Polumere daće polurezultat

Putin je odredio 12 prioriteta koji su podeljeni u tri oblasti: demografija i zdravstvena zaštita, ekonomija i socijalna politika. Vodeću ulogu u kreiranju strateških ciljeva imao je nekadašnji ministar finansija i bliski saradnik ruskog predsednika još iz vremena zajedničkog rada u Sankt Peterburgu Aleksej Kudrin, koji je pripremio program na zahtev predsednika Putina.

Kudrin je bio ministar kada je Rusija postizala najbolje ekonomske rezultate, do 2011, a oni su u značajnoj meri pripisivani njemu. Pošto se razišao s tadašnjim predsednikom Dmitrijom Medvedevim, smenjen je iz vlade, ali je ostao u bliskim odnosima s predsednikom Putinom, za koga je radio kreiranje strategije razvoja na mestu zamenika ekonomskog savetnika. Očekivalo se da će već u sadašnjoj vladi imati neku od vodećih uloga, ali za sada je sredinom maja imenovan za direktora državne kontrole. To je bila jedna od najvažnijih funkcija još od imperatorskih vremena, sa širokim mehanizmima za uticaj na vladinu politiku. To ne znači da je to najviša pozicija koja ga očekuje.

U novim majskim ukazima, najambiciozniji zadatak je ulazak Rusije u grupu najrazvijenijih svetskih ekonomija, kaže Kudrin. Rusija je sada grupi sa višim srednjim prihodom prema indeksu Svetske banke. Cilj je da se pređe u grupu zemalja s visokim dohotkom. Taj cilj je postavljen u uslovima „manje komforne situacije“ za Rusiju kada pada cena nafte i kada se ne mogu odlagati strukturne reforme.

Zadatak da Rusija uđe u pet najsnažnijih svetskih ekonomija nije nov. Prvi put takav cilj je postavljen 2007, a trebalo je da se ispuni za 10 godina. Prema podacima MMF za prošlu godinu, Rusija se nalazi na 11. mestu prema bruto nacionalnom proizvodu. Ali, Rusija je veoma blizu 5. mesta po paritetu kupovne moći i tu bi mogla da se nađe u prvih pet svetskih ekonomija, dok bi u drugim pokazateljima trebalo više ubedljivijih rezultata.

Kudrin navodi da u sledeće tri godine Rusija treba da ima stopu rasta 1,5 ili 2 odsto. Inflacija je 2,5 odsto. To je veoma važno. Ako se to produži, novac će biti jeftiniji novac i biće osnov za novi investicioni ciklus.

Potrebne su brze i značajne promene u nekoliko glavnih oblasti. Paradoksalno je da je je državni udeo u preduzećima povećan, pa je od 37 odsto narastao skoro na 50 odsto, zbog promene vlasničke strukture u nekim velikim naftnim kompanijama. Predsednik Putin traži da se taj udeo smanji, a to znači da će biti potrebne mere za dalju privatizaciju u ekonomiji. Neophodno je i da se smanji izvoz sirovina, a uvećaju druge grane i proizvodi.

U tom smislu, potrebno je uvećati napore da se Rusija ponovo nađe na „investicionoj karti“ sveta. Investicije u Rusiju 2000. godine bile su 70 milijardi dolara, da bi 2015. bile svega pet milijardi. Prošle godine su uvećane na 10 milijardi. Biznismeni ne žele neizvesnost. Rusija zbog toga mora da bude spremna za saradnju. Produženje sukoba ma međunarodnoj sceni ne doprinosi napretku, a sankcije smetaju Rusiji i globalizaciji, ocenjuje Kudrin.

Kudrin ističe da se očekuju odluke vlade koje će da konkretizuju na koji način će se ispuniti ovi zadaci. On poredi vladu s „tigrom koji je u stanju iščekivanja“. Postavljeni su veoma ambiciozni ciljevi, a vlada čeka kako će da reaguje na njih. „U vreme problema vlada se oslanjala na predsednika, koji je ukazivao da se sačeka i da se sve ozbiljno pripremi. Sada, predsednik je postavio visoke ciljeve, a vlada razmišlja. Ona je kao tigar koji se sprema za skok, pa ćemo u najskorije vreme videti u kojoj meri je ona spremna za ispunjenje ovih ciljeva“, opisuje Kudrin.

Da bi se ostvarila modernizacija, potrebne su promene u ljudima i infrastrukturi. To je prilaz mnogih zemalja. Sredstva koja su predviđena u budžetu, manja su od onih koja su tražena. Ona nisu dovoljna. „Ako se oslonimo na polumere, dobićemo polurezultat“, ocenjuje Kudrin.

Za Rusiju veoma važno, čak možda najvažnije je demografsko i populaciono pitanje. Prosečna starost stanovnika Rusije je oko 40 godina. Ako stvari ostanu ovakve, veoma blizu je dan kada će ona biti 50 godina. S takvom starosnom strukturom, teško da će se naći potreban generacijski oslonac zahtevane modernizacije. Pred Prvi svetski rat, prosečna starost bila je 18,5 godina, a posle Prvog svetskog rata, usled velikih gubitaka, bila je odjednom 24 godine. Najvažnije je produženje života na 78 godina, a posle toga 80. To otvara pitanje produženja penzionog staža, odnosno odlaganje odlaska u penziju. Ovi najavljeni koraci imaju snažne protivnike, ali je i pored njih počela penziona reforma, što je „hrabar potez“ vlade. Muškarci će ići u penziju sa 65, a žene sa 63 godine života.

Među prioritetima vlade posebno važna je reforma državne uprave. „Broj činovnika treba da se smanji za trećinu. Kvalitet državne uprave sada ne odgovara izazovima o kojima se govori. Sporost u odlučivanju je zapanjujuća, kaže on.

Uz to, neophodna je dekriminalizacija zakonodavstva. U zatvoru se sada nalazi oko 600.000 ljudi, a nedavno je bio milion. Ogroman broj od njih je kažnjen za privredne prestupe. Biće potrebne promene koje će neka dela sasvim ukinuti i izmeniti tip kazni, gde bi se uvećale finansijske, na račun zatvorskih kazni.

Za dve godine održaće se novi parlamentarni izbori, na kojima će se sigurno pojaviti nove generacije političkih predstavnika. To je period mogućnosti.

Okončana modernizacija armije

Predsednik je odredio budžet za naredne tri godine, u kome je deo za armiju smanjen za više od jednog procenta. Taj budžet nije sasvim mali. Mi nismo davali druge predloge. Osnovni deo modernizacije armije je okončan. U njemu su ostvareni postavljeni ciljevi i s kojima je potpuno obezbeđeno da Rusija može da se odbrani.