Poljski problem sa antisemitizmom

Prva reakcija nakon što je desničarski ekstremistički poslanik Gžegož Braun aparatom za gašenje požara 12. decembra izvršio napad na ceremoniji povodom jevrejskog praznika Hanuke u poljskom Sejmu bila je glasna i jasna. Članovi svih stranaka su šokirani. Braun je isključen sa sastanka, izrečena je novčana kazna, piše tagesšau, portal nemačkog javnog servisa ARD.

Druga reakcija je takođe jasna: u roku od nekoliko sati pristiglo je više od 11.000 evra donacija – za Gžegoža Brauna kako bi mogao da plati kaznu.

Antisemitizam kao tradicija

Antisemitizam ima podršku i tradiciju – i u Poljskoj. Četiri dana kasnije, 16. decembra, održava se godišnjica koja uglavnom prolazi nezapaženo: Pre 101 godinu, prvi predsednik Poljske nakon sticanja nezavisnosti, Gabrijel Narutovič, ubijen je nakon samo pet dana na funkciji. Poljska desnica ga je prethodno oklevetala kao „kandidata Jevreja”.

Mihal Bilevič, šef Centra za istraživanje predrasuda na Univerzitetu u Varšavi, kaže da oko 40 odsto ljudi u Poljskoj veruje da „Jevreji kuju zaveru iza kulisa kako bi stekli moć nad finansijskim institucijama, svetom kulture i politike“.

„Uporedno istraživanje Evropske agencije za osnovna prava pokazuje da je priroda antisemitizma drugačija u istočnoj i zapadnoj Evropi“, kaže Bilevič.

„U istočnoj Evropi je mnogo čvršće povezan sa ekstremnom desnicom, u zapadnoj je posebno povezan sa ekstremnom levicom i muslimanskim grupama“.

Engelking: Poljaci su razočarali Jevreje tokom rata

Pored drevnih i modernih priča o zaverama, Bilevič vidi posebnu karakteristiku: sekundarni antisemitizam, trivijalizaciju ili čak negiranje zločina nad Jevrejima, a svega toga ima i u poljskoj politici.

Barbara Engelking istraživačica Holokausta, na godišnjicu pobune u Varšavskom getu u aprilu ove godine u intervjuu kaže: Iako su mnogi Poljaci pomagali Jevrejima u to vreme, bilo je i mnogo denuncijanata.

„Jevreji su bili izuzetno razočarani Poljacima tokom rata. Znali su šta mogu da očekuju od Nemaca. Odnosi sa Poljacima su bili mnogo komplikovaniji“ kaže Engelking.

Tadašnja poljska vlada stranke PiS reagovala je ogorčeno. Poljaci su, prema njihovoj priči, bili žrtve i heroji, a ni u kom slučaju počinioci. Nema mesta činjenici da su i susedi Poljaci vršili pogrome u Jedvabneu ili Kielceu.

Engelking su žestoko napali i od tada se retko pojavljuje u javnosti.

Vlada je 2018. čak pokušala da donese zakon koji bi proglasio krivičnim delom kada se tvrdi da su Poljaci saučesnici u zločinima nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu. Odnosi između Izraela i Poljske su – između ostalog i zbog toga – napeti sve do danas.

Jevreji kao žrtveni jarac

Poljska je doživela novi talas antisemitizma 1968. godine. Vladislav Gomulka, generalni sekretar Poljske partije, u maloj jevrejskoj zajednici koja je preživela Holokaust pronalazi žrtvenog jarca za studentske proteste u zemlji.

„Neki od studentske omladine jevrejskog porekla ili nacionalnosti bili su aktivno uključeni u te događaje. Roditelji mnogih od ovih studenata zauzimaju manje-više odgovorne i visoke funkcije u našoj državi“, rekao je Gomulka.

Procenjuje se da je 13.000 Jevreja tada napustilo Poljsku. I tada je bilo dosta slučajeva denuncijacije, često radi sopstvene koristi.A zvanični narativ još uvek nije samokritičan: za to nisu krivi Poljaci, već vlast koju im je nametnula Moskva.

Rabin: „Ne treba gledati pojedinačne ljude“

Jevrejska zajednica u Poljskoj sada broji oko 7.000 ljudi. Mala je, ali vidljiva. Dan nakon napada u Sejmu, ceremonija je ponavljena. Rabin Salom Ber Stambler kaže da se u Poljskoj oseća bezbedno.

„Ne treba gledati pojedinačnu osobu koja nečim strašnim provocira, već sve reakcije“, kaže Ber Stambler. „Mnogi ljudi su me zvali, izrazili solidarnost i rekli da ih je sramota.“

Gžegož Braun, antisemita sa aparatom za gašenje požara, želeo je da unese mrak i umesto toga stvorio je svetlost, prenosi DW.