Pominjanje Kijeva i Ukrajine uklonjeno iz ruskih udžbenika

Ubrzo nakon toga, od zaposlenih u Prosveščenije, jednom od najvećih i najstarijih izdavača školskih udžbenika u zemlji, zatraženo je da uklone “neprikladne“ reference vezane za Ukrajinu i Kijev iz svih školskih udžbenika.

Nakon što je izbio rat u Ukrajini, rukovodstvo je, piše Mediazona, prećutno naložilo osoblju Prosveščenije (Prosveta  – u doslovnom prevodu na ruskom) da svede na minimum broj referenci na Ukrajinu i Kijev u ruskim školskim udžbenicima, izjavila su tri urednika izdavačke kuće koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

Zahtev da se uklone “neprikladne” reference na Ukrajinu iznete su na “poverljivom” sastanku, ukazuju.

Štaviše, objašnjavaju da svaki zaposleni Prosveščenije morao da potpiše “veliki broj ugovora o neotkrivanju podataka“ ili rizikuje da bude odmah otpušten.

Otkako je Rusija započela rat, svako ko zauzme antiratni stav, potpisuje peticije, objavljuje na društvenim mrežama ili učestvuje u protestima – takođe može biti otpušten.

“Mi smo izdavačka kuća koja štampa knjige koje utiču na umove mlađe generacije. Molimo vas da se uzdržite od korišćenja društvenih medija da biste izneli stav koji se razlikuje od zvaničnog“, prepričava stav menadžmenta jedan zaposleni Prosveščenije.

Urednici su uvereni da su njihovi šefovi spremni da ispune pretnje. I ranije su, kažu, ljudi dobijali otkaze zbog svojih političkih izjava na društvenim mrežama: jedan od urednika odeljenja za udžbenike istorije ostao je bez posla zbog objave na Fejsbuku.

„Niko vas nije terao da radite ovaj posao, pa ako niste zadovoljni, slobodno dajte otkaz“, poručuju im.

Urednicima Prosvešćenja naređeno je da već prvog dana rata, 24. februara, svedu pominjanje Ukrajine i Kijeva na minimum.

Izvori Mediazone podsećaju da su pisci i urednici udžbenika pokušavali da pominju Ukrajinu što ređe i opreznije još posle 2014.

Ali čak i posle godina “češljanja“, rat u Ukrajini je primorao ih je da cenzurišu “dodatnih 15 odsto svih tekstova“, navode urednici.

Na primer, pre nekoliko godina je preporučeno da se ukrajinska zastava ukloni iz poglavlja koja opisuju heraldiku različitih država i zameni zastavom neke druge zemlje. Ako je nekom poglavlju bio potreban primer glavnog grada, Kijev je trebalo da bude zamenjen drugim imenom glavnog grada.

“Nekoliko puta smo morali da uklonimo i američku zastavu, ali to je lakše, jer naš nastavni plan posvećuje malo pažnje svetskoj istoriji“, kaže jedan službenik Prosveščenije. Sada urednici moraju da uklone spominjanje Ukrajine gde god je to moguće.

“Odnosno, imamo zadatak da načinimo kao da Ukrajina jednostavno ne postoji“, kaže njihov kolega.

“Veoma je problematično kada udžbenik jednostavno nema informacije o nekoj državi. Dete odrasta bez ikakvog znanja o ovoj zemlji, bilo bi mu mnogo lakše da veruje televiziji”.

To je posebno izazovno za one koji rade na udžbenicima istorije: uklanjanje referenci na Ukrajinu i Kijev bez ugrožavanja kvaliteta je često nemoguće, tako da urednici moraju da se snalaze u izmenama teksta kako bi bili “bezbedniji”.

Ako je moguće, kažu, bolje je uopšte ne pominjati Ukrajinu.

“Sada se u udžbenicima Kijev pominje uglavnom u kontekstu Kijevske Rusije i oslobođenja grada tokom Drugog svetskog rata“, kaže jedan urednik.

On insistira da je kontekst važan: “Slobodni smo da opišemo kako je sovjetska vojska spasila Kijev, ali nezavisna Ukrajina ne dolazi u obzir.

„Mi jednom priznajemo činjenicu nastanka Kijevske Rusije, a onda je jednostavno nazivamo Rusija. A Kijev je njen glavni grad“, objašnjava jedan službenik Prosveščenije.

“Koliko god to čudno zvučalo, idealno bi trebalo da promenimo liniju ‘Knez Vladimir krstio Kijev’ u ‘krstio prestonicu’.

Odeljci o Nestoru Letopiscu u nekim udžbenicima su neprepoznatljivi.

“Niko nam ne brani da pominjemo da je svoju ‘Priču o prošlim godinama’ napisao u Kijevo-pečerskoj lavri“, objašnjava jedan urednik. “Ali linija je u potpunosti uklonjena jer jednostavno neće proći pregled. Sada imamo nekog monaha po imenu Nestor kako je napisao ‘Priču o prošlim godinama’, i to je to.

Udžbenici koji izostavljaju sve reference na Kijevo-pečersku lavru su u početnoj fazi uređivanja i biće dostupni u školama ove jeseni.

Još jedna novina jeste ta da će izdavačka kuća izdati jedan udžbenik bez prezimena autora na koricama jer je autor državljanin Ukrajine, a prezime mu je “očigledno” ukrajinsko.

“Na poleđini još uvek možete pronaći ime sitnim slovima, ali smo ga uklonili sa korica za svaki slučaj“, kaže zaposleni u izdavačkoj kući.

Početkom aprila, osoblje izdavačke kuće dobilo je pismo od svojih šefova u kojem se traži da uklone reference sa Fejsbuk i Instagrama naloga iz potpisa svojih radnih mejlova, kao i da uklone spominjanje blokiranih društvenih mreža iz udžbenika.

Zabranjeno je i pominjanje kompanije Meta, koja je u Rusiji u martu označena kao ekstremistička organizacija.

Prosveščenije je dugo koristio mašinski pregled teksta, a u aprilu je program pronašao pominjanje Meta u udžbenicima biologije – u reči “metabolizam“.

“Program traži samo kombinacije slova, a zatim njegove predloge pregleda urednik“, objašnjava jedan zaposleni.

“Morate priznati da je to autocenzura“, kaže drugi član redakcije.

“Pokušavajući da se preterano cenzurišu, mnogi zaposleni uklanjaju čak i najbezazlenije slučajeve upotrebe“.

Na kraju krajeva, metabolizam nije uklonjen iz udžbenika biologije.

Nije ni Isakijevska katedrala u Sankt Peterburgu, uprkos tome što je u programu istaknuta kombinacija slova “kijev” u “Isaakijevskom”.

Udžbenici bi trebalo da se recenziraju na svakih pet godina, ali od 2014. godine ti pregledi su daleko češći.

“Morate da shvatite da su udžbenici istorije i društvenih nauka najpodložniji cenzuri od svih: kada se klatno zaljulja, udžbenici se odmah menjaju“, kaže jedan od izvora.

“Posle aneksije Krima svuda su ubacivani pasusi o Krimu“, kaže bivši radnik jedne izdavačke kuće koji je zatražio anonimnost.

Do 2000.tih izbor udžbenika bio na nastavnicima..

Do 1991. Prosvešćenije je bio glavni izdavač u SSSR-u, ali je tada izgubio monopol na izdavanje udžbenika. Državna izdavačka kuća odjednom je dobila nekoliko velikih privatnih konkurenata. Devedesetih i ranih 2000.-ih izbor udžbenika za školarce bio je na nastavnicima, a roditelji su ih obično plaćali, dok je država vodila samo listu preporučene literature, ukazuje Mediazona.

Godine 2011. Vladimir Uzun i Oleg Tkač, osnivači izdavačke grupe Olma, kupili su Prosveščenije uz pomoć milijardera Arkadija Rotenberga, starog prijatelja Vladimira Putina. Rotenberg je 2013. postao predsednik upravnog odbora i suvlasnik Prosveščenije.

Meduza je ranije pisala da je država postala primarni kupac izdavačke kuće gotovo istovremeno sa dolaskom Rotenberga. Zakonom o obrazovanju usvojenim 2012. uvedena je obaveza snabdevanja školaraca udžbenicima o trošku državnog budžeta, a Ministarstvo prosvete je pooštrilo pravila izbora udžbenika.

Zbog toga je bilo sve manje izdavača čije bi knjige mogle da se uvrste na saveznu listu preporučenih udžbenika.

U godinama koje su usledile, Prosveščenije je kupilo nekoliko konkurenata, državni ugovori su porasli sa tri na devet milijardi rubalja, a prihodi su se udvostručili sa osam na 16 milijardi. “Sada izdavačka kuća dobija skoro 80 ​​odsto državnog novca koji ide za kupovinu udžbenika”, napisala je Meduza pre tri godine.