„Porota se okrenula ka vratima i čekala da ušeta mrtva žena“: Slučaj zbog koga bi Brajan Volš mogao da bude osuđen čak i bez tela žrtve

Američka televizijska mreža CNN objavila je da slučaj nestanka Ane Volš ima velike sličnosti sa procesom iz 1977. kada je Tomas Busaka osuđen kriv za ubivstvo prostitutke u Mineoli (Njujork), iako leš žrtve nikada nije pronađen.

Odbrana je sudski proces sve vreme gradila na tome da ne postoji leš žrtve, te da samim tim dokazi koji upućuju na Busaku, a tada nije postojala analiza DNK tragova, ne mogu za sud biti validni da ga osudi.

Advokat odbrane je čak u jednom trenutku u zaključnoj reči teatralno rekao poroti da ne postoji čak ni jedan dokaz da je žrtva mrtva i da će dok izbroji do deset ona ušetati kroz vrata sudnice. Prema izveštaju „Njujork Tajmsa“ sa suđenja, kada je izbrojao do otprilike pet-šest „porota se okrenula prema vratima čekajući da ušeta mrtva žena“. On je u tom trenutku ushićeno rekao: „Eto, vidite da ni vi čak ne verujete da je mrtva“.

Tužilac Beri Brenan odmah je skočio sa svog mesta ulažući prigovor kako odbrana obmanjuje porotu, ali je sudija Džon Lokman odmahnuo rukom i mirno rekao: „Odbija se“. A potom dodao: „Ovo je bilo poučno, molim porotu da uvaži i činjenicu da se optuženi nije okrenuo da pogleda prema vratima“.

Tomas Busaka je proglašen krivim, a ovaj slučaj se smatra prekretnicom o presudama koje su izrečene za ubistva kada nije pronađen leš, naročito u 20. veku kada DNK analiza nije postojala sve do dvedesetih godina. On je praktično osuđen samo na osnovu izjava svedoka da je poslednji viđen sa žrtvom pre njenog nestanka, dok u slučaju Brajan Volša postoje i DNK tragovi koji bi mogli da pomognu tužilaštvu da dođe do osuđujuće presude.

Kasnije je Busaka za umanjenje kazne na samo 25 godina robije priznao da je delove leša ostavio u nekoliko kontejnera lokalnih tržnih centara, ali tragovi nažalost nikada nisu pronađeni.