„Pomoć SAD ključna, Evropa pokazala da je nespremna za rat u 21. veku“: Sagovornici Danasa nakon što je američki Kongres odobrio 61 milijardu dolara pomoći Ukrajini

Gornji dom američkog Kongresa Senat usvojio je zakon o pomoći od 95 milijardi dolara Ukrajini, Izraelu i Tajvanu, posle više meseci odlaganja i žustrih rasprava oko toga koliko SAD treba da budu uključene u strane ratove.

Dokument sada ide predsedniku Džozefu Bajdenu na potpisivanje.

„Povlađivanjem diktatoru stvara se nova kriza“

Boris Varga, politikolog i novinar, za Danas kaže da ne treba potcenjivati podršku i inicijative koje su od zastoja u SAD stizale iz EU, poput češke inicijative za nabavku artiljerijske municije, ali da je Evropa ipak pokazala nespremnost za rat u 21. veku.

„Postoji i teza da se ovim zastojem američke pomoći pokušalo ubediti Ukrajinu na pregovore. Teza koju je (Donald) Tramp svojevremeno iznosio da će za jedan dan rešiti taj rat, ali je vidljivo da se indirektnim povlađivanjem diktatoru samo stvara nova kriza, koja će, ako se ne zaustaviti, pretvoriti u talas više od 10 miliona ukrajinskih izbeglica u EU“, upozorava Varga.

Kako kaže, blokada američke pomoći Ukrajini najviše je išla na ruku Putinu.

„Postoji više tumačenja zašto se u Kongresu odigravao taj zastoj, ali su posledice najočiglednije i fatalne po Ukrajinu“, naglašava Varga.

Pre svega, nastavlja, Rusija je maksimalno iskoristila ovu prednost i intenzivirala ofanzivu od oktobra prošle godine, da bi uoči ruskih predsedničkih izbora Putinu donela male trijumfe na frontu, koji je diktator predstavio kao velike uspehe.

„Zbog nedostatka PVO i artiljerijske municije, ukrajinski gradovi i civilni objekti postali su žrtve strašnog razaranja. Borbeni moral je u Ukrajini pao, a Kremlj je u medijima vidno živnuo“, obašnjava naš sagovornik.

„Zapad bez jasne vizije o okončanju rata u Ukrajini“

Prema njegovim rečima, ono što je konstanta u ovom ratu jeste to da Zapad od samog početka agresije nema jasnu viziju i jedinstveni stav oko toga kako da se okonča rat u Ukrajini, „dok je taj cilj za Vladimira Putina potpuno jasan“.

„Napredovanje ruske vojske, tokom zastoja u Kongresu, pojačalo je kontrast između onih koji su za mirovne pregovore, poput rimskog pape Franje i onih koji su čak spremni da pošalju zapadnu vojsku u Ukrajinu, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona“, primećuje naš sagovornik.

Na žalost, kaže on, nije najbolje iskorišćen ruski poraz iz 2022. godine i potcenjen je ruski potencijal vojnog oporavka.

Putin ima za cilj prvo da okupira ukrajinske teritorije koje je izmenama Ustava već proglasio delom Ruske Federacije, a to su oblasti Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson.

„Krajnji cilj je – pohod na Kijev. I bilo koje primirje ili mirovni sporazum za Rusiju je samo predah i priprema za nove ratove, kao što je to bilo nakon aneksije Krima 2014. godine. I to je najveća zabluda za zapadne pacifiste, koji misle kategorijama druge polovine 20. veka, da se pregovorima može poraziti agresivne namere militantne sile“, ističe Varga.

„Pomoć će stabilizovati ukrajinsku odbranu“

Kako dodaje, američka finansijska pomoć barem će jedno vreme stabilizovati ukrajinsku odbranu.

„Ovaj paket ima i drugih prednosti, a to je modernije naoružanje, rakete daljeg dometa ATACMS, koje su nedostajale tokom prošlih godina, a tu je i korak prema usmeravanju ruskih zamrznutih aktiva na obnovu Ukrajine“, kaže Varga.

Prema njegovom mišljenju, u narednim nedeljama očekuje se još žešći ruski napad duž linije fronta u Ukrajini, dok odobrena pomoć ne počne da pristiže. To se poklapa, kaže, i sa predviđanjima vojnih analitičara o ruskoj novoj ofanzivi u maju i junu, koja će biti jedna od težih za Ukrajinu.

„Prema rečima Zelenskog, Ukrajini je pre svega potrebno barem 20 savremenih PVO sistema, poput američkog Patriot, da bi zaštitila svoje gradove i energetsku infrastrukturu od učestalih ruskih napada raketa i dronova“, naglašava naš sagovornik.

„Ova pomoć nije konačna“

Iako je ova pomoć Kijevu presudna, nastavlja on, ona nikako nije konačna.

Za okončanje ovog rata, dodaje, trebaće još mnogo finansijskih paketa kako bi se održalo u životu Ukrajinu i njenu odbranu. Posleratna obnova Ukrajine je posebna tema.

Kako primećuje, svet se polako prilagođava ratnoj politici i ekonomiji.

„Ovo nije samo za Ukrajinu jedan izuzetno iscrpljujući i skupi rat, pre svega u ljudskim životima i potpunom razaranju gradova, već i za druge države. Za Putina i Rusiju taj sukob je ultimativan, diktator može da vlada do kraja svog života samo pod uslovom da ne izgubi rat u Ukrajini. Rusija je u potpunosti prešla na vojnu ekonomiju i to može da govori o njenoj totalitarnosti i nakon ovog sukoba. EU je nespremna za ratove i tu lekciju ponovo uči, što će je u potpunosti promeniti, dok su SAD pred političkim izazovom prekretnice na izborima i uvučene u još jedan rat na Bliskom istoku. Kina može da utiče na okončanje sukoba u Ukrajini, ali promene u svetu izazvane tim ratom još uvek ne idu na štetu Pekingu“, navodi Varga.

„Odluka Senata potvrdila lidersku ulogu SAD“

Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose, za Danas kaže da američka pomoć Ukrajini ima ključnu ulogu u zaustavljanju ruske ofanzive, stabilizaciji fronta i u pripremi i realizaciji strateških planova protiv protiv masivne ruske invazije.

„Sa tog čisto vojnog aspekta treba podvući ulogu SAD u jačanju zapadnog vojno-političkog frona prema Rusiji, što je odmah potvrđeno impresivnim vojnim isporukama koje su najavljene iz evropskih i drugih zemalja. Odluka americkog Kongesa i Senata da izglasa pomoć Ukrajini potvrdila je lidersku ulogu SAD u kritičnim situacijama u kojima dolazi do izražaja američki dvopartijski sistem“, kaže Đukić.

Prema njegovim rečima, očito da i republikanci, kao i demokrate prepoznaju trenutak kada SAD moraju delovati i potvrditi svoje globalno vođstvo.

Moskva, kaže naš sagovornik, kao da nije očekivala takav raspet situacije, računajući da će svojim agentima uticaja uspeti da razbije američki, evropski i uopšte zapadni politikum.

„Međutim, to se nije ni ovoga puta desilo. Sve je to iga i predstava za naivne. Ona je izazvala suprotan efekat: SAD i Zapad će tek Ukrajince naoružati „do zuba“ i već u prvoj partiji isporuka ukrajinski vojnik će dobiti sve ono u čemu oskudeva: municiju pre svega artiljerijsku, ne samo rakete kratkog i srednjeg dometa nego i dugog, antibalisticke rakete i PVO sisteme (bar sedam Patriota) koji bi trebalo da zaštite krupne ukrajinske gradove i infrastrukturne objekte koje Rusi nemilosrdno uništavaju“, ističe Đukić.

„Zelenski pozdravio inicijativu koju mu je lansirao Makron“

On dodaje da skoro da nema evropske zemlje koja ovih dana javno ne objavljuje spisak vojnih isporuka Kijevu, van isporuka koje nisu na tim spiskovima.

„Zapad ovoga puta Ukrajincima ne ograničava primenu isporucene pomoći samo na okupirane teritorije. Uporedo je na redu uključivanje pojedinih evropskih zemalja verovatno pre svega u vojne operacije radi zaštite ukrajinskog neba ili pojedinih gradova. (Volodomir, predsednik Ukrajine) Zelenski je pozdravio svaku takvu inicijativu koju je prvi lansirao Makron“, kaže Đukić.

On dodaje da možemo očekivati snažnu eskalaciju ratnih operacija naročito sa ukrajinske snage, jednu ravnopravniju poziciju u ratu koja na tome neće ostati.

Kada se kompletira naoruzavanje Ukrajine, nastavlja Đukić, uključujući avione F-16, logično je da sledi pokušaj izbacivanja neprijatelja sa ukrajinske zemlje.