Portugalija želi da profitira od potražnje za gasom, stručnjaci ne dele optimizam

Sines, na atlantskoj obali južno od Lisabona, ima ponešto da ponudi zemlji i svet. Ova varoš ima luku, peščane plaže i sećanje na čuvenog moreplovca Vaska da Gamu, koji se tamo se rodio 1469. i koji je otkrio morski put do Indije.

Ali, uskoro bi Sines mogao da postane poznat maltene svakom u Evropi. Jer tamošnja luka ima već jedan terminal za prijem tečnog gasa (LNG). Ako bude po portugalskoj vladi, gradić će biti evropsko čvorište za gas, ali i informatiku i zeleni vodonik.

Pritom se čini da je najjednostavniji poduhvat – informatika. Sines se nalazi na čvorištu nekoliko prekomorskih optičkih kablova, pa je dobra ideja da se tamo postave serverski centri za međunarodne internet-kompanije.

Struja koja za to potrebna treba da stiže iz ogromnih solarnih sistema i polja vetrenjača koji su tamo planirani, ili su već u izgradnji.

Sa gasom je teže, prema mišljenju mnogih stručnjaka. Ali, vlada to vidi drugačije. Pošto je od rata u Ukrajini ruskog zemnog gasa malo, a i skup je – vlada u Lisabonu želi da snabdeva zemlje u centralnoj Evropi američkim tečnim gasom.

„Nemačkoj je potreban gas. Luka Sines može da pomogne“, izjavio je nedavno premijer Antonio Košta.

Vlada euforična

Prema ideji Koštine vlade, u Sinesu bi tečni gas mogao da se pretovara sa velikih tankera na manje brodove, koji bi ga zatim transportovali u Nemačku ili Poljsku. Pregovori su već u toku, barem sa poljskom vladom.

U Sinesu bi mogao da se izgradi još jedan terminal za tečni gas koji bi potom gasovodom mogao da se transportuje u centralnu Evropu.

I treće, s obzirom da je tečni gas samo privremeno rešenje, kasnije bi kroz gasovod mogao da protiče zeleni vodonik, koji bi mogao da se proizvodi u Portugaliji.

„Portugalija ima jedinstvene uslove da postane platforma za snabdevanje Evrope energijom“, oduševljeno kaže šef vlade.

Stručnjaci skeptični

Prema rečima stručnjaka za energetiku Horhea Vaskonselosa, to nije baš lako. Na simpozijumu o budućnosti Sinesa pozvao je da se pažljivo razmotre sve opcije kako bi se izbegla skupa, a zaludna ulaganja.

Samo proširenje gasnog terminala koštalo bi oko 30 miliona evra i trajalo bi najmanje dve godine.

Francisko Fereira iz organizacije za zaštitu životne sredine Zero navodi da je to period u kojem Nemačka, na primer, već planira da ima svoje gasne terminale. On sumnja da bi pretovar na manje brodove tada i dalje bio ekonomičan.

„Zašto ulagati toliko novca ako ipak želimo da se povučemo iz korišćenja gasa?“, pita Fereira.

Nema gasovoda do srednje Evrope

Čak i ako bi se kapacitet gasnog terminala u Sinesu udvostručio, Fereira se pita kako će gas stići do centralne Evrope? Gradnja gasovoda kroz Pirineje bila bi skupa i duga. Štaviše, Francuska je do sada tvrdoglavo odbijala da ga izgradi.

„Ali ne vredi dovoziti mnogo gasa u Portugaliju ako posle toga nema gasovoda koji bi ga transportovao“, slaže se energetski stručnjak Horhe Vaskonselos.

Gasovod, koji niko ne želi da finansira i izgradi, kasnije bi mogao da transportuje zeleni vodonik, kaže portugalski premijer Antonio Košta.

Na kraju krajeva, uslovi za proizvodnju na Iberijskom poluostrvu su idealni, a visoki energetski zahtevi mogu se pokriti ekološki prihvatljivom solarnom energijom.

Ekolog Francisko Fereira ostaje skeptičan: „Ne želimo da ceo region i njegovo plodno tlo budu prekriveni ogromnim solarnim panelima. To je besmislica, na kraju krajeva, od rata u Ukrajini imamo problem sa hranom u Evropi koji takođe moramo rešiti.“