Posle ubistva Dugine, Rusija u riziku od rasta represije i žešćeg rata

Bombaški napad u kojem je ubijena Dugina, kao i nedavne eksplozije na Krimu i na jugu Rusije, povećali su zabrinutost za pogoršanje bezbednosne situacije u zemlji, ali sada i među ruskom elitom koja je veličala rat u Ukrajini, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Posle optužbi ruskih vlasti da Ukrajina stoji iza ubistva ultrancionalističke komentatorke, iz proratnog tabora u Rusiji zahtevana je odmazda, ukazuje Njujork tajms uz ocenu da ti pozivi ističu unutrašnji politički pritisak s kojim se predsednik Vladimir Putin suočava šest meseci pošto je naredio invaziju na Ukrajinu.

Žustri zahtevi za odmazdom koji su usledili pošto je ruska bezbednosna služba saopštila da je brzo rešila ubistvo, ukazuju, kako navodi list, na sve veći uticaj ruskih ultranacionalističkih jastrebova, labave grupe pisaca, biznismena i političara koji veličaju Putinov rat, ali su i frustrirani što Kremlj pokušava da održi osećaj normalnosti u Rusiji, umesto da objavi da je zemlja u ratu.

Glasovi bliski Kremlju su svoj gnev, pored Ukrajine, usmerili i na Estoniju posle navoda Federalne službe bezbednosti (FSB) da ta zemlja skriva ubicu, što nagoveštava mogućnost eskalacije šireg sukoba Rusije sa Zapadom, ocenjuje Njujork tajms i ukazuje da su se ruske tvrdnje, posebno o zverstvima, provokacijama i neuspesima na bojnom polju, više puta pokazale neistinitim.

S druge strane, Ukrajinci se spremaju za opasnu nedelju. Dan nezavisnosti zemlje 24. avgust smatra se simboličnim datumom na koji bi Putin mogao da udvostruči napade. U prvim javnim komentarima posle smrti ćerke, Aleksandar Dugin je nju proglasio za mučenicu i pozvao Rusiju da nastavi borbu.

Pokušaj ubistva Putinovog nacionalističkog gurua uvod je u opasnu novu fazu rata u Ukrajini, dok bi sami Rusi trebalo da se pripreme za čistku, ocenjuje u uredničkom komentaru Tajms, povodom spekulacija da je meta napada bio Aleksandar Dugin a ne, kako je FSB saopštio, njegova ćerka.

Sada se postavlja pitanje kako će reagovati Putin, da li pokretanjem napada na Kijev ove nedelje dok Ukrajina obeležava Dan nezavisnosti ili korišćenjem eksplozije kao izgovora za čišćenje ruskih službi bezbednosti, navodi londonski list, dodajući da je druga opcija verovatnija.

Delovi ruskih bezbednosnih službi podeljeni su oko sporog tempa rata i neodlučnog pristupa okončanju aneksije Donjecka, navodi Tajms, dodajući da sam Putin vidi sporo napredovanje u Ukrajini kao posledicu neuspeha ruskih obaveštajnih službi, odnosno njihove nesposobnosti da zaustave dotok zapadnog oružja ili obuke ukrajinskih specijalnih snaga.

Postoji izvesna verovatnoća da je neka ukrajinska jedinica postavila eksploziv u automobil kojim se vozila Dugina, ali je teško videti šta bi Kijev mogao da dobije eliminacijom Aleksandra Dugina ili njegove ćerke. S druge strane, ukazuje Tajms, u samoj Rusiji je u toku višestruka borba za vlast i pokušaj atentata je gotovo sigurno proizašao iz okruženja.

Napad na Dugina, kao ideologa invazije, mogao bi se protumačiti kao način za radikalizaciju ratnih napora. Ko god da staji iza napada, očigledno je želeo još agresivnijeg, osvetoljubivog glavnog komandanta spremnog da eskalira rat u Ukrajini i da zauzme čvršći stav prema umešanosti Zapada. Ali, ističe Tajms, mogli bi dobiti drugačiji odgovor, vođu odlučnog da nađe žrtvene jarce i prepravi bezbednosni aparat koji će ga održati na vlasti.

Ubistvo eksplozijom bombe u automobilu izazvalo je nelagodu među pristalicama Putinovog rata u Ukrajini, piše Vašington post i ocenjuje da je napad takođe povećao verovatnoću za ozbiljnu eskalaciju rata jer je Putin pod sve većim pritiskom da snažno udari na Ukrajinu, između ostalog i od oca Darije Dugine.

Smrt Dugine je uzdrmala ruske televizijske voditelje, novinare i druge komentatore koji propagandom opravdavaju invaziju na Ukrajinu kao rat protiv zapadne globalne moći i „nacista“ u Ukrajini, navodi list, dodajući da je atentat pojačao osećaj ranjivosti među elitom i najvidljivijim zagovornicima rata koji su shvatili da bi mogli biti mete, a da vlada možda nije u stanju da ih zaštiti.

Bombaški napad 20. avgusta usledio je posle eksplozija na jugu Rusije i okupiranom Krimu, kao i misterioznih požara u zgradama i skladištima širom zemlje. Iznenada, rat koji je mnogim običnim Rusima delovao veoma udaljeno, došao je izuzetno blizu, podrivajući implicitni ugovor Kremlja s pretežno pasivnim ruskim stanovništvom, da samo Putin može da održi bezbednost, mir i ekonomsku stabilnost.

Dok su se ranije Putinovi neprijatelji i kritičari plašili da će biti upucani ili otrovani, sada se u javnosti najistaknutiji saveznici ruskog lidera osećaju nesigurno i oslanjaju na privatne telohranitelje i druge zaštitne mere protiv nevidljivih i nepredvidivih pretnji.

Britanski Bi-Bi-Si (BBC) ukazuje da u Rusiji postoji zabrinutost da bi ubistvo Dugine moglo da bude izgovor za jačanje represije u Rusiji ili za dalje napade na Ukrajinu.

U Rusiji će takođe, kako navodi britanski javni servis, mnogi biti zabrinuti zbog pogoršanja bezbednosne situacije u zemlji, naročito posle serija eksplozija proteklih nedelja u bazi na okupiranom Krimu i ruskim regionima u blizini granice s Ukrajinom.

Neka istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je sve više Rusa zabrinuto da se „specijalna vojna operacija“, kako Kremlj naziva invaziju na Ukrajinu, odugovlači i da je neuspešna.