Ponovo antivladini protesti u Moldaviji

Demonstranti su marširali do zgrade Ustavnog suda, zahtevajući prevremene izbore i ostavku prozapadne predsednice države Maje Sandu.

Moldavija je bivša sovjetska republika, smeštena između Rumunije i Ukrajine, sa oko 2,6 miliona stanovnika.

Zemlja je prozapadno orijentisana, ali nju u poslednja dva meseca potresaju protesti koje je inicirala populistička Šor partija.

Njen vođa Ilan Šor je moldavski oligarh, koji je trenutno u egzilu u Izraelu jer je umešan u pljačku jedne banke prilikom koje je iz nje ukradena jedna milijarda dolara, a i američki Stejt department ga je stavio na sankcionu listu lica koja rade za interese Rusije.

SAD kažu da Šor sarađuje sa „korumpiranim oligarskima i entitetima sa sedištem u Moskvi kako bi stvorio političke nemire u Moldaviji“ i kako bi podrio napore te zemlje da se pridruži Evropskoj uniji.

U junu ove godine, Moldaviji i susednoj Ukrajini – koju je vojno napala i delimično okupirala Rusija – dodeljen je status zemalja-kanidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji.

Moldavska vlada je prošlog četvrtka podnela zahtev Ustavnom sudu te zemlje da Šor partiju proglasi zabranjenom.

Moldavski specijalni tužioci za korupciju ispituju kako se finansiraju tekući protesti, a tužioci kažu da ruski novac u njima ima barem delimičan upliv.

Do protesta u Moldaviji je došlo dok se njena vlada bori sa ozbiljnom energetskom krizom uoči predstojeće zime, kao i sa galopirajućom inflacijom.

Moldavija u potpunosti zavisi od ruskog gasa, a Rusija joj je nedavno prepolovila isporuke.

Moldavija je najsiromašnija zemlja Evrope.

Predsednica Moldavije Maja Sandu nazvala je rusku odluku o smanjenju isporuka gasa njenoj zemlji „političkom ucenom“ i optužila proruske političke snage u Moldaviji za „ciničnu zloupotrebu teškoća sa kojima se narod suočava i sa njegovim nezadovoljstvom… kako bi generisao haos i okrenuo nam leđa evropskom putu“.