Poslanici Evropskog parlamenta razmatraju da Rusiju proglase terorističkom državom zbog „brutalnih i nehumanih“ zločina protiv Ukrajine: Usvojen nacrt rezolucije

Pres služba Evropskog parlamenta saopštila je da će rezolucija biti stavljena na glasanje 23. novembra. Dokument bi otvorio put „ruskom diktatoru Vladimiru Putinu i njegovom režimu da se suoče sa međunarodnim tribunalom za svoje zločine“, dodaje se u poruci.

Kako je na Tviteru napisao bivši litvanski premijer Andrius Kubilius EP je postigao konsenzus nakon četiri sata pregovora. On je naveo da će tekst rezolucije sadržati red kojim se Rusija priznaje kao državni sponzor terorizma i država koja koristi teror kao oružje.

Sredinom oktobra je Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila rezoluciju kojom se podržava Ukrajina i priznaje ruski režim kao teroristički.

Evropski parlament bi trebalo da proglasi Rusiju terorističkom državom zbog „zastrašivanja i uništavanja Ukrajinaca kao nacije“, kako stoji u rezoluciji koju je sastavila Evropska narodna partija desnog centra (EPP), lija je pridružena članica i SNS Aleksandra Vučića, a u koju je imao uvida Euronews.

Najmanje dve druge političke grupe, Renew Europe i European Conservatives and Reformists, pripremaju slične tekstove, čime se povećavaju izgledi za zvaničnu deklaraciju koja se očekuje sledeće srede.

Grupe planiraju da svoje rezolucije, koje bi eventualno mogle da se spoje u jednu, stave na glasanje na plenarnoj sednici sledeće nedelje, gde će biti potrebna većina poslanika da budu formalno usvojeni.

Parlamentarne rezolucije nisu pravno obavezujuće, ali mogu imati veliku simboličku težinu.

Rezolucija koju je sastavila EPP optužuje Rusiju za namerne i neselektivne zločine protiv Ukrajine, uključujući „masovno ubistvo“ civila, kontinuirane napade na osnovnu infrastrukturu, otmice, torturu, seksualno nasilje, prisilne deportacije i zločine seksualnog nasilja.

Stranka je tvrdila da akcije Rusije „daleko prevazilaze“ koncept sponzorisanja terorizma i da bi samu državu trebalo označiti kao terorističku, s obzirom na direktno učešće vladinih snaga u invaziji.

„Ovakve nasilne planirane terorističke akcije Oružanih snaga Rusije u Ukrajini nemaju vojni značaj i izvode se isključivo sa terorističkom namerom, orkestriran od strane Putinovog režima, koristeći postojeću državnu mašinu Ruske Federacije, a sprovode regularne i neregularne vojne strukture u kojima su krivična gonjena lica i strani plaćenici“, navodi se u nacrtu rezolucije EPP.

„Ova dela nisu jednokratni slučajevi koje izvode odmetnuti elementi ruskih oružanih snaga, već su osmišljeni i sprovedeni sa specifičnom namerom da se teroriše ukrajinsko stanovništvo.
Tekst osuđuje Rusiju da je počinila preko 34.000 ratnih zločina u Ukrajini, pokazujući „grotesknu ravnodušnost“ prema međunarodnom pravu, izazivajući „ogromnu“ patnju među civilima i pokušavajući da izazove „humanitarnu katastrofu“ i novi talas migracija uoči predstojeće zime.

Svrha ovakvih terorističkih akcija Putinovog režima, navodi se dalje u rezoluciji, je da suzbije otpor Ukrajinaca, da ih natera da prihvate okupatorsku vlast kao bezalternativnu i pristanu na nezakonit pokušaj aneksije privremeno okupiranih teritorija Ukrajine“.

Kao rezultat ovih „brutalnih i nehumanih“ dela, zakonodavci proglašavaju Rusiju terorističkom državom i pozivaju 27 zemalja EU i ostatak međunarodne zajednice da slede njihov primer.

Na terorističkoj listi EU nalazi se samo 13 pojedinaca i 21 entitet, kao što su Hamas, Kurdistanska radnička partija (PKK), Nacionalna oslobodilačka armija Kolumbije (ELN) i vojno krilo Hezbolaha.

Nijedna država nikada nije dodata na listu, koja je uspostavljena nakon 11. septembra i koja se revidira svakih šest meseci. Kao sredstvo spoljne politike, svaka promena bi zahtevala jednoglasnost svih država članica.

„U EU je sve moguće ako se sve (zemlje) slože“, rekao je portparol Evropske komisije za Euronews.

‘Potpuni prekid’ diplomatskih odnosa

Osim što su Rusiju označili kao terorističku državu, poslanici desnog centra tražili su da se finansijska imovina zamrznuta pod sankcijama EU zapleni i iskoristi za finansiranje rekonstrukcije Ukrajine, ideja koja je postala popularna poslednjih meseci, ali se i dalje suočava sa nizom pravnih pitanja bez odgovora.

EPP takođe poziva na nezavisnu istragu o navodnim ratnim zločinima i osnivanje međunarodnog tribunala koji bi im sudio, o čemu se takođe raspravljalo na drugim forumima.

U radikalnijem zaokretu, rezolucija se zalaže za postepeno ograničavanje diplomatskih odnosa EU i Rusije „do njihovog potpunog raskida“ i proterivanje ruskih ambasadora iz svih država članica.

Ovo bi se moglo pokazati kao crvena linija za zakonodavce koji više vole da drže dijalog otvorenim u pokušaju da se rat privede kraju.

Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc su među evropskim liderima koji i dalje povremeno telefoniraju sa Vladimirom Putinom.

EPP je najveća grupa u Evropskom parlamentu sa 176 poslanika, od kojih bi neki mogli biti uzdržani ili glasati protiv teksta ukoliko se ne slažu u potpunosti sa konačnom verzijom.

Evropski konzervativci i reformisti (ECR), evroskeptična desničarska partija sa 63 člana, planira da podnese sličnu, iako kraću, rezoluciju kojom se poziva na proglašenje Rusije terorističkom državom.

Završno glasanje bi trebalo da se održi u utorak, 22. novembra, u ranim popodnevnim satima, a rezultati se očekuju sledećeg dana.