Posle decenija ćutanja, Francuz priznao gde su streljali i sahranili naciste

Reveil je otkrio kako su Nemci streljani u šumi blizu Mejmaka u centralnoj Francuskoj. On je u snimljenoj izjavi opisao kako je njegov odred od 30 boraca pratio nemačke zarobljenike kroz sela istočno od Tila kada je stiglo naređenje da se ubiju, piše BBC.

On tvrdi da je komandant odreda, čije je kodno ime bilo Hanibal, teško prihvatio to naređenje. „Plakao je kao dete kada je dobio naređenje, ali u Otporu je vladala disciplina. Tražio je dobrovoljce da izvrše naređenje. Svaki borac je dobio nekoga da ubije. Ali bilo nas je, a ja sam bio jedan od njih, koji su rekli da nećemo učestvovati“, kazao je.

„Bio je poslednji svedok“

„Bio je to strašno vruć dan. Terali smo ih da sami kopaju svoje grobove. Ubijeni su, a mi smo ih polili živim krečom. Sećam se da je mirisalo na krv. Nikada više nismo pričali o tome“, nastavio je on. Reveil, čije je ratno kodno ime bilo Papillon (Leptir), čuvao je tajnu 75 godina, čak i od svoje porodice.

Onda je, neočekivano, 2019. godine, ustao na kraju sastanka lokalnog Nacionalnog udruženja za pitanja veterana i najavio da ima nešto da kaže. Gradonačelnik Mejmaka Filip Bružer rekao je da je priznanje skinula težinu sa Reveilovog uma.

„Imao je mnogo prilika tokom godina da ispriča priču, ali nikada nije. Ali on je bio poslednji svedok. To je bio teret za njega. Znao je da ako ne progovori, niko nikada neće saznati“, rekao je.

Istoričari su potvrdili istinitost priče

Međutim, pre nego što su lokalne vlasti preduzele sledeće korake, izbila je pandemija koronavirusa. Pre samo nekoliko nedelja slučaj je ponovo otvoren, a priča se u utorak pojavila u lokalnim novinama La Montagne. Francuski i nemački istoričari potvrdili su istinitost te izjave.

Ubrzo nakon Dana D, 6. juna 1944, borci otpora podigli su svojevrsni ustanak u Tulu, glavnom gradu departmana Korez, tokom kojeg je zarobljeno između 50 i 60 nemačkih vojnika. Ali 9. juna Nemci su uzvratili tako što su javno obesili 99 talaca.

U Mejmac su stigli 12. juna 1944. godine.

Reveil je učestvovao u pobuni kod Tula, a zatim se pridružio pratnji koja je krenula na istok. „Nijedna od grupa otpora nije htela da ima ništa sa (zarobljenicima). Nismo znali šta da radimo sa njima“, priseća se on. U jednom trenutku, neki od zatvorenika, oni koji su dolazili iz zemalja poput Poljske ili Čehoslovačke, bili su odvojeni od ostalih.

Njih oko 50 stiglo je u Mejmac 12. juna. „Ako je zatvorenik hteo da obavi nuždu, trebalo je nas dvojica da ga čuvamo. Nismo planirali ništa za hranu. Bili smo pod komandom savezničkog komandnog centra u Sen Frežu, i oni su dali naređenje da ih ubijemo“, naglasio je Reveil, prenosi Indeks.