Porajmos je okončan, diskriminacija Sinta i Roma – nije

Branili su se uzalud: majke s malom decom, stari i bolesni ljudi… U noći između 2. i 3. avgusta 1944. oni su masovno nabijeni u gasne komore koncentracionog logora Aušvic-Birkenau.

Samo u toku te noći esesovci su pobili 4300 ljudi – bila je to strašna epizoda Porajmosa, genocida nadSintima i Romima u Evropi.

Nacistička Nemačka je ubila oko 500.000 pripadnika najveće evropske manjine – u logorima i getoima. Ti ljudi su ubijani gasom, streljani, izgladnjivani, umirali na prinudnom radu ili su služili kao pokusni kunići u medicinskim eksperimentima.

Evropski dan sećanja

Godine 2015, Evropska unija je proglasila 2. avgust za Evropski dan sećanja na Holokaust nad Sintima i Romima. Na spomen-svečanostima povodom 80. godišnjice stravične noći, pored preživelih i članova porodica ubijenih, učestvovaće i političari.

Nemačku će na toj manifestaciji predstavljati predsednica Bundestaga Berbel Bas. Ona je tim povodom poručila: „Progon Sinta i Roma u nacionalsocijalizmu mnogima još nije poznat. Zato mi je veoma važno da govorim na Evropski dan sećanja na Holokaust nad Sintima i Romima – i doprinesem da se održi sećanje na žrtve.“

„Molim se da se to ne ponovi“

Pored Aušvica, u Evropi postoje i bezbrojna druga mesta progona i ubijanja Sinta i Roma. Kristijan Pfajl je preživeo genocid kao beba – zajedno sa svojim roditeljima i braćom i sestrama. Danas ima 80 godina i koristi svaku priliku da govori o progonima i uništenju, da ne bi ispalo da je, kako je rekao za DW, „Mnogo ljudi umrlo ni za šta.”

On govori u školama, a na Dan sećanja je govorio u Njujorku pred Ujedinjenim nacijama, u Berlinu, Briselu i Aušvicu – gde je ubijeno četvoro dece jednog njegovog rođaka. “Nadam se da će buduće generacije učiti iz istorije i molim se da se to ne ponovi”, rekao je on u Aušvicu 2022.

“Rasističkih tendencija ima u čitavoj Evropi”, upozorava Pfajl. On kaže da je anticiganizam forma rasizma usmerena protiv Sinta i Roma. Kristijan Pfajl se obraća mladim ljudima: „Zato morate da se zalažete za demokratiju i da se odlučno suprotstavite anticiganizmu, antisemitizmu i rasizmu. Obiđite spomenike i mesta progona i sami stvorite sliku onoga što se sa tim ljudima dešavalo”.

Rođenje u getu: glad, hladnoća i nasilje

Roditelji, kao i braća i sestre Kristijana Pfajla, 16. maja 1940. su u rano jutro odvedeni iz svog stana. Iz Trira su najpre deportovani u jedan sabirni logor u Kelnu, a potom u okupiranu Poljsku.

Kristijan Pfajl je rođen početkom 1944. u getu Lublin. Čitava porodica je gladovala i bila na teškom prinudnom radu. Roditelji i braća su mu kasnije pričali da su ih više puta vodili na lažna pogubljenja. Kada bi esesovski oficiri uveče pravili zabave, njihov otac je morao da pušta muziku. Za to je dobijao ostatke hrane. Tako je uspeo da održi porodicu u životu.

Za Pfajla kao bebu nije bilo ni pelena ni odeće. Kaže da ga je majka nosila sa sobom na prinudni rad umotanog u otpatke tkanina i stavljala ga pored sebe na sneg. Pričala mu je da su logorski čuvari i esesovci ubijali decu koja su plakala. I da je mislila: „Bolje da se smrzneš pored mene, nego da te ti užasni ljudi ubiju u baraci“.

Đaci u Aušvicu – uznemirujući obilazak

„Pravo je čudo da smo preživeli“ – pod tim naslovom je udruženje „AG friden“ (AG Frieden – Radna zajednica mir) organizovala predavanje Kristijana Pfajla u Triru. Sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta, mnogi nisu uspeli da uđu. Na podijumu su pored Pfajla sedela i dva učenika jedne gimnazije koja su početkom godine posetila memorijalni centar u Aušvicu.

Janik Lange (17g.) kaže za DW da je to bilo značajno iskustvo. Pominje lične stvari zatvorenika, cipele, odeću, naočare, a posebo prostor u kojem se nalaze gomile odsečene kose: „Onaj ko tu ne zaplače… Jasno je da tu čoveka potpuno obuzmu emocije i da se tako nešto ne zaboravlja“.

I posle rata progonjeni i ponižavani

Nakon što je Crvena armija oslobodila Aušvic, porodica Pfajl se vratila u Trir – u svoju domovinu. Ali, Kristijan Pfajl naglašava da diskriminacija i progoni nisu prestali posle 1945. godine. Njegovi najbliži rođaci su teško bolesni i nesposobni za rad. A porodica je upućena na pomoć države.

Na funkcijama se još nalaze ljudi koji su u vreme nacista bili odgovorni za deportacije. I upravo takve ljude Pfajlovi moraju da mole za pomoć. Tom prilikom je kancelarije obilazio njegov otac koji je bio nepismen, i zbog toga je sin često išao s njim. „Bili su razočarani zbog toga što smo još živi“, kaže Kristijan Pfajl.

Nemačka je tek 1982 priznala rasistički genocid nad Sintima i romima. A 2022. je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer u jednom govoru pomenuo kako je nepravda prema Sintima i Romima nastavljena i posle 1945, nazvavši to njihovim „drugim progonom“. Tom prilikom je zamolio Sinte i Rome za oproštaj.

Kako se odbraniti?

Kristijan Pfajl kaže da je u školi bio maltretiran i uvek prvi sumnjičen kada bi nešto nestalo ili bilo ukradeno. Kasnije je činio sve da bi se dokazao, najpre kao pevač, kasnije i kao ugostitelj. Otvorio je i lokal u kojem su nastupali poznati muzičari, a kasnije i restoran, sa kojim je bio uspešan.

Hepiend? Nikako.

Javi TV-servis Zidvestfunk je 90-ih godina emitovao film u kojem Pfajl na romskom jeziku – sa nemačkim titlovima – peva pesmu „Velika Nemačka, hajl Hitler – nikad više“.

Usledilo je telefonsko maltretiranje, dobijao je pretnje smrću. Njegov lokal je demoliran i na njemu su naslikani kukasti krstovi i logo SS-trupa. Pfajl je renovirao lokal i ponovo ga otvorio, ali je usledio još jedan napad u kojem su mu ponovo sve uništili. Hteo je da ode u inostranstvo, ali nije mogao zbog starije braće i sestara – oni su imali traumatski uzrokovan paničan strah od zatvorenih prostora posebno u prevoznim sredsvtima. I tako je on najpre prešao na selo i tamo nastavio da se bavi ugostiteljstvom, a kasnije se vratio u Trir, gde je 2024. proglašen za počasnog građanina.

Borba protiv diskriminacije

Od 90-ih godina naovamo, u Nemačkoj se mnogo toga promenilo. Država je dobila svog poverenika za anticiganizam – Mehmeta Dajmagulera. On upozorava na sve forme rasizma prema Sintima i Romima i predlaže promene zakona. Kancelarija za prijavljivanje rasističkih ispada i informisanje o anticiganizmu MIA prenosi da je tokom 2023. godine bilo više od 1200 rasističkih delikata, među kojima i deset slučajeva ekstremnog nasilja.

To je gotovo dvostruko više nego 2022.

A ove godine je jedna porodica Sinta iz Trira prijavila da su joj na kućnim vratima iscrtani kukasti krstovi.

Odmah pored katedrale u Triru, nalazi se spomenik progonjenim i ubijenim Sintima i Romima. Otkriven je 2012.

Aušvic, Njujork, Trir – gde god Kristijan Pfajl drži govor, obraća se prevashodno mladima. „Desničarski radikalizam je sve prisutniji u Evropi“, upozorava on tom prilikom, i dodaje: „Morao se braniti, moramo edukovati mlade!“

A učenik Janik Lange poručuje: „Moramo da pripazimo kako se razvija društvo. I da povedemo računa da svako da svoj doprinos ispravnom razvoju“.