Polovina Amerikanaca za širenje dezinformacija krivi Vladu SAD, tri četvrtine društvene mreže

Devedeset pet odsto Amerikanaca je širenje dezinformacija prepoznalo kao problem prilikom pokušaja da dođu do neke važnog podatka.

Oko pedeset odsto veliki deo krivice pripisuje američkoj vladi, a oko tri četvrtine korisnicima društvenih mreža i tehnološkim kompanijama.

Ipak, samo dvoje od desetoro ispitanika je reklo da sebe lično smatra odgovornim za širenje dezinformacija.

Međutim, više njih, šestoro od desetoro, je bar na neki način zabrinuto da su njihovi prijatelji i članovi porodice deo problema.

Kako piše Ej-Bi-Si njuz, za Karmen Speler (33), koja završava studije u Leksingtonu u državi Kentaki, podele dolaze do izražaja kada sa svojom porodicom razgovara o pandemiji koronavirusa. Spelerova veruje u vakcine protiv kovida 19, a njena porodica ne. Ona smatra da su članovi njene porodice odlučili da se ne vakciniše pod uticajem dezinformacija na koje su nailazili na televiziji i neproverenim sajtovima. Zapravo, neki od članova njene porodice smatraju da je „ona luda zato što veruje Vladi kada je reč o informacijama o kovidu 19“.

„Osećam da veruju da sam dezinformisana. Ja sam ona koja slepo veruje u ono što Vlada kaže, to dosta često čujem. Došlo je do toga da kada je o ovom pitanju reč, između mene i moje porodice, kao i nekih mojih prijatelja ima dosta tenzija“, rekla je Spelerova.

Ona sigurno nije jedina koja ima ovakve nesuglasice sa svojom porodicom.

Anketa pokazuje da 61 odsto republikanaca smatra da je veliki deo odgovornosti za širenje dezinformacija na američkoj vladi, u odnosu na samo 38 odsto demokrata.

Međutim, postoji veća saglasnost kada je reč o ulozi kompanija društvenih medija, uključujući Fejsbuk, Tviter i Jutjub.

Prema rezultatima istraživanja, 79 odsto republikanaca i 73 odsto demokrata je reklo da kompanije društvenih medija snose veliku ili priličnu odgovornost za širenje dezinformacija.

Takva retka saglasnost između Amerikanaca koji podržavaju različite partije, ukazuje Ej-Bi-Si njuz, mogla bi da predstavlja problem za tehnološke gigante kao što je Fejsbuk, najmoćnija i najprofitabilnija platforma društvenih medija, koja je na udaru zakonodavaca i iz redova republikanaca, i iz redova demokrata.

„Anketa AP-NORC je loša vest za Fejsbuk. Ona ukazuje da napadi na Fejsbuk uživaju veliku popularnost – čak i kada je Kongres podeljen na pola, obe strane imaju svoje razloge“, rekao je Konstantin Sonin, profesor javne politike na Univerzitetu u Čikagu koji sarađuje sa Institutom Pirson.

Anketa takođe ukazuje da su Amerikanci spremni da krive gotovo sve osim sebe za širenje dezinformacija, pošto je 53 odsto ispitanika reklo da ne misle da oni lično šire netačne informacije.

„Mnogo puta smo videli da su ljudi veoma zabrinuti zbog širenja dezinformacija, ali smatraju da je to nešto što se događa drugima – drugi ljudi se zahvaljujući njima obmanjuju i drugi ih šire. Većina ljudi ne prepoznaje svoju ulogu u tome“, rekla je Lisa Fazio, profesorka psihologije na Univerzitetu Vanderbilt koja proučava kako se šire dezinformacije.

Postoji tendencija da mlađi ljudi više brinu o tome da li šire pogrešne informacije – 25 odsto ispitanika starosti između 18 i 29 godina je reklo da su veoma ili izuzetno zabrinuti kada je reč o tome da li šire dezinformacije dok se tako izjasnilo samo 14 odsto onih koji imaju šezdeset i više godina. Šezdeset tri odsto starijih su rekli da za ovo pitanje nisu zabrinuti dok je isto reklo polovina ostalih Amerikanaca.

Ipak, stariji građani su ti koji treba više da brinu zbog širenja netačnih informacija, s obzirom na to da rezultati istraživanja pokazuju da postoji veća verovatnoća da oni podele članak s nepouzdanog sajta, rekla je Fazio.

Spelerova je rekla da pre nego što podeli nešto na Fejsbuku sa svojim prijateljima i porodicom uradi sve što može da utvrdi da je informacija koju prosleđuje o važnim temama, kao što je pandemija kovida 19, potvrđena u krugovima stručnjaka i da potiče od kredibilnih medicinskih institucija. Ipak, priznala je da je nekoliko puta „lajkovala“ ili „šerovala“ objavu u kojoj nisu sve činjenice ispravno predstavljene.

„Sigurna sam da se to događalo. Nastojim da ne delim stvari po društvenim mrežama koje nisam našla na proverenim sajtovima. Otvorena sam za to da mi neko ukaže da nešto nije tačno, pa bih u tom slučaju proverila informacije“, rekla je Speler.