Portparol revolucije

„Ponosni smo što smo Jugosloveni. Ovde je divno danas biti Jugosloven. Hiljade ljudi kliče Jugoslaviji i Srbiji. Sudbina Čaušeskua je u ovom trenutku neizvesna, ali možemo da budemo sigurni da je okrenuta nova stranica u istoriji Rumunije.“

Prošlog ponedeljka, 6. aprila, Mirko Atanacković preminuo je u Beogradu. Počasnog građanina Temišvara čije je ime upisano u knjigu heroja rumunske revolucije, prisećaju se ovih dana mnogi rumunski mediji, ističući njegovu značajnu ulogu u revoluciji koja je decembra 1989. buknula u Temišvaru i koja će ubrzo dovesti do dramatičnog pada Čaušeskuovog režima.

Prisećaju ga se kao portparola Revolucije – ličnost zahvaljujući kojoj su, ne samo svetski mediji, već i mnogi građani Rumunije tih dana saznavali tu najvažniju vest: revolucija je u toku.

On sam, predvideo je skori pad Čaušeskuovog režima još u junu iste godine, kada, kako će kasnije svojim izjavama podsećati, na njegovu procenu u jugoslovenskim diplomatskim krugovima gotovo da nije obraćena pažnja. Van Rumunije, Čaušeskuova vlast činila se neprikosnovenom.

A prva ozbiljna varnica revolucije sevnula je upravo u neposrednoj blizini konzulata, pred kućom mađarskog sveštenika Lasla Tekeša, i uskoro iz incidentne situacije prerasla u organizovani otpor režimu. Petnaestog decembra svakome u Temišvaru bilo je jasno da se nešto ozbiljno dešava. U centru grada već su letele kamenice i demonstranti se sukobljavali s policijom.

Već naredne noći, do zgrade generalnog konzulata dopirali su jauci, udarci i pucnjava, a sledećeg dana, u centru grada, vojska i Sekuritate izvešće pred narod tenkove i otvoriti vatru na demonstrante.

Dan kasnije, u tom vremenu strogo kontrolisanih telefona, iz jugoslovenskog generalnog konzulata krenuo je prvi izveštaj o događajima u Temišvaru. Izveštaj je prenet automobilom do Vršca, a potom u Beograd i u svet. Uslediće konzulovo svakodnevno izveštavanje o dramatičnim zbivanjima u Temišvaru, izveštaji koji će se preko radio talasa Glasa Amerike i Slobodne Evrope vraćati u Rumuniju, u domove udaljenih delova zemlje gde mnogi još nisu znali šta se dešava.

Po Atanackovićevoj odluci, porodice malobrojnih službenika konzulata su evakuisane, a on će, kako danas rumunski mediji pišu, ostati na prvoj liniji revolucije.

Odmah će steći veliku podršku naroda, izašavši prvom prilikom na balkon konzulata da pozdravi demonstrante. Tokom snajperskih napada Sekuritate u Temišvaru, demonstranti će organizovano štititi konzulat, a 20. decembra pripadnici Rumunskog demokratskog fronta doneće u Konzulat revolucionarni proglas koji će, odmah potom, putem teleksa obići planetu.

Atanacković će se naći pod rednim brojem trinaest na spisku za likvidaciju koju je Sekuritate tih dana žurno sastavila. Prvih dvanaest bili su pripadnici novoproglašene vlade Rumunskog demokratskog fronta. Atanacković će biti i prvi predstavnik druge države na tlu Rumunije koji će javno i ličnom odlukom priznati novu vlast, dok su oružani sukobi, u mnogim delovima zemlje, pa i u samom Temišvaru još bili u toku.

Konzulat je tih dana sukoba postao i pravi pres centar gde je novinarima iz više zemalja pružena relativna bezbednost eksteritorijalnosti.

U Ulici Remus u Temišvaru, koja nosi ime po po mitskom osnivaču mnogih gradova nekadašnjeg rimskog carstva, i danas se nalazi diplomatsko predstavništvo Srbije, nekada Generalni konzulat SFRJ.

Dan nakon smrti Mirka Atanackovića, građani Temišvara pokrenuli su inicijativu da se ulica preimenuje u – Ulicu Mirka Atanackovića.

Kao i onda, kada se ulicom Remus, nekoliko dana nakon pada Čaušeskuovog režima, prolomio aplauz pred Generalnim konzulatom, a stotine ljudi pozdravljalo konzula velikim transparentom na kojem je pisalo „Hvala Jugoslaviji“, i danas se građani Temišvara sa zahvalnošću sećaju prvog portparola svoje revolucije.