Poskupeli slad i čepovi: Očekivan rast cena piva u Nemačkoj

Vremena kada su Nemci pili više od 145 litara piva po glavi stanovnika godišnje sežu unazad skoro 40 godina. Trenutno je pivarska industrija prilično zadovoljna i sa prosečnom potrošnjom po glavi stanovnika od skoro 92 litra tokom prošle godine.

Godišnji promet koji donosi popularan napitak od ječma iznosio je oko 7,6 milijardi evra. Ipak, da li će Nemci nastaviti da piju pivo u istoj meri, ostaje da se vidi.

Naime, u većini od 1.500 nemačkih pivara, pivopije moraju da računaju sa poskupljenjem između šest i devet posto. Na kraju krajeva, prema podacima Nemačkog udruženja pivara, ova branša pati od ogromnog pritiska poraslih troškova usled godina pandemije.

Tako su samo troškovi proizvodnje slada i ugljen-dioksida porasli za 90 posto.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, nemačke pivare su prošle godine prodale oko 8,8 milijardi litara piva.

To odgovara porastu od 2,7 posto u odnosu na kriznu 2021. godinu, ali suština je da je domaća prodaja piva „sa minusom od pet posto i dalje značajno ispod nivoa u odnosu na period pre krize“, rezimira generalni direktor Nemačkog udruženje pivara, Holger Ajhele. Više od 40 pivara nestalo je s tržišta zbog gubitaka nastalih usled pandemije.

„I bojimo se da će se taj broj povećati“, kaže Ajhele. „Posebno su mala i srednja preduzeća izložena riziku od visokih troškova koji su nastali ne samo zbog korona krize, već i sada zbog energetske krize.“

1000 evra za tonu slada

U Nemačkoj još uvek postoji oko 1.500 pivara, ali s obzirom na ogromni porast troškova, pred njima je izuzetno teška poslovna godina. „U poslednjih godinu dana poskupeo je posebno pivarski slad, 90 posto.

Nova staklena ambalaža, odnosno povratne flaše, skuplje su 70 posto. Ugljen-dioksid je poskupeo 90 posto, čepovi 120 posto, etikete 30 posto „, nabraja Ajhele. Kao rezultat ove lavine troškova, privatna pivara Veltins, na primer, povećala je cene svojih proizvoda za šest posto.

I to uprkos činjenici da je oko 3,4 miliona hektolitara Veltinsovog piva isteklo iz flaša i pivskih buradi. To odgovara povećanju od 8,4 posto.

Što se tiče prodaje, Veltins je sa 419 miliona evra zabeležio rast od 15,4 posto. Međutim, to ipak ne menja „neverovatno povećane troškove koje moramo da snosimo“, naglašava portparol ove pivare Ulrih Bine, navodeći nekoliko primera.

„Pre krize, tona pivarskog slada koštala je oko 300 evra, a sada je njegova cena preko 700 evra.“

Pošto se kalkuliše sa očekivanim količinama proizvodnje, ističe Bine, mogla bi se postići određena stabilnost cena kroz odgovarajuće ugovore o snabdevanju. Međutim, na tržištu su, dodaje on, „cene ponekad bile i veće od 1.000 evra po toni“.

I pivske gajbe su skuplje za 40 posto. Umesto oko pet evra, pivare sada za njih plaćaju i do osam evra. Poskupela su i pivska burad, čak za 60 posto.

A cena hmelja, neophodnog za proivodnju piva, veća je za dobrih 35 posto. Sa povećanjem od čak 120 posto, cena čepova za flaše je eksplodirala.

Ne treba zaboraviti ni troškove za električnu energiju i gas nastale tokom procesa proizvodnje. Udruženje nemačkih pivara procenjuje da povećanje cena energenata iznosi neverovatnih 750 posto.

„Mi sada imamo probleme sa kojima se do sada nismo suočavali“, kaže portparol Veltinsa Ulrih Bine. Pored naglog rasta cena sirovina i poluproizvoda, inflacija predstavlja još jedan faktor koji podiže troškove. Za dugo etabliranu privatnu pivaru Moric Fige iz Bohuma, čija se godišnja proizvodnja kreće do 130.000 hektolitara, ne postoji alternativa povećanju cena njenih proizvoda. Za suvlasnicu Karlu Fige je „nažalost, proporcionalan prenos očigledne eksplozije troškova na tržište neizbežan kako bi moglo da se reaguje na trenutnu situaciju na tržištu.“

Ne može da se isključe dalja poskupljenja

Prema podacima nemačkog Društva za istraživanje potrošača (GfK), gajba od 20 flaša piva od pola litra u akcijskoj ponudi je prošlog novembra koštala u proseku oko 9,90 evra, dok je njena normalna cena iznosila oko 13,40 evra.

Prema rečima generalnog direktora Udruženja pivara, „preko leđa pivara se vodi razarajući rat cenama. Pivo se delom prodaje po bagatela cenama. Mi se tome protivimo, ali nažalost nemamo uticaja na ponašanje trgovačkih koncerna.“

Privatna pivara Moric Fige, na primer, uvek je odbijala zahteve trgovačkih grupacija za učešćem u ovakvim akcijskim kampanjama, jer ne želi da dozvoli da se njeni proizvodi prodaju ispod cene, a time i ispod vrednosti.

Većini pivara, kako same ističu, ne preostaje ništa drugo osim podizanja cene piva. Jedna od njih je pivarska grupa Bitburger, kojoj pripadaju brendovi Konig Pilsner, Liher i Kostricer. Ostale veće i srednje pivare takođe su najavile poskupljenja između šest i devet posto.

Konačno, povećanje troškova bi pre ili kasnije moralo da se prenese na cene, kaže Holger Ajhele. Pri tome on ostavlja otvorenim pitanje da li će rast cena najavljen za 2023. „predstavljati poslednje poskupljenje u bliskoj budućnosti“.

Ulrih Bine iz Veltinsa pojašnjava da je teško zamisliti da se svi dodatni troškovi za „emotivni proizvod kakvo je pivo“ u potpunosti prebace na potrošača. U tom smislu, ne može da se izbegne smanjenje prihoda u ovoj industriji „kao i da se preciznim planiranjem budžeta ostvare uštede u drugim oblastima“.

Uostalom, nijedna pivara ne želi da izgubi kupce. No, tek će se pokazati hoće li zaklete pivopije i dalje da ostanu verne svom omiljenom brendu, koji je poskupeo.

Izvor: Dojče vele