Popov: Logori u Srbiji su tabu tema

„Znamo da naši susedi znaju, i moraju znati, puno više o nestalima nego što čine i pokazuju. To pitanje je ljudsko, simbolično i državno“, rekao je Milanović.

Predstavnici udruženja veterana su saopštili stav da se ta pitanja mogu rešiti jedino uz angažman najviših državnih institucija, pa su, kako navode, zbog toga tražili i pomoć predsednika.

Kada je reč o ratnoj odšteti i tužbi hrvatskih logoraša, Milanović je, kako je navedeno u saopštenju, izrazio razumevanje za takva razmišljanja, ali je „u argumentovanoj raspravi tokom sastanka ukazao na realne pravne prepreke koje postoje“.

Nestale osobe su samo jedno od otvorenih pitanja ne samo između Srbije i Hrvatske, već i drugih država u regionu, kaže za Danas Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

„Ja bih tu pored pitanja nestalih naveo i pitanje granica, pitanje manjina, saradnju tužilaštava. Međutim, pitanje nestalih ima jednu duboku humanu notu, pitanje satisfakcije sa porodicama žrtava da konačno saznaju šta se desilo sa njihovim najmilijima. Ovo se razlikuje od mnogih ostalih pitanja“, ukazuje Popov.

On dodaje da je problem što kada se govori o nestalima „to nije samo pitanje između Srbije i Hrvatske, tu je na primer i pitanje nestalih sa Kosova i iz Bosne i Hercegovine, i kao da uvek samo jedna strana potražuje nestale, a druga strana da ne postoji. Što nije tačno“.

Na primer, na Kosovu je, ističe naš sagovornik, po podacima jedne radne grupe utvrđeno da je procentualno u odnosu na broj populacije Srba i Albanaca više nestalih Srba na Kosovu nego Albanaca.

Popov, koji je i kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju, podseća da su ustanovljene mešovite komisije za nestale, te da su do sada one „mogle da naprave pomak i da se dođe do podataka šta se desilo sa nestalima. Tim pre što svaka država sigurno ima raspoložive podatke na osnovu kojih se može napraviti činjenično stanje. Ovde je jedan od problema što trag žrtve, kada se pronađe, vodi ka počiniocu, a ovde se zna da su u našim zemljama počinioci i dalje pod zaštitom vladajućih režima. Uzmimo samo slučaj Bitići, zašto do sada nije razrešen iako Amerika vrši snažan pritisak da se to pitanje razreši“.

Govoriti o logorima u Srbiju je, kaže naš sagovornik, tabu tema. „Ovde nikada nije do kraja razjašnjeno šta se dogodilo u logorima u Sremskoj Mitrovici, logoru u selu Stajićevo u blizini Zrenjanina i još nekim mestima. To se samo sporadično nekad spomene. Tako da nije ni čudo što se razne manipulacije prave oko žrtava“.

Kada je reč o odnosima između Srbije i Hrvatske, Popov kaže da su oni prilično loši.

„Možda na najnižim granama od početka procesa normalizacije odnosa dve države. Prošlo je više od tri godine kada su upriličeni poslednji susreti na vrhu, kada je Vučić bio u poseti Zagrebu. Od tada se ništa nije dešavalo. Samo smo u međuvremenu imali protestne note, nije ništa rađeno na rešavanju otvorenih pitanja“.

Kada je, podseća Popov, 2016. bio susret tadašnje hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović i Aleksandra Vučića potpisana je Deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske.

„Skoro pet godina od tada gde se mi danas nalazimo? Problem je u tome što su i ta otvorena pitanja dobro gorivo i materijal za unutrašnju političku upotrebu. Kada imamo godišnjicu ‘Oluje’, Vukovara ili drugog događaja onda se naši odnosi za tri koraka vrate unazad. Tada imamo jednu oštru retoriku „posebno ovaj drugi ešalon kao što je Aleksandar Vulin i još neki, pa onda taktikom dobar/loš policajac šef države pokušava da relativizuje takve izjave“.

Potreban susret na vrhu

„U poslednjih godinu dana bilo je nekoliko dobrih događaja“, kaže Popov, podsećajući na prisustvo Borisa Miloševića obeležavanju godišnjice ‘Oluje’ i zajedničko odavanje počasti srpskim žrtvama hrvatske vojne akcije, odlazak Verana Matića u Vukovar, pomoć Srbije nakon zemljotresa u Baniji, vraćanje, posle 75 godina, rodne kuće bana Josipa Jelačića u Petrovaradinu Hrvatskoj nacionalnoj zajednici. Popov podseća i na posetu Subotici hrvatskog šefa diplomatije Gordana Grlića Radmana. „Duboko sa ubeđen da to vodi ka stvaranju jedne atmosfere koja bi dovela do jednog novog susreta na vrhu, koji bi relaksirao naše odnose i doprineo nečim korisnom za građane obe države, da nemamo stalno te loše tonove, protestne note“, kaže Popov.