Poslanici EP zarađuju i od poslova sa strane

Guoga je od jula 2014, kada je izabran za evro-poslanika od paralaenih angažmana zaradio najmanje milion i 428.387 evra, ali je ispred njega Italijan Renato Soru koji je prijavio milion i 565.000 evra dodatnih prihoda godišnje – to je njegova zarada „samo“ četiri dodatne aktivnosti, ali među njima je i direktorsko mesto telekomunikacione firme „Tiskali“.

Postoje najmanje dva razloga za ljutnju na poslanike. Ko god je pratio zasedanje Evropskog parlamenta mogao je da vidi koliko brzo se tamo glasa o najrazličitijim pitanjima. A građani koji su birali te poslanike možda bi mirnije spavali kada bi mogli da vide da poslanici znaju o čemu glasuju. Drugi razlog jeste to što mnogi poslanici možda i previše dobro znaju kada treba dići ruku, jer tokom svoje (plaćene) aktivnosti u udruženjima, organizacijama i kompanijama dolaze u kontakt s određenim interesnim grupama koje biti da im budu i važnije od njihovih birača. Drugim rečima, da se tako otvaraju vrata lobijima.

Upravni odbori, sitni pokloni, putovanja…

Upravo zato te dodatne aktivnosti evro-poslanika i interesuju organizaciju „Transparensi internešenal“. Ona redovno proverava njihove dodatne aktivnosti i podnosi izveštaj o njihovim prihodima. Prema najnovijem, ispada da gotovo trećina (31%), ima bar neki „poslić sa strane“. Naravno među njima ima velikih razlika.

Poslanici iz Francuske su tako dodatno zaradili ukupno 4,6 miliona evra, iz Italije 2,6 miliona, a iz Nemačke oko 1,4 miliona evra pored svojih redovnih prihoda kao zastupnici. „Transparensi internešenal“ konstatuje da su najbrži kod traženja dodatnih zanimanja poslanici desnih stranaka udruženih u Evropu nacija i sloboda (više od polovine, dok ih je najmanje među poslanicima stranaka leve orijentacije.

Evropski parlament je odraz društva i zato je normalno što među poslanicima ima i preduzetnika, vlasnika firmi, pa ako hoćete i igrača pokera, ali problem je to što neke od poslanika plaćaju i organizacije koje otvoreno zastupaju određene stavove. Spominju se tako komesarka EU za pravosuđe Vivijan Reding koja je članica upravnih odbora rudarskog preduzeća „Nirstar“ i nekadašnjeg fotografskog giganta „Agfa“, evro-poslanica Agnes Jongerijus koja je u nadzornom odboru Holandske pošte ili Austrijanac Paul Ribig koji je istovremeno i zvaničnik austrijske Trgovačke komore.

„Transparensi internešenal“ u svom izveštaju optužuje i lidere Evropskog parlamenta da ne čine dovoljno kako bi se sprečio sukob interesa, „sitni pokloni“ i lobiranje među poslanicima. Odgovarajući etički propis je doduše prihvaćen 2012, ali je kontrola slaba, a nadležni odbor nije nezavisan od predsednika Parlamenta. U proteklih pet godina bilo je najmanje 24 kršenja načela koje je Evropski parlament sam doneo, a da nijednom nije došlo do bilo kakvih sankcija.

Zaboravni poslanici

Članovi Evropskog parlamenta najčešće ne prijavljuju svoje prihode, poklone koje dobijaju ili pozive na određene manifestacije. Poslanici „zaboravljaju“ da prijave i „prijateljska“ putovanja koje im plaća neka strana vlada – recimo plaćen put u Azerbejdžan 2013. gde je trebalo da kontrolišu predsedničke izbore – a put im je platio predsednik te zemlje.

„Transparensi internešenal“ podseća da bi takve stvari bile nezamislive čak i u samim članicama EU. U Francuskoj npr. nezavisno telo ima široka ovlašćenja da kontroliše šta radi i koliko zarađuje svaki pojedini poslanik u parlamentu u Parizu. U Briselu – toga nema.