigla je najava da predsednik Makron njome, prvom posetom nekoj članici EU nakon izlaska Velike Britanije, želi da resetuje i poboljša odnose sa Poljskom, gde su dolaskom konzervativaca iz stranke Pravo i Pravda na vlast odnosi od 2016. godine počeli da se zatežu.

Uz odnos prema Rusiji i proširenju na Zapadni Balkan, odnose opterećuje pre svega francuska kritika kontroverzne poljske reforme pravosuđa gde Pariz zastupa otvoreno isti stav kao i Brisel i EK, da je pravna država u Poljskoj nakon serije reformi ugrožena a takođe i klimatska pitanja, gde Poljska odbija da se priključi evropskim ambicijama da se do 2050. godine oslobodi zavisnosti na uglju.

To zatezanje odnosa donelo je i paralizu Vajmarskog trougla, neformalne platforme za saradnju Nemačke, Francuske i Poljske a na obe strane, kao i u Berlinu postoji sada volja da se Vajmarski trougao oživi, budući da Poljska nakon Bregzita postaje peta članica EU po broju stanovnika i šesta najeća privreda po BDP-u.

Emanuel Makron razgovaraće danas pre svega o EU i sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim a iz Varšave odlazi u Krakov gde će u utorak na Jagelonskom univerzitetu održati predavanje za studente.