Portparol SZO za Danas: Reagovati brzo i testirati što više

To kaže u razgovoru za Danas portparol Svetske zdravstvene organizacije, Tarik Jašarević.

Svetska zdravstvena organizacija je konsolidovala smernice za zemlje u četiri kategorije: one bez slučajeva; zemlje sa sporadičnim slučajevima; države sa centrima epidemije i one sa širenjem epidemije sa jednim jedinim ciljem za sve zemlje – da zaustave prenošenje i spreče širenje virusa.

One daju „smernice korak po korak“, sa preporučenim akcijama u koordinaciji, planiranju i nadzoru na nivou države; komunikaciji o riziku i angažovanju zajednice; nadzoru, timovima za brzo reagovanje i istraživanju zaraženih slučajeva, mestima ulaska, nacionalnim laboratorijama, prevenciji i kontroli zaraze, upravljanu i operativnoj podršci i logistici.

* Vanredno stanje proglašeno je i u Indiji, dok broj zaraženih raste u SAD. To sve ukazuje da vrhunac krize tek predstoji. Ima li u svetu resursa za suprotstavljanje jednoj takvoj zdravstvenoj „megakrizi“, a posebno u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji?

– Široka vanredna stanja velikih razmera bez obzira na poreklo mogu imati potencijalno široke posledice koje prevazilaze nacionalne granice. Novi socijalno-ekonomski konteksti pojačavaju njihov uticaj, a širenje i slabosti država otežavaju kontrolu. SZO ima centralnu ulogu u tesnoj saradnji sa svim zemljama kako bi se osigurali izgradnja i jačanje nacionalnih kapaciteta za spremnost u vanrednim situacijama i za osiguranje globalne zdravstvene bezbednosti. Širi politički angažman na usklađivanju delovanja zdravstva, spoljne politike i finansija bolje bi omogućio zemljama da razviju zajedničke stavove i podrže višesektorske i sveobuhvatne planove priprema za opasnosti. Ovo, takođe, može da pruži obostranu korist širim oblastima javnog zdravlja i ekonomskog razvoja, uključujući ishranu, bezbednost hrane i pristup lekovima i novim tehnologijama. To bi dovelo do konkretnih koraka ka očuvanju sveta, zaštiti ekonomija i povezivanju naroda u pripremi za buduće hitne slučajeve u zdravstvu.

Što se tiče COVID-19, SZO nastavlja da pruža racionalne i naučno zasnovane smernice i preporuke za javno zdravlje kako bi zemlje mogle da budu bolje pripremljene da odgovore na epidemiju. Takođe sarađujemo sa Svetskom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom kako bismo procenili ekonomski uticaj epidemije.

* Čini se da postoji u celom svetu konfuzija u reagovanju na širenje virusa korona – od zemalja koje preduzimaju sasvim blage mere pa ih onda postepeno pooštravaju, pa do „kineskog modela“, agresivnog pristupa borbe s koronom. Ima li SZO neki stav kada je reč o izboru najefikasnijeg načina borbe s koronom?

– Svaka država donosi odluke na osnovu vlastite procene rizika i konteksta. SZO podstiče sve obimnije testiranje kao i mobilizaciju vlade i građana da preduzmu mere za borbu protiv COVID-19. Pozivamo sve zemlje da preduzmu snažne akcije što je ranije moguće, jer to može imati najveći uticaj na suzbijanje pandemije. U javnom zdravstvenom smislu, mere suzbijanja su aktivnosti koje imaju za cilj prekid prenošenja zaraze i idu na identifikovanje i izolaciju slučajeva, praćenje kontakata u nastojanjima da se zaustavi ili ograniči prenos virusa kontaktom sa osobe na osobu. Mere za smirivanje primenjuju se kada širenje virusa nije moguće sprečiti i zemlje se fokusiraju na smanjenje uticaja virusa lečenjem pacijenata, podsticanjem istraživanja i razvoja vakcina, čineći sve što je moguće da bi se smanjio uticaj na društvo i na zdravstveni sistem. Obe strategije su neophodne u mnogim epidemijama i često se zemlje odlučuju za kombinaciju obe, prilagođavajući ih situaciji na terenu.