Porodično nasilje u Evropi – i zaštita od virusa može biti kobna

Zabrana izlaska i kućna izolacija znače da su žrtve ostale bez šanse da se barem privremeno sklone, dobiju pomoć ili da okolina primeti da su izložene nasilju ili seksualnom zlostavljanju  – zatvorene su firme, škole, sportski klubovi, a često su samo ograničeno dostupne i lekarske ordinacije i socijalne ustanove.

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović – Burić izjavila je za vikend za nemačku novinsku agenciju DPA da prvi raspoloživi izveštaji iz zemalja članica pokazuju da su „deca i žene koji su sada zatvoreni u četiri zida izloženi većem riziku zlostavljanja“.

Izveštaji iz Francuske pokazuju, na primer, da mnoge žene, zbog postojećih ograničenja, ne mogu da zovu institucije za pomoć žrtvama nasilja. Hotlajn telefonski brojevi primaju, kako je rekla, četiri puta manje poziva nego što je uobičajeno, a porastao je broj poruka preko interneta upućenih organizacijama za pomoć žrtvama nasilje u čitavoj Evropi.

„To bi moglo da znači da nasilnici sprečavaju žrtve da telefionski zatraže pomoć“, ocenila je Pejčinović-Burić.

Predsednik nemačke organizacije za zaštitu žrtava nasilja „Beli prsten“ (Weisser Ring) Jerg Cirke (Joerg Ziercke) kaže da se, kada je reč o porastu porodičnog nasilja u vreme pandemije, „nažalost mora računati sa najgorim“. Korona kriza, kako je naveo, „prisiljava ljude da ostanu u porodici, a uz to dolaze stresni faktori kao što si novčani problemi i nesigurna budućnost“.

Poverenik Savezne vlade Nemačke za pitanje zlostavljanja dece Johanes Vilhelm Rerig (Johannes Wilhelm Roerig) je u intervjuu za nemački dnevnik Velt (Die Welt) rekao daje zbog restriktivnih mera „za počinioce sada seksualno nasilje lakše i još manje vidljivo, u situaciji kada su deca odsečena od socijalnog okruženja koje bi moglo da pomogne“.

Šefica berlinske policije Barbar Slovik (Slowik) saopštila je 26. marta da je u glavnom gradu Nemačke od izbijanja korona-krize kriminal u opadanju i da je u martu ove godine broj krivičnih dela u odnosu na mart prošle godine opao za pet odsto.

Ali, kako je navela, broj registrovanih slučajeva porodičnog nasilja, od 1. do 24. marta ove godine porastao je za 11 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine.  Tokom 2019. je u Berlinu policija registrovala 15.645 žrtava porodičnog nasilja.

Da je i tokom pandemije nužno, ali i moguće voditi računa o žrtvama porodičnog nasilje potvrđuju mere preduzete u nizu zemalja.

U Francuskoj je na primer zbog porasta broja prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja za 36 odsto u Parizu i za 32 odsto u drugim delovima zemlje, samo u prvih osam dana od tupanja na snagu restriktivnih mera za suzbijanje pandemije, najavljeno da će u prodavnicama životnih namirnica, koje još smeju da rade, biti otvoreno 20 novih centara kojima žrtve mogu da se obrate.

Za to je hitno na raspolaganje stavljeno milion evra, a vlada će takođe platiti 20.000 noćenja za žrtve porodičnog nasilja kojima smeštaj ne može da se obezbedi u postojećim centrima i sigurnim kućama.

U Španiji je, prema podacima vlade koje prenosi Rojters, za prve dve sedmice trajanja vanrednih mera u suzbijanju pandemije broj poziva telefonskim službama za pomoć žrtvama porodičnog nasilja skočio za 12,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Broj žrtava koje su se javile onlajn savetovalištima porastao je za čak 270 odsto.

Pažnja javnosti na ovaj problem skrenuta je posebno posle 19. marta kada je u Valensiji muž ubio ženu u prisustvu dece.

Među preduzetim merama je i ona koja se planira i u Francuskoj – u Andaluziji su vlasti pozvale sve apoteke, koje uz prodavnice hrane jedine još smeju da rade, da pruže pomoć klijentikinjama i klijentima, žrtvama nasilje koje im se obrate uz korišćenje šifre „mascarilla 19“ (maska za lice 19). Apotekari su u tim slučajevima ovlašćeni da pozovu nadležne službe.

U Austriji je sredinom marta predstavljen paket mera za zaštitu od porodičnog nasilja koji pred ostalog predviđa dodatnu finansijsku i personalnu podršku službama koje telefonom nude pomoć žrtvama nasilja, a posebno će biti pojačana onlajn savetovališta.

Nemačka savezna ministarka za porodicu i žene Franciska Gifaj (Franziska Giffey) je sa koleginicama i kolegama iz saveznih zemalja postigla saglasnost o tome da će hotlajn brojevi za pomoć žrtvama nasilja nastaviti da rade. Razmatra se i mogućnost da se  za smeštaj zlostavljanih žena i dece iznajme sada prazni hoteli ili apartmani, ako u sigurnim kućama ne bude mesta.

Belgija takođe razmatra mere za zaštitu od porodičnog nasilja tokom trajanja pandemije. Na više mesta su već preduzeti prvi koraci. Tako je, na primer, policija Zone Sever u Briselu započela akciju zaštite žrtava porodičnog nasilja. Između ostalog telefonski ili na drugi način su ili će biti kontaktirane sve osobe koje su se policiji obraćale za pomoć zbog nasilja u kući tokom protekla tri meseca.

U Italiji, koju je Savet Evrope i pre korona-krize upozorio da mora preduzeti bolje mere za zaštitu žene od nasilja,  mreža ženskih centara D.i.RE, zatražila je od vlade da na raspolaganje stavi nove smeštajne kapacitete da bi se izbeglo da potencijalne žrtve porodičnog nasilja unesu virus korone među one koji se već nalaze u postojećim sigurnim kućama.

Italijanska policija je usavršila aplikaciju youpol koja je već stajala na raspolaganju za prijavljivanje slučajeva mobinga ili trgovine drogom, a koja sada treba da obezbede da policija što je moguće brže reaguje na prijavljeno porodično nasilje.

Čak i u delovima kontinenta koji su za sada minimalno pogođenim novim korona virusom  vlasti misle na opasnost porasta porodičnog nasilja u vreme kada su ljudi odsečeni od društvenog okruženja i mogućnosti da zatraže podršku i pomoć. Na Grenlandu je od ove sedmice zabranjeno točenje alkohola, a premijer Kim Kilsen (Kielsen) je obrazložio da time treba da se spreči širenje COVID-19, ali i poveća bezbednost dece u porodicama.

Mediji širom Evrope objavljuju telefonske brojeve i internet-stranice preko kojih žrtve porodičnog nasilja mogu zatražiti pomoć. Nadležne vlasti u više zemalja ističu da one koji su zbog porodičnog nasilja ugroženi u svojim kućama, niko neće sprečavati da je napuste i odu u savetovalište i da zabrana izlaska u tim slučajevima ne važi.

Preduzeća koja su zaposlene „prebacila“ na rad od kuće takođe brinu o dobrobiti zaposlenih. Poverenici za ravnopravnost zapadnoevropskih firmi i institucija upućuju zaposlenima koji rade od kuća poruke u kojima podsećaju koje službe im stoje na raspolaganju ako im zatreba pomoć zbog nasilja u kući.