Pomoć za Ukrajinu ugrožena zbog Mađarske i Republikanaca?

Volodimir Zelenski ima prilično neprijatan razlog za putovanje u Ameriku. Ukrajinski predsednik je, naime, nedelju 10. decembra prisustvovao inauguraciji novog šefa argentinske države Havijera Mileija – i baš od svih mesta, sedeo je u istom redu s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Internetom kruži snimak razgovora dvojice državnika koji traje 21 sekundu. Ne čuje se doduše o čemu razgovaraju, ali govor tela jasno pokazuje da su pozicije Ukrajine i Mađarske prilično udaljene.

⚡️President Volodymyr #Zelensky briefly spoke with the Prime Minister of Hungary, Viktor #Orban, during the inauguration ceremony of the newly elected President of #Argentina, as reported by European Pravda.

The details of the conversation are not known. pic.twitter.com/BJjXbPaf8A

— KyivPost (@KyivPost) December 10, 2023

Dvojica sagovornika kasnije su to i objašnjavala. Zelenski je tako u svom večernjem video-obraćanju rekao da je Orbanu objasnio evropske političke interese Ukrajine „što je moguće otvorenije“. S druge strane, portparol mađarskog premijera je rekao da je Orban obavestio Zelenskog o „kontinuiranim razgovorima“ između predstavnika EU o mogućem pridruživanju Ukrajine Uniji.

Ali, ono što se ne vidi iz tih diplomatskih floskula je sledeće: ovog četvrtka i petka (14. i 15. decembar), šefovi država i vlada Evropske unije žele da razgovaraju, između ostalog, i o daljem paketu pomoći od 50 milijardi evra i početku formalnih pristupnih pregovora sa Ukrajinom. A Mađarska je nedavno otvoreno zapretila da će uložiti veto.

Ukrajina u teškoj situaciji

Na početku druge ratne zime, Ukrajina se nalazi u možda najtežoj situaciji od početka ruske invazije u februaru 2022. godine: u vojnom smislu, poslednjih nekoliko meseci više su iscrpeli ukrajinsku vojsku nego što je ona uspela da povrati teritorija. Supruge i rođaci vojnika nedavno su protestovali u Kijevu tražeći da se vojnicima omogući duža pauza nakon 21 mesec rata. Predsednik Zelenski suočava se s kritikama u zemlji, uključujući i onim koje dolaze od gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička.

I dok se svetska pažnja uglavnom pomerila sa Ukrajine na Gazu, polako se krune i obećanja o daljem naoružanju i paketima pomoći koji su verovatno vitalni za opstanak Ukrajine.

U takvoj situaciji, Mađarska sada aktivno zauzima stranu protiv dalje vojne pomoći Ukrajini. O motivima Viktora Orbana, koji je pre samo mesec dana hvaljen zbog „dobrih odnosa“ s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ne zna se ništa. „Jedino kako mogu da tumačim stav Mađarske po pitanju Ukrajine i mnogih drugih, jeste da su oni protiv Evrope i protiv svega za šta se Evropa zalaže“, rekao je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis.

Orban u prednosti pred samit EU

Markus Kaim ocenjuje da su Orbanove pretnje uoči samita EU „veoma opasne“. Taj stručnjak za bezbednost u nemačkoj Fondaciji nauka i politika podseća na princip jednoglasnosti prilikom donošenja odluka u Savetu EU: „Ako Orban bude protiv članstva Ukrajine, onda drugi mogu malo toga da urade. On dakle drži polugu, direktno i indirektno“, ukazuje Kaim u intervjuu za DW.

Ukrajina pritom upozorava na „razorne posledice“ u slučaju mađarskog veta. Ako ne bude pozitivne odluke, kažu, to bi bilo krajnje demotivišuće za narod Ukrajine, upozorio je u Briselu ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na marginama sastanka sa kolegama iz EU.

Šefovi diplomatija EU konačno su odobrili predlog Evropske komisije da se Mađarskoj prebaci 900 miliona evra bez ikakvih preduslova za rešavanje energetske krize. Markus Kaim to vidi kao neku vrstu „izlaženja u susret“, pri čemu bi Mađarska zauzvrat mogla da podrži sledeći paket pomoći Ukrajini na samitu EU. „Ako bude potrebno, pitanje statusa kandidata za članstvo u EU bi tada moglo i da se odloži“, smatra Kaim.

Klimava podrška SAD

Ali, Mađarska očigledno lobira protiv isplate pomoći Ukrajini i na drugoj političkoj pozornici. Kako prenosi britanski „Gardijan“, mađarske diplomate želele su da održe sastanak sa političarima iz Republikanske partije u Vašingtonu ranije ove nedelje. U utorak je planirano da se Volodimir Zelenski sastane i sa Republikancima, s liderom Predstavničkog doma Majkom Džonsonom na čelu, jer od njih zavisi dalja podrška Ukrajini.

Posle sastanka sa Viktorom Orbanom, to bi mogao da bude drugi neprijatan razgovor za Zelenskog na njegovom putovanju u Ameriku. Jer, jedanaest meseci pre nego što će biti izabrani novi predsednik SAD, Predstavnički dom i trećina Senata, odnosno Donald Tramp i njegova frakcija MAGA (Make America great again) postavila je kurs u Republikanskoj stranci. Oni su žestoko protiv dosadašnje masovne pomoći koju Ukrajini pruža administracija Džozefa Bajdena.

Neizvesno je da li Zelenski može da doprinese da dođe do preokreta u Vašingtonu ili će Republikanci ostati pri svom tvrdom stavu da ne podrže Ukrajinu. „To bi bilo prvo čega se mnogi ljudi plaše u slučaju reizbora Donalda Trampa: SAD više neće biti garant međunarodnog bezbednosnog poretka“, kaže nemački ekspert Markus Kaim.

Konačno „Ne“ Republikanaca u Vašingtonu ili veto Mađarske na samitu EU sigurno bi dodatno povećali zabrinutost Ukrajine. Nemačka državna ministarka za Evropu Ana Lirman, koja je otputovala na sastanak ministara spoljnih poslova EU umesto Analene Berbok jer je ova zauzeta na Svetskoj klimatskoj konferenciji, već je najavila da će Berlin udvostručiti vojnu podršku Ukrajini za 2024. sa četiri na osam milijardi.