Populistički rat protiv obaveštajnih službi

Istina, Brenan gotovo da je Trampa i njegovo ponašanje, uključujući njegove ruske veze, označio kao pretnju po nacionalnu bezbednost. Ali Trampov potez je više od lične osvete. Kao najsvežiji udar u njegovom dve godine dugom napadu na obaveštajne službe, njegov šamar upućen Brenanu je pokazatelj da će takvih slučajeva još biti dok pokušava da natera svoje špijunske agencije da mu se pokore.

Što je još zlokobnije po zdravlje demokratija na Zapadu, drugi populisti prate Trampov primer. U Evropi, brojne desničarske stranke, koje su se sada našle na vlasti, krenule su na bivše vladine protivnike, koji su decenijama pratili i obuzdavali njihov ekstremizam. U Austriji, populistički lideri su zastrašivali, ućutkivali i pravili čistke u obaveštajnim službama zemlje. U februaru, po naređenju populističkog ministra unutrašnjih poslova, austrijska policija je napravila raciju u glavnoj obaveštajnoj službi u zemlji – upravo onoj organizaciji koja je bila zadužena da kontroliše desničarski ekstremizam. (Treba se setiti da su Slobodarsku partiju, koalicionog partnera vlade kancelara Sebastijana Kurca, osnovali bivši SS oficiri). A koji je bio izgovor za raciju i tome sledstvenu degradaciju viših austrijskih obaveštajnih zvaničnika? To što je agencija vodila operaciju sa ciljem nanošenja štete Severnoj Koreji.

Bez sumnje, Tramp bi voleo kada bi on mogao da izvede takav trik, da istovremeno obustavi istragu o njemu koju vodi Robert Miler i da pokori sve američke obaveštajne službe. Kao obožavalac snažnih lidera koji „obavljaju posao“, Tramp se divi dekretima i bezobzirnom preziru prema zakonskim procesima. On će gotovo sigurno tome posvetiti još više pažnje s obzirom na to da mu se obaveštajnim službama podstaknuta istraga o mogućoj povezanosti njegove predsedničke kampanje 2016. sa Moskvom sve više približava.

Upravo ta kombinacija sopstvenog interesa i prezira prema zakonu čini Trampovu odluku da Brenanu ukine pristup poverljivim podacima toliko problematičnom. Pravila koja se tiču pristupa poverljivim podacima su veoma jasna: predsednik ima ovlašćenje da uskrati pristup zvaničnim tajnama ako se za nekoga smatra da je kompromitovao poverljive informacije ili da postoji rizik da će to učiniti. Po svemu sudeći, Brenan nije učinio ništa slično. Zapravo, Tramp to i priznaje. U konfuznom objašnjenju koje je pratilo ukidanje Brenanovog pristupa poverljivim podacima, Bela kuća je tvrdila da je razlog za to Brenanovo „nepredvidljivo“ ponašanje. Ta optužba bi bila smešna da nije toliko ozbiljna.

Tramp je jednostavno ignorisao zakone – uključujući i zakone vezane za upravljanje američkim obaveštajnim službama – za koje se zakleo da će ih sprovoditi. Jedanaest bivših direktora i zamenika direktora CIA, kao i 70 bivših visokih službenika CIA (uključujući mene), progovorilo je kritikujući ovo ukidanje pristupa poverljivim podacima bez presedana kao političku prinudu i optužujući Trampa da zloupotrebljava predsedničke nadležnosti, nanosi štetu nacionalnoj bezbednosti i ugrožava pravo sadašnjih i bivših zvaničnika na slobodu govora. A kao da žele da naglase poentu priče, portparoli Bele kuće su najavili da Tramp ima nameru da izda još naredbi o ukidanju pristupa, uključujući bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost i zamenika javnog tužioca, kao i bivše direktore obaveštajnih službi, CIA i Nacionalne bezbednosne agencije (NSA).

Ova „lista za odstrel“ nije slučajna. Oni koji se nalaze na nišanu su nadgledali prikupljanje i analizu podataka koji su obaveštajne službe naveli na zaključak da je Rusija bila umešana u izbore 2016, uključujući i moguću povezanost sa Trampovom predsedničkom kampanjom. S obzirom na to da napadi na obaveštajne i službe za sprovođenje zakona dobro prolaze kod njegovih pristalica, Tramp bi lako mogao da postane još odlučniji u sprovođenju ovakve demagogije. Ali njegova spremnost da iskoristi svoja predsednička ovlašćenja kao očigledno pristrasno političko oruđe otvara polje u koje nijedan Amerikanac ne bi želeo da on zakorači.

Šteta koja je rezultat racije u Austriji pokazuje zašto je to tako. Iako će o zakonitosti racije na kraju odlučivati austrijski sudovi, posledice su već jasne. Time što je austrijskim špijunima oduzela pristup dosijeima, racija je u suštini stavila obaveštajne službe van funkcije i među savezničkim obaveštajnim službama izazvala sumnju o pouzdanosti Austrijanaca. Unutrašnje operacije su zamrle, kao i razmena obaveštajnih podataka sa evropskim kolegama.

Vašington nije Beč, ali i pored toga ove paralele zaslužuju pomnu pažnju. Trampovi napadi na obaveštajne službe i njihove bivše lidere su bez presedana, i bilo bi naivno ne uzeti u obzir uticaj toga, ne samo na trenutno obaveštajno rukovodstvo nego i na obične službenike koji rade težak i često opasan posao prikupljanja i analize podataka. Zbog toga je toliko važno poštovati zakone koji donose ovlašćenja (ali i ograničenja) obaveštajnim agencijama i koji podržavaju političku nezavisnost i integritet njihovih službenika.

Događaji u Austriji bi trebalo da budu upozorenje. Da bi se demokratije razvijale, vlada mora da bude transparentna jednako kao i javno odgovorna. Kada se radi o nadgledanju obaveštajnih agencija koje su se zaklele da će štititi svoje izvore i metode, izazovi su očigledni. Ali isto tako su očigledne i pretnje, uključujući i one po sam demokratski proces, kada političari krše umesto da poštuju pravila koja regulišu integritet njihovih obaveštajnih službi.

Pri konačnoj analizi, Brenan nije jedina žrtva Trampovog neovlašćenog i osvetničkog postupka. To su i svi Amerikanci, kada lideri nacije stavljaju sopstvene interese iznad državnih i ugrožavaju politički sistem koji su se zakleli da će braniti.

Autor je bivši analitičar CIA, služio je kao oficir nacionalne obaveštajne službe za istočnu Aziju, bio je šef stanice u Aziji i direktor za javne poslove CIA

Copyright: Project Syndicate, 2018.

www.project-syndicate.org